1
Mural Ratku Mladiću na Vračaru ponovo je kod dela javnosti pokrenuo pitanje nadležnosti, odnosno ko je nadležan za njegovo uklanjanje. Naime, zakonskim propisima je određeno da o fasadi, ali i drugim zajedničkim delovima zgrade, treba da brine stambena zajednica odnosno njeni organi. Skupština stambene zajednice je nadležna za hitne intervencije, tekuće i investiciono održavanje zgrade.
Profesionalni upravnik iz Beograda Goran Popović kaže za Nova.rs da su stvari poput fasade, lifta i krova u nadležnosti stambene zajednice, ali i katastarska parcela na kojoj se zgrada nalazi.
„Imali smo primera pogotovo u centru grada u Francuskoj ulici da smo dobili inspekcijski nalog da uklonimo grafite. Inspektor je sam po službenoj dužnosti dostavio rešenje da uklonimo grafit koji je nacrtala NN osoba„, kaže naš sagovornik o problemu grafita.
U tim situacijama komunalna inspekcija donosi rešenje na onog ko je vlasnik te imovine, u pomenutom slučaju na stambenu zajednicu. Svi ti troškovi idu na teret skupštine stambene zajednice, što utiče na izdatke stanara. Popović navodi i da opštine često organizuju neke akcije gde mogu da se stambene zajednice prijave da se uklone grafiti o trošku opštine.
Ako se desi da vetar skine crep ili padne deo fasade i ošteti neko vozilo parkirano ispred, to je isto, naglašava naš sagovornik, odgovornost stambene zajednice što nije održavano.
„Stambena zajednica može da odgovara po različitim osnovama, još uvek ima tolerancije od strane komunalnih službi i organa i mnogo toga se toleriše“, ističe Popović i dodaje:
„Recimo stambene zajednice moraju imati upravnike i propisane su bile visoke kazne, ali nijedna stambena zajednica koja to nije uradila nije bila kažnjena, tako da postoji tolerancija i razumevanje.“
U slučaju da neki stanar naruši komunalni red u zajedničkim prostorijama, opet je tu prvo nadležna stambena zajednica.
Prvo upravnik ostavlja obaveštenje sa rokom od mesec dana da se uklone stvari iz zajedničkih delova i ukoliko se to ne desi onda se podnosi prijava komunalnom inspketorom na ime i prezime čije su stvari zatečene i inspektor onda dalje preduzima korake.
„Kontaktira vlasnika i obično oni uklone da ne bi platili neke kazne“, ističe Popović.
Zakon o stanovanju i održavanju je propisao obavezu održavanja zgrade koje je podeljeno na tekuće i investiciono, kao i hitne intervencije.
Skupština stambene zajednice je nadležna za sve zajedničke delove, kao što su zajedničke instalacije, krov, fasada, temelji, konstrukcije, tu je i katastarska parcela koja pripada zgradi i takođe je u nadležnosti skupštine da je održava i uređuje.
Održavanje predstavlja sve aktivnosti koje se sprovode radi očuvanje funkcionalnosti zgrade i njenih posebnih delova kako bi se omogućilo redovno korišćenje i otklonila opasnost od nastanka štete ili nemogućnosti korišćenja delova zgrade usled njihovog neodržavanja.
Hitne intervencije
Hitne intervencije su sve one aktivnosti koje se bez odlaganja izvršavaju radi zaštite života i zdravlja ljudi, njihove sigurnosti, zaštite imovine od oštećenja i dovođenje zgrade u stanje ispravnosti, upotrebljivosti i sigurnosti, u roku od 48 časova.
Neke od ovih intervencija su odglavljivanje osoba i stvari iz zaglavljenog lifta, zatvaranje vode na centralnom i glavnim ventilima usled pucanja vodovodne instalacije, intervencije kojima se obezbeđuje redovno snabdevanje vodom i strujom, odgušivanje kanalizacije, odnošenje izlivnih ostataka, dezinfekcija prostora, popravke ili zamene delova krova, ako su ugrožene elektroinstalacije.
Stambena zajednica je dužna da obezbedi ugroženi prostor (trotoar, prilazne staze i drugo) u okruženju zgrade upozoravajućom ogradnom barijerom sa znakom upozorenja od delova sklonih padu sa zgrade ili ledenica.
U slučaju da nastane potreba za hitnom intervencijom, vlasnik treba da odmah o tome obavesti upravnika zgrade ili profesionalnog upravnika, koji je dužan da u roku od 48 časova od saznanja preduzme mere u cilju izvršavanja potrebnih radova ili o tome obavesti organizaciju koja izvodi ovu vrstu radova.
Tekuće održavanje
Tekuće održavanje su radovi koji se preduzimaju radi sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom zgrade, odnosno pregledi, popravke i preduzimanje radova kojima se obezbeđuje održavanje zgrade na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti.
Pored redovnih pregleda, servisiranja i popravki, tekuće održavanje podrazumeva i redovno servisiranje liftova, popravku ili zamenu automata za zajedničko osvetljenje, prekidača i sijalica, te deratizaciju, dezinsekciju i dezinfekciju zajedničkih prostorija, čišćenje slivnika i oluka, zatim popravka ili zamena brava, krečenje i farbanje, održavanje higijene u zajedničkim delovima zgrade.
Isto tako i čišćenje i održavanje platoa i trotoara oko zgrade, kao i drugi radovi. U tekuće održavanje se ubraja i atestiranje protivpožarne opreme i hidrantske mreže.
Investiciono održavanje
Investiciono održavanje su svi radovi u cilju poboljšanja uslova korišćenja zgrade, a odnosi se na popravku i zamenu starih i postavljanju novih elemenata (krova i drugih konstruktivnih elemenata zgrade, lifta, fasade, ograde, podova, plafona, zidova, hidro i termo izolacija i dr), instalacija (elektro, vodovodnih, toplotnih i dr), uređaja i druge opreme.
U Beogradu imamo liftove stare po 60 godina koji su pred zamenom. Kako kaže upravnik Popović još uvek se čekaju neke ozbiljnije subvencije kako bi „stanari malo hrabrije ušli u zamene liftova“.
„Za nekih osam stanica treba 20.000 evra po liftu, tako da su velika ulaganja i izdaci, a građani sa druge strane siromašni i bez nekih ozbiljnih subvencija države teško da će nešto od toga da zaživi“, ukazuje Popović.
Naš sagovornik smatra da su sada najizazovniji krovovi i da se tu ulažu pare. Voda bukvalno nađe put do prizemlja i ugrožavaju se instalacije i tu nema čekanja, ističe Popović. On navodi da se „liftovi za sada još uvek krpe, a za fasade se čekaju ozbiljnije subvencije“.
„Uglavnom izvođači za krovove daju na rate ili poček“, ističe Popović.
Stambena zajednica je organizacija svih vlasnika posebnih delova (stan, poslovni prostor, garaža, garažno mesto ili garažni boks) stambene ili stambeno-poslovne zgrade. Ona stiče status pravnog lica trenutkom kada najmanje dve osobe postanu vlasnici na dva različita posebna dela.
Svaka sambena zajednica kao pravno lice ima poslovno ime pod kojim se ona pojavljuje u pravnom prometu, matični broj i PIB (poreski identifikacioni broj), zatim tekući račun u poslovnoj banci.
Skupština stambene zajednice donosi odluku o poveravanju poslova upravljanja zgradom, odnosno izboru profesionalnog upravnika, odlučuje o uzimanju kredita, bira i razrešava upravnika, donosi odluku o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade.
Isto tako, skupština stambene zajednice određuje visinu mesečnog iznosa koji plaćaju vlasnici za potrebe izvršenja poslova iz nadležnosti stambene zajednice, troškova održavanja, troškova za rad organa zajednice, visinu naknade za investiciono održavanje i drugih troškova.
Skupština donosi program održavanja zajedničkih delova, te odlučuje o organizovanju poslova održavanja i o preduzimanju radova na zajedničkim delovima, zatim odlučuje o održavanju zemljišta za redovnu upotrebu zgrade i o fizičko-tehničkom obezbeđenju zgrade.
Stambena zajednica odlučuje i o osiguranju od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima usled neodržavanja, zatim o ugradnji stvari na zajedničkim delovima i zemljištu koje služi za redovnu upotrebu i visini naknade koju plaćaju vlasnici tih stvari. Pored navedenih odluka skupština može da odlučuje i o drugim pitanjima od značaja za stambenu zajednicu.
Profesionalni upravnik vrši sve poslove iz nadležnosti upravnika zgrade, a pored njih on obavlja i sledeće poslove: stara se o održavanju zemljišta koje služi za redovnu upotrebu, prima prijave kvarova ili drugih problema (nepoštovanje kućnog reda, buka i drugi štetni uticaji u zgradi) svakim danom u nedelji u periodu od 00-24 sata, te na osnovu primljene prijave kvara obaveštava nadležni organ i zahteva preduzimanje odgovarajućih mera.
Isto tako, profesionalni upravnik evidentira svaku prijavu, obezbeđuje izvršenje radova na hitnim intervencijama i predlaže skupštini stambene zajednice visinu naknade za održavanje zajedničkih delova i zemljišta zgrade na osnovu najmanje tri prikupljene ponude od firmi koje se bave održavanjem.
Lokalna samouprava može da preuzima potrebne radove na održavanju zgrade, u slučaju kada stambena zajednica to ne učini u cilju sprečavanja štetnih posledica po život ili zdravlje ljudi, imovinu veće vrednosti i okoline.
Jedinica lokalne samouprave za ove aktivnosti obezbeđuje sredstva u svom budžetu, a prema stambenim zajednicama koje su bile dužne da preduzmu aktivnosti na održavanju zgrade ima pravo regresa.
Ukoliko se uoči grubo kršenje u obavezama predviđenim Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, usled čega se u opasnost dovode treća lica, prvo po prijavi sledi nadzor inspekcije, te nalog da postupe u skladu sa Zakonom sa ostavljanjem naknadnog roka, a tek nakon toga sledi eventualno vođenje prekršajnog postupka, ako inspektor podnese inicijativu za njegovo pokretanje.
Ukoliko se pred prekršajnim sudom utvrdi da su se u postupanju odgovornog lica stekli elementi prekršaja, sudija za prekršaje može da izrekne novčanu kaznu, koja može biti minimalna ako postoje olakšavajuće okolnosti za takvo postupanje stambene zajednice.
Bonus video – Rasprava o muralu Ratku Mladiću
Pratite nas i na društvenim mrežama:
