1
Struka, odgovornost, poštenje, integritet. To su reči koje stoje uz ime i prezime Zorana Đajića, inženjera geologije, čije je svedočenje o dešavanjima tokom rekonstrukcije novosadske Železničke bilo ključno da javnost bar delimično razume zašto je došlo do rušenja nadstrešnice koja je ubila 14 ljudi, a troje teško ranila.
„Tokom izvođenja radova na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu kod izvođača je stalno bila prisutna bahatost, nesavesnost, amaterizam, halapljivost, kriminal i neprizorni lopovluk – uzrok pada nadstrešnice i žrtava. Moje iskreno saučešće porodicama žrtava, a za odgovorne koji su izazvali nesreću svedočim na sudu. Ne kao građanin već kao zvanični konsultant za kamen na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice Novi Sad. Možda sutra uživo na N1…“, napisao je Đajić na svom Fejsbuk profilu u danu kada je pala nadstrešnica.
Pročitajte još:
Reči koje je tog istog dana čuo od sada već bivšeg ministra građevine Gorana Vesića – da se na nadstrešnici ništa nije radilo, izazvale su u njemu bes, jer je Đajić svedok da je radova itekako bilo.
Zbog toga je odmah poslao mejlove na adrese više medija, želeći da ispriča svoje viđenje celog događaja, budući da je do kraja juna 2023. bio angažovan za vršenje stručnog konsultantskog nadzora nad izvođenjem kamenorezačkih radova na projektu rekonstrukcije, dogradnje i adaptacije stanične zgrade u Železničkoj stanici Novi Sad.
Ko zna šta bi se saznalo o uzrocima nezapamćene tragedije da Đajić nije posvedočio kako je nadstrešnica naknadno pokrivena staklom, da je još tokom rekonstrukcije primetio da je pozadina mermernih ploča na krovu stanice u lošem stanju i o tome obavestio nadležne.
„Na fotografijama koji sam napravio, iza tih ploča se vidi da praktično, možda ima 20 odsto betona, ostalo je šut, zgužvani džakovi i tako dalje“, ispričao je Đajić, koji je zbog toga tražio da se te ploče skinu, uradi kompletno ispitivanje i reparacija podloge, što izvođač radova nije prihvatio.
Rekao je da se javio medijima jer i on oseća odgovornost zbog žrtava koje su nastale i zbog nesreće koja se desila.
„Stalno razmišljam o tome da su sklonjene te ploče, možda bi se videlo u kakvom su stanju te utege. Ja tu osećam svoju odgovornost, možda sam mogao da insistiram na tome dalje. Međutim, naravno, ja sam pisao preporuke šta da se radi, slao sam izveštaje na 20 adresa, svi ti moji izveštaji su dostupni, i u jednom od tih izveštaja, to je februar 2023, napisao sam da se moraju skinuti te ploče i da se mora srediti podloga ispod tih ploča“, istakao je Đajić na televiziji N1, dan nakon nesreće.
Đajić je predsednik udruženja „Kamen Srbije“, i osvedočeni poznavalac svake, pa i najmanje čestice sopstvene zemlje. Sa sigurnošću zna ne samo od čega smo, nego i na čemu smo, i zašto nismo svoji na svome, navela je novinarka Rada Đurić, u uvodu emisije „Da sam ja neko“, u kojoj je Đajić 2022. govorio o svom životnom pozivu, koji je vezan za kamen.
I baš toj emisiji pomenuo je i Železničku stanicu.
„Na Železničkoj stanici u Novom Sadu je ugrađeno 16 vrsta kamena iz cele Jugoslavije, nije uvezen nijedan komad. Stanica je rađena 1965, od Slovenije do Makedonije su uzimani materijali i ugrađeni. Ja kontrolišem restauraciju i ne dam da se ugradi nijedan drugi materijal. Skidamo ploče, iskoristimo ono što je dobro, što se nije raspalo i kamen istog kvaliteta nabavljamo i vraćamo na isto mesto, po istoj dimenziji, iste boje“, govorio je tada Đajić.
Danas je među malobrojnim, ali najistraknutijim stručnjacima koji traži da se utvrdi odgovornost za nesreću koja se dogodila u Novom Sadu.
Upravo se zbog toga našao na meti provladinog tabloida koji ga je označio kao „opozocionara koji je prošle godine hteo da upadne u Stari dvor“.
– Nisu zagrebali dovoljno duboko, ja imam četiri Fejsbuk profila sa milion fotografija. Bio sam 9. marta među prvih deset ljudi koji su probili kordon na Trgu Republike, 5. oktobra sam stajao na bageru i komandovao gde i kako ćemo da idemo. Tada sam pogođen u nogu gumenim mecima pa sam pao sa bagera. Posle toga nije postojao protest na kome nisam učestvovao kao građanin koji se celog života bori protiv vlasti. Imam dvoje dece, četvoro unučadi i ko će da se bori za njihovu budućnost, ako neću ja – pita Đajić, koji ističe i da nije član opozicije već građanin koji je nezadovoljan svime što nam se dešava.
Tabloide, kaže, ne čita i nema čega da se plaši.
„Čovek ne sme da se plaši ako govori istinu, a treba da se plaši ako nešto mulja, jer oni nikad ne znaju gde će da se sapletu“, rekao je nedavno za nedeljnik Radar.
Zoran Đajić je rođen 20. marta 1955. godine u Novoj Varoši. Gimnaziju je završio u Arilju, a 1974. je upisao Rudarsko-geološki fakultet, smer regionalna geologija i palentologija.
Od 1978. do 1981. je radio kao saradnik na fakultetu, a nakon toga se zaposlio u Geozavodu, gde je ostao do 1993, kada je, kako kaže, dao otkaz u vreme inflacije i plate od pet maraka.
Potom osniva udruženje „Kamen Srbije“, danas „Kamena kolonija“ koje se bavi upotrebom kamena u arhitekturi, građevinarstvu i umetnosti. Organizator je sajma „Stone Expo Srbija“, piše Danas.
Bonus video: Političika i(li) krivična odgovornost, protesti protiv neodgovorne vlasti: Ko će odgovarati kada građani izađu na ulice?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
