Svakog 19. decembra pravoslavci slave Svetog Nikolu. Neke procene kažu da će danas u preko 30 odsto domova u Srbiji goreti sveća jer je ovo ubedljivo najveća srpska slava. Ali ko je bio Sveti Nikolaj Čudotvorac, Arhiepiskop mirlikijski?
Svetog Nikolu u hrišćanskom svetu poštuju kao čudotvorca, s tim da se u pravoslavlju smatra i zaštitnikom putnika, mornara, zatvorenika i siromašnih dok je u katoličanstvu zaštitnik svih slojeva društva, ali naročito dece.
Prema žitijima, Sveti Nikola se rodio u grčkoj koloniji Patari u 3. veku u maloazijskoj rimskoj provinciji Likiji. Bio je veoma religiozan od ranog detinjstva i svoj život je potpuno posvetio hrišćanstvu.
Veruje se da je rođen u bogatoj hrišćanskoj porodici i da je stekao osnovno obrazovanje. Od detinjstva je izučavao Sveto pismo, danju nije napuštao hram, a noću se molio i čitao knjige. Kada je završio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, pa ga je njegov stric, inače arhiepiskop, proizveo za sveštenika grada Mira.
Nasledstvo koje mu je ostalo iza roditelji koristio je da pomaže sirotinji i deli milostinju. Dobra dela činio je tajno.
Za arhiepiskopa izabran je nakon smrti svog strica, nakon čega je nastavio da širi veru i u crkvi i među običnim ljudima. U jednom periodu života, tokom vladavine rimskog cara Dioklecijana koji je sistematski progonio hrišćane, Nikola je zatvoren u tamnicu. Na slobodu je izašao tek za vreme Konstantina Velikog.
Umro je prirodnom smrću 345. godine u gradu Mira (današnjem gradiću Kale (Demre) u turskoj regiji Antalija). Njegove mošti počivale su u sabornoj crkvi u tom istom gradu sve do 1096. godine kada su prenete u Bari u Italiji. I danas, skoro 1.000 godine kasnije, nalaze se u Bariju.
Sveti Nikola se slavi 19. decembra (6. decembra po starom kalendaru) i spada u red slava nepromenljivog datuma. Ovaj datum nije slučajan – na isti dan 343. godine ovaj svetitelj je preminuo.
Zimski Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, zbog čega hpravolsavni vernici koji obeleževaju ovog sveca kao krsnu slavu pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.
Međutim, postoji i letnji Sveti Nikola koji se obeležava 22. Maja. Na ovaj dan 1096. godine njegove mošti prenete su iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari u Italiji i položene u Crkvu Svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika.
Za ovog sveca vezuje se čitav niz legendi i priča. Jedna od njih objašnjava zašto se Sveti Nikola smatra zaštitnikom mornara, lađara, splavara, ribara i vodeničara.
Ta priča kaže da je Sveti Nikola posle obilaska svih svetih mesta unajmio nekog lađara da ga odveze u Likiju. Lađar je uzeo novac, ali je hteo da ide na neku drugu stranu. Tada se podigao vrlo jak vetar i okrenuo brod u pravcu Likije, a su svi napori mornara koji su pokušavali da vrate brod bili uzaludni. Punim jedrima brod je došao u likijsko pristanište, gde se sveti Nikola iskrcao.
Veruje se da na dan kada se obeleževa Sveti Nikola ne treba počinjati putovanje, a mnogi moreplovci drže se tradicije da se na taj dan ne isplovljava.
Sveti Nikola se među hrišćanima poštuje kao čudotvorac i veruje se da može da izleči svaku boljku. Vekovima se prenose priče o čudima koja su se dogodila zbog njegovih moštiju koje mirotoče. Legende kažu da su slepi uspeli da povrate vid, teško bolensne osobe da prohodaju,a da se gluvima vraćao sluh, zbog čega mu se bolesni mole.