Kako pobediti paničnu kupovinu i gomilanje zaliha: Saveti iskusnih psihologa

Profesor Popadić ističe da su vesti koje čitamo ovih dana balgo rečeno uznemirujuće i da je to za očekivati, s obzirom da se radi o ratu u zemlji koja je vrlo blizu.“Ova situacija ima mogučnost stalne eskalacije sa nepredvidivim posledicama, bilo bi čudno da se ljudi ne boje ovakvih stvari  i  da su nedotaknuti”, kaže Popadić i dodaje da je važno razlikovati očekivanu zabrinutost od panike koja može nastati u ovakvim trenucima.Glavni problem nastaje kada izgubimo mogućnost kontorle i kada se nalazimo u stalnoj neizvesnosti šta će se dogoditi.“Dokle god ljudi nemaju nikakvu sigurno ideju šta se dešava, osećaj zabrinutosti može vrlo lako prerasti u paniku. Dolazi do iracionalnog ponašanja i impulsivnog reagovanja”, kaže Popadić i navodi da se panika može izbeći tako što ćemo se okrenuti pouzdanim izvoru informisanja.Profesor Popadić smatra da su ljudi zapljusnuti kontradiktornim informacijama i da nisu sigurni šta treba da preduzmu – što je glavni okidač panike.“Ako, recimo, poskupi gorivo, kod ljudi će doći do reakcije socijalne dileme, to su vrlo komplikovane situacije, a građani bi najbolje prošli kada bi kolektivne interese stavili ispred sopstvenih”, isitče Popadić.Ne treba praviti zalihe, to je kontraproduktivnoProfesor ističe da ostali ljudi uče na našim primerima i da je samim tim skaldištenje hrane i ostalih potrepština – nepotrebno i kontraproduktivno.“Ako neko drugi vidi mene kako uzimam sve moguće, od brašna do goriva, postupiće isto, a onda nastaje neptrebna komplikovana situacija”, kaže Popović.Odluke donositi smireno i u pravom trenutkuPopadić podvlači da je najbolje doneti odluku u trenutku kada smo smireni i kada nismo preplavljeni negativnim osećanjima, a važno je konsultovati se sa ljudima koji su nam važni i kojima verujemo.“Treba se podruditi da dođemo u stanje u kom  imamo neku kontrolu situacije, tako se ponašaju ljudi koji su sada najviše poogđeni ratom ili su mu direktno izoženi. Ako oni mogu da na racionalan način razmišljaju o posledicama, onda to možemo i moramo mi koji smo u povoljnijem položaju”, zaključuje Popadić.Klinički psiholog, profesorka Tamara Džemonja saglasna je da aktuelna situacija dovodi do visokog stepena uznemirenosti, a posebno kod ljudi koji su inače osetljivi. “Iza sebe imamo dve godine pandemije koja nas je toliko iscrpela, a sukob u Ukrajini uvodi nas dodatno u neizvesnost I vrlo je ugrožavajuć, pa samim tim je za očekivati da izostane racionalan način razmišljanja”, ističe Džamonja.Devedesete ostavile trag, prisutne u mislima svakoga od nas Profesorka Džamonja navodi da su u javnom diskursu Srbije, ali I u mislima svih nas još uvek prisutne devedesete godine u kojima smo bili izloženi nemaštini, ratu I izbeglištvu. “Ni ne čudi što je ova situacija okidač na prethodnu traumu, pozicija naše zemlje je slična kao u tom periodu, pa se kod ljudi lako javlja retraumatizacija”, navodi Džamonja. Profesorka podvlači da je ključno shvatiti da briga ne pomaže I da kada brinemo mi zapravo ne kontrolišemo da li će se nešto dogoditi ili ne. “Situacija ne mora biti nužno gora nego što je sada, mi to ne možemo znati, a ono što možemo jeste da budemo u sadašnjem trenutku, strategije za neke loše događaje prave se tek kad do istih dođe. Usmerite se na sadašnji trenutak, dišite, izgovarajte: Ja sam na toplom I dobro sam, to može biti od pomoći”, zaključuje Džamonja. BONUS VIDEO: Ana Vlajković PSIHOLOG

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=anavlajkovipsiholog-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2904256"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram