Građani koji pustoše rafove u sueprmarketima, kolone automobila na benzinskim pumpama i menjačnice bez valute evra – to je slika Srbije prethodnih dana. Na pandemiju koja traje pune dve godne nadovezao se rat u Ukrajini, a kao rezultat dobili smo povišeni nivo panike. Sa psiholozima Draganom Popadićem i Tamarom Džamonjom, porazgovarali smo o tome kako možemo savladati paniku i obuzdadti bespotrebno nagomilavanje zaliha.
Profesor Popadić ističe da su vesti koje čitamo ovih dana balgo rečeno uznemirujuće i da je to za očekivati, s obzirom da se radi o ratu u zemlji koja je vrlo blizu.
“Ova situacija ima mogučnost stalne eskalacije sa nepredvidivim posledicama, bilo bi čudno da se ljudi ne boje ovakvih stvari i da su nedotaknuti”, kaže Popadić i dodaje da je važno razlikovati očekivanu zabrinutost od panike koja može nastati u ovakvim trenucima.
Glavni problem nastaje kada izgubimo mogućnost kontorle i kada se nalazimo u stalnoj neizvesnosti šta će se dogoditi.
“Dokle god ljudi nemaju nikakvu sigurno ideju šta se dešava, osećaj zabrinutosti može vrlo lako prerasti u paniku. Dolazi do iracionalnog ponašanja i impulsivnog reagovanja”, kaže Popadić i navodi da se panika može izbeći tako što ćemo se okrenuti pouzdanim izvoru informisanja.
Profesor Popadić smatra da su ljudi zapljusnuti kontradiktornim informacijama i da nisu sigurni šta treba da preduzmu – što je glavni okidač panike.
“Ako, recimo, poskupi gorivo, kod ljudi će doći do reakcije socijalne dileme, to su vrlo komplikovane situacije, a građani bi najbolje prošli kada bi kolektivne interese stavili ispred sopstvenih”, isitče Popadić.
Ne treba praviti zalihe, to je kontraproduktivno
Profesor ističe da ostali ljudi uče na našim primerima i da je samim tim skaldištenje hrane i ostalih potrepština – nepotrebno i kontraproduktivno.
“Ako neko drugi vidi mene kako uzimam sve moguće, od brašna do goriva, postupiće isto, a onda nastaje neptrebna komplikovana situacija”, kaže Popović.
Odluke donositi smireno i u pravom trenutku
Popadić podvlači da je najbolje doneti odluku u trenutku kada smo smireni i kada nismo preplavljeni negativnim osećanjima, a važno je konsultovati se sa ljudima koji su nam važni i kojima verujemo.
PROČITAJTE JOŠ
“Treba se podruditi da dođemo u stanje u kom imamo neku kontrolu situacije, tako se ponašaju ljudi koji su sada najviše poogđeni ratom ili su mu direktno izoženi. Ako oni mogu da na racionalan način razmišljaju o posledicama, onda to možemo i moramo mi koji smo u povoljnijem položaju”, zaključuje Popadić.
Klinički psiholog, profesorka Tamara Džemonja saglasna je da aktuelna situacija dovodi do visokog stepena uznemirenosti, a posebno kod ljudi koji su inače osetljivi.
“Iza sebe imamo dve godine pandemije koja nas je toliko iscrpela, a sukob u Ukrajini uvodi nas dodatno u neizvesnost I vrlo je ugrožavajuć, pa samim tim je za očekivati da izostane racionalan način razmišljanja”, ističe Džamonja.
Devedesete ostavile trag, prisutne u mislima svakoga od nas
Profesorka Džamonja navodi da su u javnom diskursu Srbije, ali I u mislima svih nas još uvek prisutne devedesete godine u kojima smo bili izloženi nemaštini, ratu I izbeglištvu.
“Ni ne čudi što je ova situacija okidač na prethodnu traumu, pozicija naše zemlje je slična kao u tom periodu, pa se kod ljudi lako javlja retraumatizacija”, navodi Džamonja.
Profesorka podvlači da je ključno shvatiti da briga ne pomaže I da kada brinemo mi zapravo ne kontrolišemo da li će se nešto dogoditi ili ne.
“Situacija ne mora biti nužno gora nego što je sada, mi to ne možemo znati, a ono što možemo jeste da budemo u sadašnjem trenutku, strategije za neke loše događaje prave se tek kad do istih dođe. Usmerite se na sadašnji trenutak, dišite, izgovarajte: Ja sam na toplom I dobro sam, to može biti od pomoći”, zaključuje Džamonja.
BONUS VIDEO: Ana Vlajković PSIHOLOG
Pratite nas i na društvenim mrežama:
