0
"Nenajavljene" posete ministarke za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, Darije Kisić Tepavčević ustanovama socijalne zaštite su kratkotrajne i da na osnovu obilaska od 15-20 minuta ne može da se utvrde ozbiljna kršenja ljudska prava.
Ovako u intervjuu za portal Nova.rs odgovara Snežana Lazarević iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S), organizacije koja je objavila izveštaj „Zaboravljena deca Srbije“ koji je srpsku javnost po drugi put ostavio zatečenu u poslednjih 14 godina, a radi se o tretmanu dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u domovima u našoj zemlji.
„Ne možete da utvrdite ozbiljna kršenja ljudska prava na osnovu 15-20 minuta prolaska kroz ustanovu i susreta sa decom koja su u stanju da vam sama priđu. Oni koji su najugroženiji za njih je potrebno mnogo više vremena da se oni obiđu i obično su to ustanove koje smeštaju nekoliko stotina korisnika“, kaže Lazarević za naš portal.
Osnovna razlika između pristupa Ministarstva i MDRI-S je to što se čini da, kako kaže, većina ljudi, pa i ljudi koji rade u ministarstvima nekako smatraju da postoje deca i ljudi koji moraju da žive u domovim ili da za te neke ljude nije moguće u zajednici organizovati podršku.
„Vrlo često mi čujemo da se zaposleni u ustanovama mngoo trude, da su oni požrtvovani, to uopšte nije sporno, ali ako ja kao vaspitač ili medicinska sestra, negovateljica brinem o 20 dece koji imaju ozbiljne zdravstvene teškoće, smetnje u razvoju, pridružena razna stanja, ili da ne mogu da se kreću, onda ja mogu da im pružim samo najosnovniju negu. Tako mogu da ih nahranim, presvučem ili okupam. Ta deca žive u jednom besmislu i u njihovim životima se ništa ne događa, oni leže u krevetima i gledaju u prazne zidove i plafone“, upozorava naša sagovornica.
Upitana kako komentariše saopštenja resornog ministarstva o prvim „nenajavljenim“ posetama ministarke Darije Kisić Tepavčević ustanovama socijalne zaštite, a u kojima je ta institucija navodila da su korisnici „srećni i nasmejani“, naša sagovornica ocenjuje da to nije dokaz da neko dobro ili loše postupa sa njima.
Kada uđete u bilo koju ustanovu, naročito za decu, ukoliko ona mogu da se kreću, ona trče u susret i zagrljaj, poručuju u MDRI-S.
„Oni jesu nasmejani, ali to nije dokaz da neko dobro ili loše postupa sa njima, to je dokaz njihove potrebe za ljudskim kontaktom. Oni su željni ljudskog kontakta, pogotovo sada u vreme korone, oni već poslednjih godinu i po dan sreću samo zaposlene, a to je vrlo mali broj ljudi, oni su bili izolovani da bi se sprečio prodor virusa, nisu išli u škole, vrtiće i oni su stvarno željni kontakta“, izjavila je za Nova.rs Lazarević.
Na naše pitanje da li su domovi koje je do sada resorna ministarka posetila upravo oni koji je ta organizacija posetila tokom 2019. godine, kao što je Kisić Tepavčević tvrdila nedavno tokom jednog televizijskog gostavanja, Lazarević otkriva da neke ustanove jesu iz poslednjeg izeštaja.
Lazarević je otkrila kao odgovor na navode resorne ministarke da njihov tim nije bio tokom poslednjeg monitoringa u ustanovi u Kulini.
„Mi u Kulini nismo bili i tamo na sreću nema dece, a u Šapcu smo bili. Ja neću da prekršim o sporazumu o saradnji i zato nećemo da kažemo koji su to domovi. Najjednostavnije rečeno nema mnogo ustanova za decu Srbiji, a mi smo bili u osam, lako je to proverljivo“, odgovara nam predstavnica MDRI-S.
Darija Kisić Tepavčević je tokom istog televizijskog gostovanja navela da u ustanovama koje je posetila nije bilo primedbi na higijenske i medicinske uslove, kao i da je uočen problem nedostatka kadra. Međutim, kako tvrde predstavnici nevladinog sektora, nije baš tako. Zapravo jedna ustanova iz izveštaja „Zaboravljena deca Srbije“ apsolutno ne ispunjava higijenske uslove.
Sa druge strane, što se tiče higijenskih uslova u većini ustanova socijalne zaštite, predstanici MDRI-S ističu da su oni bili zadovoljavajući, a negde i čak do, kako tvrdi Lazarević, sterilnosti.
Međutim, problemi se javljaju kod zdravstvene nege. Predstavnici ove organizacije su za naš portal otkrili su da zaposleni zdravstveni radnici u tim ustanovama mogu da pruže samo osnovnu medicinsku negu.
„Tada deca koja imaju ozbiljne zdravstvene probleme, kao što se često događa, čuli smo da recimo ukoliko smeste dete u bolnicu, na operaciju, dete jako brzo nakon operacije bude vraćeno u dom da se ne sačeka onaj period oporavka u ustanovi i mi se pitamo koliko je to dobro i za zaposlene i za samo dete. Takođe, čuli smo da povremeno dobiju dete koje dođe direktno iz porodilišta bez dijagnoze i bez terapije i onda u domu imaju problem da postave adekavatnu dijagnozu jer oni nisu opremljeni i nemaju adekvatne aparate“, kaže nam u intervjuu Lazarević.
Na navode ministarke Darije Kisić Tepavčević da je država mnogo ulagala u infrastrukturu domova u Srbiji, Lazarević kaže da je to tačno, ali da je to pogrešno i da domovi treba da se zatvore, a deci obezbedi hraniteljstvo.
„To je nešto što mi smatramo pogrešnim i smatramo da taj novac treba usmeriti u podršku porodicama u zajednici, jer ako poboljšavamo uslove u domovima to znači da mi zapravo ne planiramo da ih zatvorimo i te ljude vratimo kući“, poručuje Lazarević.
CEO INTERVJU SA AUTORKOM IZVEŠTAJA ČITAJTE SUTRA U ŠTAMPANOM IZDANJU NOVINA „NOVA“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
