Ivona Ivošević iz Doboja (28) je studentkinja Fizičkog fakulteta u Beogradu, ali i profesorka u jednoj ovdašnjoj gimnaziji. Pošto je Ministarstvo prosvete angažovalo studente završnih godina da predaju u školama zbog deficita određenih nastavnih kadrova, Ivoni se ukazala prilika da radi sa đacima. Za razliku od većine njenih kolega koji su bili na zameni u školi i već odlučili da nikada neće raditi u prosveti, Ivona se nada da će kroz rad sa decom stići do penzije. Smatra da prosveta "nije sjajna", ali da je nastavnici i profesori mogu učiniti boljom i zato ne želi da odustane od nje.
Koliko je zabrinjavajuće stanje u prosveti, najbolje su pokazale prijavne liste brucoša u junu, koji su se retko opredeljivali za studiranje na nastavničkim fakultetima.
Mladi neće da rade u školi, pa neće ni da uče fakultete koji edukuju učitelje i nastavnike. Takav slučaj je bio i sa smerom Opšta fizika na Fizičkom fakultetu, na koji se u junu prijavio samo jedan brucoš.
I dok mnogi odustaju od prosvete, mlada Ivona iz Doboja je na četvrtoj godini kompjuterskog smera na Fizičkom fakultetu odlučila da se prebaci na nastavnički smer jer želi da bude nastavnica fizike.
Pošto se „prešaltala“ na drugi smer, Ivona se tako vratila na treću godinu studija, ali se ne kaje jer kaže da je prosveta njena ljubav.
Trenutno predaje fiziku u jednoj gimnaziji, priznaje da deca nisu poslušna, posebno što je i ona sama mlada, ali veruje da uz jaku želju, prosveta i te kako može da bude poželjna.
PROČITAJTE JOŠ:
Mlada Ivona je počela da se bavi fizikom u srednjoj školi i to površno. Matematika joj je išla od ruke, dok fiziku kao nauku nije poznavala najbolje, pa joj se učinilo da bi pravi izazov bio da studira Fizički fakultet u srpskoj prestonici.
To je i uradila.
„Ja sam prvobitno upisala fiziku, smer ‘Primenjena i kompjuterska fizika’ pošto sam smatrala da ću se verovatno zaposliti u nekoj industriji. Međutim, posle dve godine iskustva u školi u kojima sam bila na zameni kao nastavnica fizike, shvatila sam da bih zapravo volela da radim u prosveti, pa sam se prebacila na nastavnički smer, tako da sam sada ponovo treća godina“, priča Ivona za naš portal.
Dodaje da je svesna da su nastavnici fizike u deficitu, što i ne čudi jer godinama opada potražnja brucoša za Fizičkim fakultetom. A kada je ona upisivala fakultet 2014. godine, sva mesta su bila popunjena.
„Ja sam jako volela matematiku, ali rekoh: Ajde, matematiku znam, dok mi je fizika oduvek bila izazov, tako da sam polagala matematiku na prijemnom i upisala Fizički fakultet. Sećam se, bila je navala, čak i samofinansirajuća mesta bila su popunjena do poslednjeg. Nažalost, danas je situacija drugačija – nastavnički smer na fakultetu godišnje upiše tek dvoje, troje, pa čak je i samo jedan brucoš bio zainteresovan za nju u junu. Ljudi naprosto neće u prosvetu“, smatra Ivona.
Kako nam priča, Ivona je od prvog dana u Beogradu počela da drži privatne časove iz fizike i to ju je, na neki način, ispromovisalo kao fizičara koji bi, potencijalno, mogao da radi u školi.
„Tada me je jedna devojka kojoj sam držala privatne časove, predložila mami od svoje drugarice. Toj ženi je hitno bio potreban nastavnik fizike na zameni. Tako da sam počela da predajem fiziku osnovcima, a ubrzo i srednjoškolcima u jednoj gimnaziji. Nisam imala nikakvu tremu jer sam prirodno otvorena osoba. Nemam tremu ni pred odraslima, a kamoli pred decom. I mislim da je jako važno za nekoga ko želi da radi u prosveti, da se ne plaši jer deca sve osete, pa tako i naš strah. Verujte mi. Oni zbog toga daju otpor mladim nastavnicima“, smatra Ivona.
Deca su, priznaje, danas drugačija. A posebno je drugačije njihovo razmišljanje, koje je, smatra Ivona, donekle ispravno.
„Deca potpuno drugačije razmišljaju i po meni, to njihovo razmišljanje je ispravno. Oni su generacija koja je navikla da im je informacija u svakom trenutku u džepu, odnosno na telefonu i nekako misle da je besmisleno da se previše uči, kao i da su neke metode zastarele, u čemu se potpuno slažem sa njima“.
Kada je pre dve godine počela da radi u Osnovnoj školi, Ivona je naišla na nekolegijalnost pojedinih starijih kolega. Ipak, to je nije sprečilo da se za rad u školi zainteresuje još više.
„Ja sam u prvoj školi imala sukob sa profesorkom koju sam menjala i ona mene, sigurna sam, nigde ne bi preporučila. Međutim, direktorka je bila jako zadovoljna mojim radom i odnosom prema deci, kao i roditelji koji su bili oduševljeni reakcijama svoje dece zbog fizike, a to se ne dešava toliko često na ovom predmetu, tako da je direktorka svima delila moj broj telefona i tako se za mene pročulo. Ja nisam najbolji student, niti imam sve desetke. Ali rad u prosveti iziskuje mnogo više faktora od proseka i toga da li je neko završio fakultet u roku. Svakako je prednost zato što će ranije da počne da radi, ali ništa više osim toga“, navodi naša sagovornica.
Trenutno ima svoje radno mesto, međutim, priznaje da postoji opravdan strah da će morati da spakuje stvari, ukoliko se pojavi master fizičar.
„To je sasvim okej zato što smatram da ljudi koji su obrazovani i koji su diplomirali, treba da imaju svoje mesto. Još uvek nisam diplomirala, ali težim ka tome. Međutim, nas fizičara je toliko malo, da svi mi nađemo svoje mesto pod ovim nebom. Tako sam i ja pronašla mesto u gimnaziji. Prvo sam menjala kolegu, a pošto je direktor bio zadovoljan mojim radom, ostala sam da radim. I evo, već dve godine sam u toj školi.
Stanje u prosveti nije sjajno, to priznaje i sama Ivona. Plate su male, ima puno administracije, a nastavnici, nažalost, nemaju onaj status poštovanja kao što su nekada imali.
Ipak, i pored svega navedenog, Ivona bi volela da radi u školi.
„Svesni smo da plata u prosveti nije dovoljna, ptako da bih ja bih pored toga radila još neke posliće. Recimo, pošto sam organizator festivala nauke, bavila bih se i promocijom nauke koja se pokazala da je potrebna u gradu i da je dovoljno plaćena. Tako da bi sve ukupno moglo da bude dovoljno za neki normalan život“.
Potrebna je, kaže, promena u prosveti, a pre svega promena u načinu rada.
„Slažem se sa mojim kolegama da su deca nekulturna, ali nisu sva takva. To su, uglavnom, dva-tri deteta od njih 25. I zato mislim da treba da se daje mnogo veći akcenat učenicima koji su dobri i voljni da uče. Nisam za isterivanje sa časova, nego sam za pronalaženje nekih zanimljivih stvari koje će deci biti zanimljive i zbog kojih neće želeti da napuste čas. Nastavnik treba da bude malo u trendu kako bi mogao da isprati interesovanja đaka“.
Pored toga što promoviše nauku, Ivonu trenutno interesuje i obrazovanje dece koja su aktivna u sportu, pa želi da se i tome posveti.
„To je malo škakljiva tema jer postoje škole za to. U teoriji je praktično, ali u praksi ne, zato što je to samo podrška da se ta deca puštaju sa časova kako bi išli na treninge, umesto da im se nastava prilagodi. Ova promena na nastavnički smer donela mi je baš pozitivnu energiju. Sigurno bih otišla sa fakulteta i ranije, da nisam spoznala ovaj smer. Tako da, prosveta je sjajna ako je ti učiniš takvom“, poručuje ova studentkinja i profesorka.
BONUS VIDEO: Da li su tri časa fizičkog nedeljno u školi dovoljna za pravilan rast i razvoj dece?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare