0
"Štetan uticaj iskopavanja jadarita na životnu sredinu je nesporan", nema dilemu Dragana Đorđević naučna savetnica iz Instituta za hemiju.
Posebna opasnost je korišćenje sumporne kiseline i tretiranje na temperaturi od 25 stepeni
„Iz Rio Tinta kažu da će oni voditi računa, da će biti manja temperatura na kojoj će se tretirati jadarit, da će koristiti neke druge hemikalije. Nemamo dokaza da će to biti tako, a čak i ako bude to ne umanjuje štetan uticaj na životnu“, kaže naša sagovornica i time opravdava sve strahove i brigu zbog koje su građani Srbijje proteklih dana izlazili na ulice blokirali saobraćajnice.
Šta je jadarit?
Jadarit je beo, praškasti, neradioaktivni mineral , litijum natrijum bor silikat -hidroksid, hemijske formule : LiNaSiB3O7(OH) koji od korisnih komponenti sadrži litijum i bor. Otkriven je 2004. godine, u bušotinama u Jadarskoj dolini , a otkrili su ga geolozi multinacionalne kompanije “Rio Tinto”prilikom traženja borata na teritoriji Srbije. Priznat je kao novi mineral u novembru 2006. Ruda je dobila ime po reci Jadar u čijoj blizini su i planina Cer i reka Drina.
Primena jadarita:
-Bor (B) je nezamenljiv u proizvodnji staklene vune,termoizolacionih materijala, celuloze, gume, keramike, insekticida,fiberglasa i raznih boja i lakova za premazivanje drveta… Litijum (Li) je važan kao osnovna komponenta najviše za proizvodnju baterija: za mobilne telefone, laptopove, za automobile na elektični pogon i druge uređaje široke potrošnje i to oko 71% zatim za proizvodnju keramike i stakla 14 % slede masti za podmazivanje 4 % a ostalo čine drugi načini upotrebe. Kako bi se mogao koristiti za baterije, litijum iz slanih jezera ili rudnika mora se obogatiti složenim hemijskim procesima. Taj deo procesa se retko obavlja u zemljama u kojima se vadi litijum, osim u Kini. Najveća nalazišta litijuma u Evropi se nalaze u Nemačkoj, po drugim podacima su čak mnogostruko veći nego ovi navedeni, slede Češka i Srbija.
Šta je najproblematičnije?
Eksploatacija litijuma iz rude jadarit, jedinstvenog minerala u svetu, bez ustaljene prakse eksploatacije i dobre prakse, predstavlja složenu proceduru vađenja rude i prerade u cilju ekstrakcije litijuma. Ruda koja bi se vadila, nakom usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom (H2SO4) na temperaturi od 250 °C, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije. Pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) će otparavati u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja. Ukoliko se, da bi se spustila temperatura procesa, bude koristila fluorovodonična kiselina (HF) za razaranje silikatne strukture koja prožima jadarit razvijaće se ekstremno toksični gas silicijum fluorid (SiF4) koji će takođe odlaziti u atmosferu i predstavljati stalni rizik po zdravlje ljudi i životinja, a za koji ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh. Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere.
Ne postoje nikakve informacije o tome kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama pre nego što se upuste u reku Jadar. Izlivanja reke, koje se inače dešava za vreme velikih voda i prilikom poplava će zbog klimatskih promena biti sve češće. Zagađene vode iz Jadra će se izlivati u plodna polja doline ove reke i rasejavati otrove na poljoprivredno zemljište zagađujući ga trajno, a takođe će prodirati u podzemne vode jer su površinske i podzemne vode povezane. Podzemne vode su važan resurs pijaćih voda, i njihovo zagađenje je praktično trajno, jer su u pitanju skoro stajaće vode kojima su potrebni vekovi, pa i milenijumi da se isčiste. Jadar je pritoka Drine, u kojoj žive zaštićene vrste, ali preko Drine ugrožena je i Sava. Iz aluvijalnog (rastesitog i poroznog) zemljišta ovih reka snabdevaju se vodom svi gradovi u njihovom priobalju. Rude na našim prostorima sadrže izrazito toksične elemente kao što su arsen ,živa i olovo. Koje će se hemikalije koristiti u procesu, koliko vode će se dopremati iz Drine? Neki izvori navode da je reč o 1.000 tona dnevno ,pa i više.
Šta će oko 1.500 tona otpadne vode u sebi sadržati?
Poznato je da će se u Jadar upuštati količina otpadnih voda iz flotacije koja je za 50% veća od one koja se bude dopremala iz Drine. Šta će dodatnih 50%, odnosno 1.500 tona otpadne vode, i više, u sebi sadržati? Višak od oko 500 tona će sigurno dolaziti od nečistoća iz rude, ostataka kiselina i njihovih soli, ali i toksičnih elemenata koje ruda sadrži.
S obzirom da je predeo na kome se planira eksploatacija litijuma plodna poljoprivredna zemlja, sa razvijenim voćarstvom i pčelarstvom, ali i čitava dolina Jadra sa najplodnijom zemljom u tom kraju, eksploatacija litijuma će ozbiljno ugroziti ovaj vredan resurs, od kojeg se oduvek živelo na ovim prostorima, i čija cena će u budućnosti samo da raste, s obzirom da obradivo zemljište na globalnom nivou rapidno i nepovratno nestaje zbog klimatskih promena, klizišta, erozija, urbanizacije, industrijalizacije, rudarenja.
Bonus video: Ćuta poziva na nastavak protesta i blokada
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
