0
Bendžamin Frenklin je rekao "Onaj ko je strpljiv, može imati šta god poželi", a isto to skoro trideset godina svakodnevno govori i sebi ponavlja Tomislav Tomić (57), srpski neženja iz sela Batalage nadomak Šapca koji, uprkos tome što je imao tri neuspela pokušaja, još uvek čeka svoju priliku za brak. Njegova priča mogla bi da se pretvori u film, koji bi obarao bioskopske rekorde.
Tomislav spada u onih 900.000 Srba koji nisu u braku, kako pokazuju podaci sa poslednjeg popisa, a za Nova.rs ovaj duhoviti čovek koji i dalje ne gubi nadu, kaže da tri puta nije imao sreće u ljubavi, ali da „ko čeka, taj i dočeka“.
„Ženio sam se tri puta, ako bi se to moglo i nazvati ženidbom. Danas kažu, čim momak dovede devojku kući, on se odmah oženio. Ja sam možda ušao u šestu deceniju, ali nisam star duhom, tako da, zapravo se nikada nisam ženio ni pred Bogom ni pred zakonom, ali jesam pred celim selom“, priča nam Tomislav.
Čitav život proveo je sa ocem i stricem, te kako nam priznaje, uopšte nije razmišljao o ženidbi.
„Nas trojica smo bolje funkcionisali u kući nego da je bilo žena među nama, i onda nisam osetio nedostajanje ženske ruke makar da mi ispegla košulju, spremi ručak ili ode sa mnom u šumu jer smo nas trojica sve to zajedno radili. Kada mi je umro stric kojeg sam voleo kao rođenog oca, onda su mi neke stvari postajale jasnije. Čiča je oduvek mesio hleb, sirio, spremao ručkove, dok smo otac i ja uglavnom radili poslove oko životinja i na njivi. Čiča je iznenada umro i onda smo se tata i ja posle nekog perioda zapitali „Ko će da nam sprema ručak? A ko će umesiti kolače za Nikoljdan“. Shvatio sam da sam napravio životnu grešku“, priznaje naš sagovornik.
Pročitajte još:
Kako dalje objašnjava, bio je na svakoj igranci u selu, obišao je sve vašare u okolini i šire, međutim, one „prave“ nije bilo.
„Moram priznati da sam kasno počeo da razmišljam o ženidbi, sa skoro 40 godina, zato što, kao što sam vam rekao, nisam ranije osetio potrebu. Onda se i pokojni otac razboleo, pao je u postelju, a ja sam se po prvi put uplašio i zapitao šta ću raditi kada ostanem sam. Onda se pojavila Mara, kao da ju je Bog poslao. Brinula se o mom ocu, spremala kuću, kuvala, prala, ali nažalost nije dugo potrajalo. Mislim da se prerano umorila od života na selu. A čekalo ju je toliko toga, moram priznati jer na selu uvek ima da se radi“.
Posle šestomesečnog „braka“ sa Marom, pojavila se Zorica. Ona je, prema Tomislavljevim rečima, volela život.
„Nisam mogao da ispratim njen tempo života. Malo je mlađa od mene, pa bi sve i odjednom, a meni je otac još uvek ležao u postelji“.
Iako kažu treća sreća, za Tomu je, nažalost, i ovaj put bila nesreća. Mirjana je stigla u njegov topao dom baš kad mu je preminuo otac.
„Sve se desilo iznenada, upoznao nas je zajednički prijatelj na jednoj svadbi na kojoj smo oboje bili. Dopala mi se, pitao sam je „hoćeš poći za mene?“, pristala je i to je bilo to. Malo su mi se smučila prethodna iskustva, pa sam zato zbrzao. Bila je dobra i vredna žena, ali je volela da se druži, non-stop bi išla negde, te na kafu, te da kupi nešto. Otac mi je preminuo, dok sam ga prežalio, ona je otišla na kafu i više se nije vratila. Ko zna, tako je Bog hteo“.
Uprkos ovim neuspelim pokušajima da zasnuje porodicu, Toma ne odustaje. Strpljivo čeka, a prilika će se, kako nam kaže za kraj razgovora, sama ukazati.
Mnogo je muškaraca koji su možda „na korak od ženidbe“, kako se u nekim selima kaže, ali koji i dalje momkuju i uživaju u svojoj slobodi.
I Tomislavljev prijatelj Milan koji ima 44 godine, još uvek nije u braku, a kako kaže za Nova.rs, konkretnog razloga zbog toga što je sam – nema.
„Nisam razmišljao o tome, zaista. Lepo mi je ovako, bar do pedesete imam fore“, kaže on kroz smeh. S druge strane, komšija Ilija ne može da oprosti sebi što sa punih 50 godina „sedi kući sa mamom i tatom“.
„Džabe mi i dve kuće i traktor i tolike njive kad se nisam oženio, ali nije mi se dalo. Probao sam i preko oglasa, javljao sam se nekim ženama, međutim jedna pita razmišljam li o preseljenju u varošicu, druga neće da živi u zajednici, treća hoće da putujemo. Nije to za mene, meni treba neka skromna, vredna žena koja će da mi rodi decu i da bude uz mene i na njivi i u kući i u šumi. Teško je danas naći takvu ženu, zaista, niko nikog ne poštuje, niko neće na selu da živi“, iskren je Ilija.
BONUS VIDEO: Miroslav i Stanimirka slave 70 godina braka: Odoleli su svim iskušenjima, problemima, opstaju i dalje
