Iskopine rimskog Singidunuma iz centra Beograda završile na otpadu

I dok investitor, firma Koto – odbacuje odgovornost tvrdeći da je sve urađeno po zakonu, nadležne institucije – Republički i Gradski zavod za zaštitu spomenika, nezainteresovane su za ovaj slučaj.Naime, pošto se rimski Singidunum, preteča današnjeg Beograda, nalazi u strogom centru glavnog grada Srbije, nadležnosti ove dve državne institucije koje se bave zaštitom srpske kulturnoistorijske baštine se tu prepliću.Da nešto nije u redu prilikom rekonstrukcije zgrade prvi je primetio jedan prolaznik, član Srpskog arheološkog društva. Obavestio je Republički zavod za zaštitu spomenika i Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda ali mu oni nisu odgovorili.Na osnovu njegovih fotografija jasno se moglo uočiti da arheološki materijal, delovi keramike, odnosno grnčarije iz antičkog perioda, nije tretiran prema zakonskoj regulativi, Kao i da na licu mesta nije izvršen nadzor nadležnog arheologa iz Republičkog zavoda.Izvođač radova, firma Koto d.o.o, nije odgovorila na pitanja Danasa o tome da li je postojao arheološki nadzor prilikom izvođenja radova, da li su radovi obustavljeni kada se naišlo na arheološke nalaze i da li je slučaj prijavljen nekoj od institucija nadležnoj za zaštitu i očuvanje kulturnog nasleđa. Umesto direktnog odgovora, dobili smo samo konfuznu izjavu u kojoj izvođač navodi da je radovima „pristupio veoma predano, savesno i uz poštovanje svih zakonskih obaveza“.Takođe, jedan od naručilaca radova, firma Carrasco d.o.o. na slična pitanja odgovorio je da su radovi na rekonstrukciji i adaptaciji izvedeni u skladu sa zakonom.

List Danas kontaktirao je Republički zavod za zaštitu spomenika, koji je nadležan za ulicu Vuka Karadžića 6, međutim, odgovor nismo dobili.Milica Tapavički Ilić, arheološkinja sa Arheološkog instituta, kaže za Danas da je izvesno da ispod pomenute građevine u centru Beograda leže ostaci rimskog Singidunuma."Ova zgrada se nalazi u centru nekadašnjeg rimskog Singidunuma, tačnije u neposrednoj blizini jedne od njegove dve glavne ulice, čiji se pravac uglavnom poklapa sa današnjom ulicom Vase Čarapića. Takođe, u neposrednoj blizini pomenute zgrade nalazi se Studentski trg ispod kojeg su ostaci jednog od nekoliko rimskih kupatila nekadašnjeg Singidunuma. Drugim rečima, sasvim je izvesno da se ispod zgrade u ulici Vuka Karadžića broj 6 takođe nalaze ostaci rimskog Singidunuma. Iskopavanje tog prostora bez adekvatnog arheološkog nadzora se svakako kosi sa propisima vezanim za zaštitu spomenika kulture" , objasnila je Tapavički Ilić, ističući da ovo nije ni prvi ni jedini primer ignorisanja zakona koji se odnosi na zaštitu kulturnih dobara otkrivenih tokom građevinskih radova.Sagovornica lista Danas  navodi da arheolozi nisu u mogućnosti da nadgledaju svaki iskop koji se otvori u centru Beograda, a kojih se dnevno pojavi na desetine."Neki, kao ovaj sporan, odvijaju se u podrumima i relativno lako mogu proći potpuno nezapaženo. Zbog toga je neophodno podići svest građana, a naravno i investitora i izvođača građevinskih radova o značaju pokretnog i nepokretnog kulturnog nasleđa i neophodnosti prijavljivanja nadležnima ako se tokom radova nešto od njih pronađe i iskopa",  zaključila je Tapavički Ilić.Arheolog Adam Crnobrnja ukazuje da najveći poraz u celoj priči predstavlja to što se u prečniku od 100 metara od ovog vrednog arheološkog nalazišta nalazi oko 50 odsto stalno zaposlenih arheologa u Srbiji (Arheološki institut, Istorijski institut, Balkanološki institut, Filozofski fakultet)."Uz to dodajte par stotina studenata arheologije, kojima bi proces prijave ovih radova bio odlična vežba kada bi ih neko uputio u problematiku. Proširite na 500 metara prečnik, i dobićete 70 posto stalno zaposlenih arheologa u Srbiji" ,  istakao je Crnobrnja.Rade Milić, arheolog Centra za urbani razvoj kazao je da se treba zapitati šta se tek dešava na periferiji ako se u samom centru Beograda odigravaju ovakvi scenariji."Država ima institucije koje su plaćene od strane građana da brinu o zaštiti spomenika. To su Gradski i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Oni imaju ovlašćenje da kontrolišu izvođenje radova. Imamo toliko zgrada po centru grada koje nestaju pod naletom prljavog kapitala. Ni tad institucije ne reaguju. To je znak trulosti sistema i primer neefikasnosti institucija koje bi trebalo da budu nezavisne u svom delovanju, ali su vrlo zavisne od političkih moćnika",  upozorio je Milić.Šta kaže zakon?Za skrnavljenje kulturnog nasleđa u Srbiji postoje posledice koje propisuje Krivični zakonik.Naime, za onoga ko „neadekvatnim tretmanom i uništavanjem kulturne baštine uništava zajedničku svojinu svih građana Srbije“, propisana je kazna zatvora do pet godina.BONUS VIDEO: Šorti: Neobični spomenici

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortispomenicids-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2204727"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram