INTERVJU Pilipović: Najveće žrtve nisu oni oboleli od korone

Čest je utisak da su pacijenti koji nemaju koronu proteklih meseci bili ostavljeni na milost i nemilost, bez adekvatnog lečenja. Da li je takav utsak ispravan, koji su bili najveći problemi i kakve su posledice?To se naročito odnosi na prvu polovinu godine, na prve dve faze pandemije, sa trećim talasom pandemije uočeno je da su najveći gubitnici korone nekovid pacijenti. Od septembra prošle godine, zaista postoji jedan napor da se ublaže posledice na konzervativne pacijente. Na početku je bilo mnogo nesnalaženja, veliki broj klinika je bio zatvoren za one koji nemaju kovid, praktično smo u Beogradu ostali samo na VMA i nekim malim delovima Kliničkog centra, sve ostalo su bile kovid bolnice. Mi imamo posledice koje su u prošlom vremenu, imamo posledice koje danas osećamo i imamo posledice koje ćemo trpeti u budućnosti. Nažalost, najveće posledice ćemo trpeti u budućnosti, jer mi nemamo p od prevencije u ovom trenutku. Sve što se radi je borba protiv kovida, što je potpuno u redu, i krpljenje ostatka sistema, da ljudi koji imaju potrebe za lekarom dobju negu. Tu govorim o pregledima, o intervencijama, govorim o svemu drugom. Nemamo preventivne preglede i to je veliki problem i cenu toga ćemo tek plaćati za jedno dve, tri ili pet godina.Koje su to najgroženije grupe pacijenata?

Nisam siguran da bih mogao da dam tačan odgovor. Ono što jeste logično je da pomislite na karcinom, ali to, možda, i nije tačno. Dosta se radilo na tome da se problemi pacijenata sa malignim bolestima reše. I ja imam malignu bolest. U prvom naletu pandemije od marta, pa do avgustata-septembra, bila je situacija da smo mi dobijali ono što ostali pacijenti nisu. Onkološki pacijenti su uspevali da dobiju neke preglede koje, na primer, kardiovaskularni pacijenti nisu dobijali.  Mi, onkološki pacineti, možda smo bili i privilegovani, ne samo u odnosu na kardiovaskularne pacijente, već i na neke ostale. Primera radi, žalile su se kolieginice koje se bave hepatitisom c, to se odnosi na ceo tok pandemije, i danas se te koleginice žale. Probleme imaju i pacijenti sa multiple sklerozom. Ugroženi su i pacijenti sa HIV-om. Nije bilo lako ni pacijentima sa retkim bolestima. Bilo je problematično i za pacijente iz unutrašnjosti. Mi smo organizovali prevoz pacijenata koji treba da odu na terapiju i da se vrate kući. Beograd, Kragujevac, Niš i Novi Sad su veliki centri i tu se leči veliki broj pacijenata koji primaju terapiju, ali nisu iz tih mesta. Kad je bilo vanredno stanje, ljudi bukvalno nisu mogli da dođu do tamo, pa smo nekako nalaizili načine i uspevali smo da jedan deo pacijenata prevezemo da bi primili terapiju i da ih vratimo kući.Vi ste i na čelu Udruženja pacijenata sa melanomom, pa kakvo je iskustvo kada je reč o toj vrsti pacijenata, kakav je bio vaš tretman?Što se tiče pacijenata sa melanomom, bilo je otežano doći do lekara, naročito u prvoj polovini pandemije. Prevencija je u ozbiljnom problemu. Ipak, usred pandemije, dok je trajalo vanredno stanje, nama je proširena lista lekova za melanom. I za još neke bolesti su prošlog proleća uvedeni lekovi, i to je zaista super. Od jeseni je napravljen veliki napredak, ali to, ipak, nekim pacijentima nije ništa pomoglo, taj boljitak ne osečaju svi pojedinačno. Sistemski je je napravljen veliki napredak da se pomogne pacijentima koji nemaju kovid. I sada se neke klinike vraćaju u funkciju. Ovih dana imamo dramu sa nekoliko pacijenata u mojoj organizaciji i uz sitnije teškoće pregledi se odvijaju, dovijamo se, pomažemo jedni drugima, snalazimo se. Naši doktori su sjajni i fenomenalni, vleiko im hvala. Imamo veliku podršku i guramo. Šta je sa  onima koji će tek postati pacijenti ili je već trebalo da postanu, pa nisu zbog panemije, to je potpuna katastrofa, to ćemo tek videti u budućnosti.Šta je po Vama bio uzrok svih problema, nesnalaženje u novim vanrednim epidemiološkim okolnostima, loša organizacija, nedovoljan broj zdravstvenog osoblja...?Sve od navedenog. Nije tajna ni za koga ko živi u ovoj zemlji, a da je elementarno normalan, da je naš zdravstveni sietem bio u lošem stanju i pre korone. On je bio na aparatima, onda se desila korona i taj sistem koji je jedva funkcinisao je bio napadnut najstrašnije. Dobra vest za naše pacijente i za zdravstvo je da je u protklih 9-10 meseci upumpano dosta novca u zdravstvo, zdravstvo je postalo prioritet i to je dobro. Važno ja da naglasimo da zdravstvo treba da ostane prioritet i kada prestane korona. Mi smo imali tu situaciju da je na ogroman broj problema u našem zdravstvu najčešći odgovor bio: Nema para. Sramota je za Srbije to što se skener na Institutu za onkologiju jako često kvario pre korone, to je zaista skandal. Koliko god da smo siromašni i koliko god da nije imalo para ili resursa, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije mora da ima isparavan skener, toliko nismo siromašni. Ja kao predsednik Udruženja pacijenata ne pitam koliko je šta koštalo, to nije moj posao, moja tema je kako da pomognem pacijntima. Bilo bi važno da se pandemija uskoro završi i da zapamtimo da je veoma važno da imamo dobar zdravstveni sistem.

Koji je Vaš lični najupečatljiviji utisak tokom pandemije?Ono što je meni najjači utisak, a tiče se pacijenata obolelih od melanoma, to je period vanrednog stanja, kada nismo mogli da izađemo iz kuće. Mi smo tada bili organizovali preko Viber grupe svakodnevne sastanke i imali smo svako veče susrete pacijenata, gde smo razgovarali, pomagali jedni drugima organizovali se i podržavali. To mi je najjača impresija borbe protiv melanoma u vreme korone.Bonus video: https://youtu.be/59YP0iuj-T0Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram