7
Iako je Vlada Srbije 14. novembra usvojila Zaključak da se u radni odnos na neodređeno vreme prime zdravstveni radnici, saradnici i drugi koji su radili na poslovima lečenja obolelih od kovida 19, to se, očigledno, ne odnosi na mladog Bojana Trifunovića (33) iz mesta Poljna kod Trstenika, koji radio kao vozač hitne pomoći u Domu zdravlja, sve do maja ove godine, kada mu je istekao ugovor. Kako navodi za Nova.rs, sve njegove kolege dobile su ugovor o zaposlenju, osim njega, a kada je upitao Ministarstvo zdravlja o čemu se radi, saznao je da ga direktorka Doma zdravlja nije stavila na spisak onih koji treba da dobiju zaposlenje.
Redakcija Nova.rs često je pisala o zdravstvenim radnicima i drugim licima koja su radila na pratećim pomoćno – tehničkim poslovima u zdravstvenim ustanovama tokom pandemije koronavirusa, a koji su, posle isteka tromesečnog ili šestomesečnog ugovora, ostali bez posla.
Spominjali smo mladu doktorku Koviljku Ilić, koja je prošla kroz istu situaciju, kao i Bojana Radovanovića iz Užica koji se dobrovoljno prijavio za volontiranje u Domu zdravlja, da bi, potom, dobio ugovor o zaposlenju, a koji mu, kada je prestala potreba za njegovim angažovanjem, više nije produžavan.
U istom sosu je i njegov imenjak Bojan Trifunović (33) iz mesta Poljna kod Trstenika koji je do maja ove godine radio kao vozač hitne pomoći u trsteničkom Domu zdravlja. Istekao mu je ugovor, a onda je Vlada Srbije usvojila Zaključak da se u radni odnos na neodređeno vreme prime zdravstveni radnici i druga lica koji su radili tokom pandemije kovida -19.
Ponadao se poslu, ali šipak – saznao je da ga direktorka Doma zdravlja Žaklina Ristić uopšte nije stavila na spiskak onih koji treba da dobiju zaposlenje.
„Toliko sam ljut, besan i očajan jer zaslužujem taj posao. Ispunjavam sve uslove kao i moje kolege i baš kada sam se nadao da ću dobiti posao, ‘dobijem šamar’ od direktorke Doma zdravlja koja me nije stavila na spisak. Na šta to liči? Da li ona ima nešto lično protiv mene, ne znam, ali neću odustati, boriću se pravno jer znam da imam svoja prava i da je trebalo da budem primljen“, kaže u razgovoru za Nova.rs očajni Bojan.
Bojan je u Domu zdravlja Trstenik radio od 12. januara prošle godine do 30. maja ove godine, kada mu je istekao ugovor koji mu je do tada produžavan na svaka tri meseca.
Vozio je sanitet Hitne pomoći i najteže pacijente u bolnicu, a onda je prestala potreba za njegovim angažovanjem. Prijavio se na biro i čekao je poziv za zaposlenje.
Ali poziva nije bilo.
„Vlada Srbije je 1. septembra donela Odluku da ljudi koji su radili 18 meseci u kovid sistemu, budu zaposleni. Pošto nisam ispunjavao taj kriterijum, nisam se ni nadao ugovoru. Ali kada je prošle nedelje odlučeno da svi koji smo radili u kovid sistemu, bilo da imamo samo jedan radni dan, moramo da budemo primljeni na neodređeno, bio sam presrećan. Očekivao sam taj poziv od direktorke, ali ga nije bilo. Kontaktirao sam i sa kolegama, sve su zvali, jedino mene nisu, a onda sam saznao da moja dokumentacija nije ni poslata u Ministarstvo zdravlja. Zatražiću pravnu pomoć jer je nemoguće da jedna direktorka Doma zdravlja bude jača od Vlade i Ministarstva Srbije“, uveren je Bojan.
PROČITAJTE JOŠ:
7
4
0
1
Ovaj Trsteničanin je radio u Domu zdravlja za 46.000 dinara.
Znao je odmah na početku zaposlenja da je plata bedna i mizerna, ali je bio mišljenja da je svaki posao dobar, ako je pošten. Međutim, za godinu i po dana, koliko je radio, video je „sve i svašta“, zbog čega će se, kako kaže, obratiti Inspekciji.
„Tamo se i sada krše Zakone zato što kolege ćute jer ne smeju da pričaju. Plaše se da ne budu sankcionisani. Tamo se voze odjednom po sedam-osam pacijenata i to ću da prijavim Inspekciji, da spasim svoje kolege. Radio sam noćne smene koje ne bi trebalo da radim. Vozi se hitan slučaj bez pratnje sestre. Tamo se sve radi nezakonito. Ako već nisam dobio posao, barem ću da spasem njih. Nemam šta da izgubim. Život u Srbiji je težak, imam malo dete, ni sam ne znam kako ću da izdržavam porodicu, ali pravda mora da postoji. Ići ću do kraja koliko mogu, jer mi izgleda da je ovo lični interes direktorke da ostavi moje mesto za nekog drugog. Videćemo na čijoj će strani pravda biti“.
Za kraj razgovora, naš sagovornik poručuje da mu jedino preostaje da tuži Dom zdravlja Trstenik i direktorku Žaklinu Ristić koja mu je uskratila pravo za zaposlenje.
„Mnogo sam puta prolazio ‘kroz trnje’, smišljali su mi razne afere, dva puta sam bio na razgovoru jer sam navodno negirao poslove. Međutim, kojeg god doktora da pitate o tome, reći će vam da to nije tačno i da nikada nisam odbio posao. Ovo je sve taktički odrađeno, a sve zbog toga da bi neko došao na moje mesto. A koliko je ovo odgovoran posao, niko ne zna. Vozite i ne mislite o svom životu, ali mislite o pacijentu, o doktoru, o sestri i za sve njih odgovarate, a to vam nije plaćeno. Šta smo dobijali zbog teških kovid pacijenata? Samo 1.000 dinara više na platu. Zapravo smo to dobijali na ruke. Zaista ne bih nikoga da ponižavam, ali plata vozača hitne pomoći je kao kod čistačica, a tolika odgovornost postoji. U svakom slučaju, idemo dalje, isteraću pravdu do kraja“, poručuje Bojan.
Povodom navoda našeg sagovornika, kontaktirali smo direktorku Doma zdravlja Žaklinu Ristić, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
Takođe, uputili smo pitanja Ministarstvu zdravlja kako bi nam potvrdili Bojanove navode da njegovo ime niti dokumentacija ne nalazi na spisku koji je njima predat, ali odgovor ni od njih nismo dobili.
BONUS VIDEO: Užice: Dom zdravlja vapi za lekarima