Dve godine borila sam se za živote obolelih od koronavirusa, prvo u Kliničkom centru Srbije, a onda u svim kovid bolnicama u koje sam raspoređivana i sad su mi dali otkaz, pretrpela sam uvrede koje nisam zaslužila. Rečeno mi je da se prijavim na nove konkurse ili na biro za nezaposlene, jer za mene na klinici nema mesta! Ponižena sam od strane ljudi iz kabineta ministra zdravlja i rukovodećih u KCS-u, a sve što sam želela je da ostanem u svojoj zemlji, da se usavršavam i lečim naše pacijente, besna i na ivici snage, u razgovoru za Nova.rs priča Koviljka Ivić (32) doktorka medicine, koja je još 2020. u martu, primljena u KCS, sa obećanjem nadležnih da će nakon pandemije dobiti posao za stalno, zajedno sa svih 50 lekara koji su zaposleni na određeno, kako bi pomogli u kovidu.
Početkom 2022. doktorka Ivić susrela se sa svim licemerjem, bezobrazlukom i paklom srpskog zdravstva.
„Sa nepunih 25 godina završila sam Medicinski fakultet i od tada se borim za stalno radno mesto. Prijavila sam se, zajedno sa 50 lekara, u martu 2020. za posao u Kliničkom centru Srbije, kada je počela pandemija koronavirusa. Dobila sam ugovor na određeno, a raspoređena sam u početku na Kliniku za pulmologiju, a ubrzo sam prebačena na Kliniku za alergologiju. Kad nam je istekao ugovor od tri meseca, koji smo dobili u martu, dobili smo klasične ugovore na šest meseci, sa produžecima do dve godine. U vreme vanrednog stanja, ministar zdravlja Zlatibor Lončar usmeno je obećao da ćemo svi mi koji smo zaposleni na određeno, da pomažemo u kovidu, dobiti stalna radna mesta u bolnicama. To je potvrdio i Siniša Mali, kao i predsednik države Aleksandar Vučić“, naglašava dr Ivić.
Tokom dve godine rada u kovid bolnicama, ona je dva puta preležala kovid, a jednom komplikovanu formu, koja je ostavila posledice.
„Rizikovala sam svoje zdravlje i život, baš kao i sve moje kolege. Dva puta sam prebolela koronu i imala sam sve moguće posledice. Ipak stalno sam se vraćala, sve radila da pomognem pacijentima i bezrezervno se davala poslu. U to vreme sam već uveliko radila na Klinici za alergologiju, sa još dve koleginice. Tamo sam radila od jula 2020. sve do 10. marta 2022. Za to vreme sam više puta raspoređivana u kovid bolnice. Radila sam prvo na Institutu Banjica, potom na medicini rada, onda se vraćam u zelenu zonu na mesec i po dana, pa opet idem na Kliniku za pulmologiju koja je bila u kovidu, jer tada je Batajnica još bila u izgradnji. Posle sam se razbolela i dobila komplikovanu formu kovida. Kad sam se vratila sa bolovanja, samo 20 dana kasnije sam u Batajnici lečila pacijente tokom mesec i po dana. Tamo sam radila sa načelnicima koji su imali lepo mišljenje o meni i mom radu. Posle rada u Batajnici, prvi put sam posle godinu i dva meseca otišla na odmor“, priča doktorka Ivić.
Kad se vratila sa odmora, nastavila je sa radom na Klinici za alergologiju, kovid pacijenata bilo je sve više, pa se život sveo na rad u bolnici.
„Ostajala sam po ceo dan na klinici, radila duple smene, specjalističke ambulante sa specijalistima, šta god je trebalo, letela sam svuda i svi nadređeni bili su zadovoljni mojim radom. Ništa od toga izgleda nije bilo dovoljno…“
Krajem 2021. Klinički centar raspisuje konkurs za tri radna mesta, na Klinici za alergologiju za 2022. godinu.
„Raspisan je konkurs i za pulmologiju, za sve ljude koji su radili u kovidu. Od 50 lekara koji su primljeni 2020. na određeno, samo moja koleginica sa alergologije i ja 2022. nismo primljene za stalno. Naša mesta bila su rezervisana za neke privilegovane lekare. Isticao nam je ugovor od dve godine i prvana služba KCS je raspisala zbog nas taj konkurs, koji je održan 24. januara. Svi su govorili da ćemo nas tri koje smo na Klinici za alergologiju, biti primljene na ta radna mesta, jer nema ko drugi. Međutim direktorka je sazvala kolegijum, tek po raspisivanju konkursa, bez prisustva načelnika sa kojima smo mi radile, iako se ona ni ne pita u ovom slučaju, već komisija za zapošljavanje. Ipak, njene kolege su se negativno izrazile o meni i koleginici, a primili su na naša mesta ljude koji nemaju dana radnog staža na klinici. Od nas tri jedna je dobila ugovor za Urgentni centar, a nas dve preostale, smo izgubile posao. Jednu doktorku iz Kikinde, kako saznajem, čeka radno mesto, koje sam joj ja ‘čuvala’ dve godine, a na drugo mesto je primljena lekarka iz Batajnice, koja nije radila na klinici“, kaže dr Ivić, i napominje da koleginica koja je zajedno sa njom dobila otkaz, ne želi iz straha o tome da govori javno.
Posle konkursa, doktorku Koviljku Ivić pozvala je direktorka u svoju kancelariju.
„Rekla mi je kako se kolegijum odlučio za bolje kandidate, jer im trebaju podobni ljudi za tu ustanovu! I oni sa više potencijala. A meni je rekla da moj prosek, koji je 8,4, nije dobar, kao ni ocena iz Interne medicine, a imam devetku. Pričala je nebuloze. Ona će reći da govorim neistine, ali to su njene reči. Sa koleginicom sa kojom sam dobila otkaz, smatram da sam tokom dve godine dosta doprinela Klinici za alergologiju, a sad nam nisu produžili ugovore. Direktorka me je savetovala da pratim nove konkurse, a moj odgovor je bio “Bolje da ste me ubili, nego što ste mi ovo rekli”. Lavovski se borim celog života za posao lekara u bolnici, od 2020. su mi govorili da imam potencijala, da ću biti primljena za stalno, a onda se sve promenilo preko noći, i trudili su se da me ubede ne vredim“, sa težinom u glasu priča naša sagovornica.
Kad je shvatila da je sve izgubljeno, doktorka Ivić obratila se direktno ministru zdravlja.
„Nabavila sam broj ministra i poslala sam mu poruku. Ministar Lončar mi je tada rekao da ćemo nas dve dobiti posao. Posle dva dana su izašli rezultati, svi su primljeni, koji su radili dve godine, osim nas dve sa alergologije. Poslala sam ministru rezultate konkursa, a onda me je pozvao njegov kolega da mi kaže da mogu da dobijem posao u domu zdravlja. Ispada da sam sve ovo radila na klinici i u kovid bolnicama, da bih se sad zaposlila u domu zdravlja. Ušla sam u sve ovo da dobijem priliku da idem na specijalizaciju, jer želim dalje da se školujem i da ostanem u Srbiji, da ne moram da bežim u Nemačku, ali ne vredi, rekli su mi da ne mogu da se vratum ako me rukovodilac ne želi. Tražila sam pomoć i od Milike Ašanina, direktora KCS, ali i on je odgovorio da je sve odluka direktorke i da on ne može da se meša. Kad sam pristala konačno da radim i u domu zdravlja, po savetu ministarstva, pozvali su mene i koleginicu iz Doma zdravlja Grocka i saopštili nam da ćemo dobiti ugovor na mesec dana. A u ministarstvu su nam prethodno rekli da ćemo dobiti posao na neodređeno, u domu zdravlja u užem delu grada, sa specijalizacijom i kasnije mogućnošću prebacivanja u KBC. Još jednom sam ismejana i ponižena. Poslala sam tu ponudu ministru Lončaru, da vidi kako sam prošla, a on mi više nije odgovorio” naglašava dr Ivić, čija je borba za posao i za pravdu tek sada ozbiljno krenula.
Angažovala je advokate, koji su pisali kabinetima premijerke Ane Brnabić i predsednika države Aleksandra Vučića, potom KCS-u i svim višim instancama, ali odgovora nije bilo ni sa jedne strane.
“Moja patnja i borba traju od 25. januara. Neću da ih molim, hoću da mi se javno vrati moj posao. Hoću da me predsednik čuje, da vidi šta se dešava u zdravstvu. Ovim putem mu se javno obraćam i pitam: Predsedniče, da li ću biti vraćena na posao ili dobiti kompenzaciju, ili moram ponovo na biro rada?” za kraj pita doktorka Ivić, u očekivanju što bržeg i jasnijeg odgovora.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare