Heroj grada Kragujevca: Još mi pred očima deca koja vrište

Iznenađen, što je uopšte i predložen za nagradu, objašnjava da je ‘’samo vratio dug’’, jer se pre 10 godina našao u sličnoj situaciji, ali je tada, on bio žrtva koju su drugi spasili.‘’Nije to ništa, svako bi tako postupio, ja sam samo bio očevidac i prvi sam reagovao’’, skroman je Igor na početku razgovora za naš portal, u kojem se priseća kako je u junu prošle godine uleteo u Lepenicu i iz prevrnutog automobila izvukao dvoje dece od 7 i 10 godina. Uprkos skromnosti i želji da ostane anonimni spasilac, građani su prepoznali njegovu hrabrost i predložili ga za nagradu.Sa snebivanjem i stalnim ponavljanjem da bi to uradio ‘’svaki normalan čovek’’ Igor u svom postupku ne vidi ništa čudno i kao da mu je neprijatno zbog nagrade, objašnjava da je instinktivno potrčao prema automobilu koji je sleteo u reku.Opisuje da je u tom trenutku bio ispred svoje radnje i svedočio sceni nesreće. Kasnije se ispostavilo da je vozaču automobila pozlilo tokom vožnje, da je izgubio svest i tom prilikom, iz bočne ulice, umesto skretanja desno, velikom brzinom ‘’izleteo’’ na prometni bulevar, prešao preko četiri kolovozne trake i upao u korito reke."Nisam znao da imam toliku snagu..."Scena prevrnutog automobila koji se puni vodom i dečje zapomaganje, potresli su Igora, jer je i sam roditelj, a i dan danas mu se, kaže, te slike užasa neočekivano i iznenada pojavljuju pred očima. Priseća se da mu u tom trenutku nije bilo ništa preče na svetu, osim spašavanja dece.Znao je da mora da bude brz, jer se iz automobila čulo jako ‘’zujanje i pištanje’’, a okolo se osećao miris benzina. Bio je sam i prvi koji je prišao automobilu, a priča nam da je tada doživeo nešto o čemu je samo slušao da postoji. Osetio je nalet adrenalinske snage koja mu je pomogla da otvori iskrivljena automobilska vrata.

‘’Nisam ni znao da čovek može da ima toliku snagu i energiju. U tom trenutku u meni je nešto proradilo, obuzeo me je osećaj koji nikada ranije nisam doživeo. Video sam decu koja vise naglavačke zaglavljenju izmedju sedišta, čula se vriska… Ja sam reagovao u sekundi i uspeo sam da otvorim ta zaglavljena vrata. Ni danas ne znam kako je to moguće. U meni se otvorilo neko ‘šesto čulo’, za koje nisam ni znao da postoji. Nosio me je instinkt koji je u meni isključio svaki strah i oklevanje", prepričava Igor svoja osećanja i borbu sa vremenom da što pre izvuče decu.Prvo je izneo sedmogodišnju devojču i predao je ljudima koji su se već okupili oko auta, a zatiim se vratio i po desetogodišnjeg dečaka koji je bio zaglavljen između sedišta. Za njihovog oca, u prvom trenutku je pomislio da nije živ, jer nije davao nikakve znake života, a priseća se i da mu je voda već došla do glave. Tada je, priča Igor, tridesetdevetogodišnji otac došao svesti, a na sreću, ubrzo su stigle spasilačke ekipe koje su zbrinule decu i izvukle povredjenog oca.Nesvakidašnja akcija spašavanja završila se sa srećnim krajem zahvaljujući prisebnosti i brzini koju je pokazao Igor Janković. Povređena deca i njihov otac, posle lečenja u Kliničkom centru, u potpunosti su se oporavili od ove strašne nesreće koja je mogla da ima tragičan ishod.Igor je danas u prijateljskim odnosima sa porodicom kojoj se našao u nevolji i kaže da mu je to ipak najveća nagrada za delo koje je uradio.Majka: ’’Igor mi je spasio sve što imam’’Majka dečaka i devojčice koji su doživeli ovu saobraćajnu nesreću, Nevena Miloradović, za Nova.rs sa velikom poštovanjem ističe da nagrada za humanost i hrabrost odlazi u prave ruke. Njen šok i paralisanost kada su joj javili da joj je porodica imala nesreću, ublažilo je saznanje da se tu, kako kaže, ‘’našao neki čovek koji je izvukao decu’’.

‘’Igor mi je spasio sve što imam. Ne postoje reči kojima mogu da mu se zahvalim. Ovaj nesrećni događaj zauvek nas je povezao i doživotno ću mu biti zahvalna što je herojski uleteo u vodu i spasio moju porodicu’’ rekla je Nevena."Mene su drugi spasili život, uvek sam želeo da vratim dug’’Sudbina ili možda splet okolnosti, odredile su da Igor bude očevidac i prvi spasilac na mestu nesreće. Ovaj tihi heroj kaže da mu je sada ‘’srce na mestu’’ jer je poslednjih 10 godina osećao da ‘’nekome nešto duguje’’.Priča nam da je 2010. godine doživeo nesreću kada je pao sa bicikle na nepristupačnom terenu Boračkog krša. Povređenog i u nesvesti, pronašli su ga planinari, koji su pozvali hitnu pomoć, a Igor je siguran da su mu spasili život.‘’Ja sam tada doživeo amneziju, imao sam povrede i prelome, srećom kaciga me je spasila od fatalnog ishoda na licu mesta. Ne znam koliko sam dugo bio u nesvesti, ali da nisu naišli planinari pitanje je da li bih ja danas bio živ’’ priseća se Igor svoje nesreće.Priznaje da od tada živi svoj novi život i da je imao potrebu da se ‘’oduži’’ za svaki dan koji je ‘’živ i zdrav’’ proživeo od nesreće. Zadovoljno kaže da je sada samo odužio dug, ali da bi ponovo isto postupio ukoliko bi se našao u sličnoj situaciji.Igor je profesionalni sportisa i šampion državeJunak naše priče Igor Janković (49) doživeo je nesreću kao profesionalni sportista na treningu pripremajući se za takmičenje u brdskom biciklizmu. Ovaj plemeniti Kragujevčanin dobro je poznat u svetu biciklizma, bio je nacionalni reprezentativac u nekadašnjoj SFRJ, a kasnije i u Srbiji. Višestruki je prvak države u drumskoj i brdskoj vožnji, kao i vožnji na hronometar. Takmičio se za BK ‘’Borac’’ iz Čačka, a u tom gradu dva puta je bio proglašen za sportistu godine.Igor je do sada osvojio brojne nagrade za sportske podvige, a na Dan grada Kragujevca biće mu uručena i Đurđevdanska nagrada za humanost. Iako je stava da su plemeniti gestovi lična stvar kojom se ne treba hvaliti, građani su prepoznali njegovu hrabrost i požrtvovanost i predložili da upravo on, potpuno zasluženo, ponese najveće gradsko priznanje.