"Građani nemaju pravnu sigurnost, država je na strani banaka"

Tema je bila stanje u pravosuđu vezano za događaje koji se tiču tužbi vezanih za trošak obrade kredita protiv banaka, prenosi JUGpress.Advokat Dušan Mitić je podsećajući kako je došlo do sporne situacije rekao da je 2015. godine Potrošačka organizacija i Organizacija za zaštitu korisnika finansijskih usluga iz Beograda su pokrenule veći broj parničnih postupaka, odnosno tužbi protiv banaka u vezi tzv. naknade, odnosno troškova obrade kredite."Negde 2018. godine je došlo do prvog ujednačavanja sudske prakse iz razloga što je Vrhovni kasacioni sud doneo svoje odluke kojima je ukinuo odluke nižestepenih sudova i doneo presude u korist građana. Negde u to vreme, marta meseca 2018. godine, tadašnji predsednik Kasacionog suda Dragomir Milojević je dao intervju "Večernjim novostima" gde je naveo da su građani u pravu i da su te tužbe osnovane i da banke nemaju pravo da naplaćuju taj trošak. Već 2020. godine došlo je do ujednačavanja sudske prakse na nivou svih odeljenja u Vrhovnom kasacionom sudu i marta 2021. godine je građansko odeljenje Vrhovnog suda usvojilo stav gde se kaže da "kada banka u postupku odobrenja kredita korisniku prezentuje obračun naknade troškova obrade kredita kroz efektivnu kamatnu stopu, tada ugovaranje njihove naplate kroz zadržavanje dela sredstava u trenutku puštanja kredita u tečaj predstavlja povredu načela savesnosti i poštenja." Šest meseci posle toga, u septembru, Vrhovni sud zauzima dijametralno suprotno stanovište i staje na stranu banaka. Okreće svoju sudsku praksu i od tog trenutka nastaje potpuna pravna nesigurnost, odnosno kolaps u smislu da pojedini sudovi usvajaju zahteve građana, pojedini odbijaju, da bi se opet vratilo na nivo Vrhovnog suda i Vrhovni sud sada preinačio svoju sopstvenu praksu i sada krenuo da presuđuje apsolutno u korist banaka. To za posledicu ima činjenicu da će od 30-ak hiljada pravosnažnih predmeta, po revizijama otprilike neka trećina, možda se vratati nazad i građani će sada biti prinuđeni da plaćaju troškove advokatima banaka. Dakle, negde oko 10.000 građana će se naći u problemu, a među njima i mnogi sa teritorije Leskovca. Suma samih sudskih troškova je otprilike oko 50.000 dinara po građaninu, plus novac koji je banka vratila".Mitić kaže da će ovo doneti mnoge probleme i ubuduće, jer se radi o presedanu, s obzirom da se nikada do sada nije desilo da Vrhovni sud posle 420 revizijskih odluka koje su bile identične, na taj način okrene praksu, pogotovo u ovako masovnom broju predmeta, a procenjuje se da je negde između 200-250.000 postupaka aktuelno na teritoriji Srbije.Da li građani imaju pravnu sigurnost?"Postavlja se pitanje i pravne sigurnosti pre svega, jer kako da građanima objasnimo da je odluka Vrhovnog suda garancija da će i nižestepeni sudovi postupati na isti način… Toga više nema posle ovoga. dalje, ovakva odluka može mnogo da košta ovu vlast jer će koliko sutra Evropska komisija, Evropska unija, saveti Evrope, Venecijanska komisija davati mišljenja o stanju pravosuđa koje se u Poglavlju 23 u procesu pregovaranja u poslednjih pet godina ocenjuje nulom".Ninoslava Vasić, advokatica i odbornica u Skupštini grada Leskovcac, ocenjuje da se radi o političkoj pozadini koja nije doneta na osnovu zakona, nego na osnovu političkih stavova."Naime, 26.2.2021. Privredna komora SAD je uputila pismo premijerki Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću u kome jasno traži da se reši problem tužbi protiv banaka za povraćaj novca na ime troškova obrade kredita i osiguranja kod nacionalne korporacije za stambene kredite. Tada kreće pokušaj vlasti da utiče na sudstvo. Imali smo najpre pokušaj izmene i dopune Zakona o parničnom postupku i to sve na štetu građana, koji nije uspeo, jer je tada advokatura reagovala. Kasnije smo imali Odbor za Ustavna pitanja koji je uputio zahtev republičkoj skupštini da se da autentično tumačenje odredbi Zakona o obligacionim odnosima, što je u tom trenutku bilo apsolutno nedozvoljeno, s obzirom da je zakon na snazi više decenija. Tada je predsednik države izašao kao spasilac naroda i tražio od odbora da povuče predlog i na kraju smo 16.9.2021. potpunu izmenu izmenu stava Vrhovnog kasacionog suda. Postoje osnovane sumnje a je to, zapravo, uticaj države u cilju razrešenja ovih postupaka na takav način da se siromašni građani, koji su u suštini bili korisnici kredita, još više osiromaše, jer je sudstva stalo na stranu krupnog kapitala".Vasićeva smatra da se danas sudi po političkim stavovima i da se stavovi Vrhovnog kasacionog suda poručuju."To nije samo slučaj sa bankama, trenutno u Leskovcu imamo problema i sa predmetima za komunalne usluge".Građani ne veruju pravosuđuAdvokat Nemanja Stanković smatra da građani imaju veliko nepoverenje u pravosuđe."Pravosuđe je u jako lošem stanju. Kako da građani imaju poverenje u pravosuđe kada se nosialc protokolarne funkcije javno hvali da je video snimak ubistva sa naplatne rampe, a taj snimak nikad nije bio dostupan istražnim organima? Sudije moraju biti imune na sve političke odluke, ali da li je to tako? Pri tome ne mislim samo na političke, nego i na finansijske moćnike. Evidentno je da se štiti privatni interes i krupni kapital, a javni interes je marginalizovan".Na pitanje šta će savetovati građanima koji im se obrate jer su već dobili presude i naplatili novac od banaka, a sada im preti opasnost da taj novac moraju da vrate i pritom još plate i sudske i ostale troškove, Ninoslava Vasić je rekla da će im savetovati da paze za koga će glasati na narednim izborima."To neće rešiti problem, ali je krivica zbog koga će građani morati da vrate novac isključivo na političarima koju su praktično naručili stav Vrhovnog kasacionog suda".BONUS VIDEO Vasić: Krediti i bez stalnog posla - banka prodaje novac, a novca ima dosta

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vasikreditiibezstalnogposlabankaprodajenovacanovcaimadosta-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3070673"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram