FOTO Apokaliptične slike Trnavske reke

Prema rečima jedne meštanke (ime poznato redakciji), kada je Bog stvarao svet bio je darežljiv prema prirodi.„Podario je čistu vodu što je najosnovnije za postojanje života, zdravu prirodu i vazduh našoj sredini. Čak i stručnjaci za vodu kažu da je naša zemlja bogata njome, a i mi obični građani se slažemo sa tim. Međutim, ni ona nije neiscrpni prirodni resurs, i to što imamo moramo da čuvamo“, navela je ona u izjavi za Nova.rs.

Naša sagovornica kaže da se u poslednje vreme pojedini žitelji tog kraja veoma neodgovorno ponašaju prema ovom prirodnom blagu. Kako navodi, prema dostupnim podacima Srbija je na 47. mestu u svetu po količini čiste vode, ali se prema ovoj životnoj potrebi odnosimo kao da nam nije neophodna.„Inače, u našem mestu po oceni hidrologa ima dosta vode, ali naše komšije sve više buše arterske bunare i koriste vodu neracionalno i nenamenski, čime smanjuju taj veliki vodni resurs“, naglasila je ona, dodajući da će se to budućim generacijama vratiti kao bumerang. Trnavska reka je imala veliki potencijal, ali kao što sam rekla ljudi je koriste za sve i svašta, tako da u letnjem periodu nema dovoljno vode da se napoji stoka i zaliju bašte, ispričala nam je ona. Kako je objasnila, skoro svako domaćinstvo se bavilo povrtarstvom od čega su njihovi članovi živeli, ali sada je to skoro zamrlo.„Bila sam svedok kada je bila suša jedne godine da su čak i ptice izumirale jer je reka presušila. To je bila tužna i apokaliptična slika i nadam se da nam se neće ponoviti“, ispričala nam je ona.

Prema njenim navodima, voda je opšte dobro, čak i po Ustavu Republike Srbije, što sve upućuje da se prema njoj mora odnositi domaćinski.„Pojedini meštani ovog sela Trnavsku reku zloupotrebavaju jer je uvode u svoja dvorišta, cevima je skreću u štale, da bi nakon toga prljava voda nastavljala dalje svoj tok, a koriste je svi meštani Trnave“, naglasila je ona.Kako je objasnila, nekoliko porodica je uzurpiralo tu vodu zbog čega reka na polovini toka dugog 10 km ponire i polako izumire. Meštanka nam je ispričala da je na Trnavskoj reci na odstojanju od 500 do 700 metara, bilo čak pet vodenica, a sada nema ni jedne jedine. Ona smatra da postoji bar jedna, to bi bila prava turistička atrakcija, naročito imajući u vidu činjenicu da se u Trnavi nalazi manastir Blagoveštenje nadaleko poznat po Hadži-Prodanovoj buni. On potiče iz doba Nemanjića i mnogo puta je rušen.

„Ceo ovaj kompleks, da je u dobrim rukama kao što nije, mogao bi da bude veliki potencijal u svakom pogledu. Sada pored manastira nema ni jedna kuća, a bilo je čitavo naselje. Čak se ova svetinja vezuje i za prvo opismenjavanje u našem kraju“, istakla je naša sagovornica.Nekada se prema vodi odnosilo kao prema najvažnijoj stvari na svetu, u Trnavsku reku se ništa nije bacalo, a sada možemo da vidimo velike količine svakojakog otpada, ogorčeno kaže naša sagovornica. Prema njenim rečima, nije ni čudo što su se ljudi nekada naseljavali upravo pored reka, jer voda znači život. Uprkos tome što se obraćala nadležnima Gradske uprave Čačak, do današnjeg dana nije dobila nikakav odgovor, a i ne nada se da će ga dobiti.

„Reka mora da ima i priobalje kako bi funkcionisao živi svet u njoj i oko nje, a sada je poremećen čitav eko-sistem. Trnavska reka je ponornica, uvire iznad Jelice, a izvire u porti manastira Blagoveštenje. Nekada sam vodila decu da se kupaju u njoj, kada nije bilo vodovoda koristili smo vodu i za pranje veša, a sada je počela da umire“, zaključila je ona ističući da su svi žitelji Trnave ostali uskraćeni za najvažniju životnu potrebu, ali i lepotu. Sa njom su se saglasili i brojni meštani kojima smetaju postupci pojedinaca, ali da ne bi došlo do međusobnih nesuglasica i svađa sa komšijama, želeli su da ostanu anonimni.

Predsednik MZ „Trnava“ Raško Sekulić, kaže za Nova.rs da je upoznat sa ovim problemom još od prošle godine, i da je obavestio gradske inspekcijske službe.„Prema mojim saznanjima još uvek niko nije snosio sankcije zbog bacanja otpada u Trnavsku reku, a ne znam ni da li su izlazili na lice mesta. Video sam da je truju svim i svačim, bacaju i iznutrice od zaklanih životinja. Ponovo ću reagovati i pokušati da sprečim ekocid nad ovim prirodnim dobrom“, zaključio je on.Inače, sa ovog vodovoda se snabdeva oko 3.000 domaćinstava.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram