Film o pacijentima koji su preživeli infarkt na Svetski dan srca pred pacijentima Niške Banje: Iskustva koja podsećaju koliko je važna druga šansa

Bolesti srca i krvnih sudova i dalje su vodeći uzrok smrti u Srbiji. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2025. godine od ovih bolesti preminulo je 44.603 pacijenata, odnosno gotovo 122 osobe svakoga dana. Poseban problem predstavlja činjenica da neki od najvažnijih faktora rizika, poput povišenog LDL holesterola, visokog krvnog pritiska i povišenog nivoa šećera u krvi, dugo mogu da postoje bez simptoma.

Infarkt miokarda, međutim, više nije rezervisan samo za starije generacije. Lekari u kliničkoj praksi sve češće susreću pacijente u tridesetim i četrdesetim godinama koji su doživeli infarkt, zbog čega je posebno važno faktore rizika prepoznati i kontrolisati na vreme.

"Priče koje vidimo u 'Sobi 126' nisu samo priče ljudi koji su doživeli infarkt, već svako od nas može da prepozna sebe ili nekoga ko mu je blizak. Oni su dobili drugu šansu, ali ona podrazumeva da razumemo šta je dovelo do kardiovaskularnog događaja i da faktore rizika držimo pod kontrolom. Jedan od najznačajnijih je povišen LDL, odnosno „loš“ holesterol, koji doprinosi stvaranju aterosklerotskih plakova i povećava rizik od infarkta i moždanog udara. Posebnu pažnju moraju da obrate osobe sa porodičnom anamnezom kardiovaskularnih bolesti, jer iza veoma visokih vrednosti holesterola može da stoji i genetska predispozicija", kaže prof. dr Svetlana Apostolović, kardiolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Niš.

Danas imamo jasne ciljne vrednosti LDL holesterola koje određujemo prema individualnom kardiovaskularnom riziku pacijenta, ali i različite terapijske mogućnosti da ih dostignemo.

"Pored statina, koji predstavljaju osnovu lečenja, postoje i druge inovativne terapije, koje još uvek nisu dostupne o trošku osiguranja, a koje se koriste za snižavanje holesterola kada statini ne daju rezultate. Ovi lekovi su za pacijente konformniji, jer se primenjuju do dva puta godišnje. Zato druga šansa ne bi trebalo da bude samo povratak životu kakav je bio pre infarkta, već prilika da ono na šta možemo da utičemo i zaista promenimo", ističe prof. dr Apostolović.

Iza svake statistike o infarktu krije se nečija lična priča, porodica i trenutak koji deli život na pre i posle. Koliko je važno upozorenja shvatiti ozbiljno pokazuje i iskustvo Đure Žarkovića (47), predstavnika Udruženja „Moja druga šansa“ i jednog od učesnika filma, koji je infarkt doživeo sa samo 43 godine.

"Mislio sam da se infarkt dešava nekim drugim ljudima, starijima od mene, a onda sam se preko noći našao u bolničkoj sobi boreći se za život. Godinu dana pre toga na sistematskom pregledu praktično mi je sve bilo 'pod alarmom', posebno LDL. Znao sam i da imam genetsku predispoziciju za kardiovaskularne bolesti, trebalo je nešto da uradim po tom pitanju, ali nisam. Pristao sam da učestvujem u filmu jer sam želeo da ljudi čuju priču nekoga ko je prošao kroz sve to i sad vrlo mudro i odgovorno koristi svoju drugu šansu. Ako priče iz Sobe 126 pomognu makar jednoj osobi da na vreme ode na pregled, proveri holesterol ili promeni neku lošu naviku, onda je vredelo. Za mene 'Soba 126' nije samo naziv filma, već simbol druge šanse koju sam dobio", kaže Đura Žarković.

Projekcija filma bila je deo obeležavanja Svetskog dana srca u Institutu za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“, koji se obeležava 29. septembra, sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti kod 17,5 miliona ljudi svake godine. Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona, istakao doc. dr Dejan Petrović, direktor Instituta za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“.

"Slogan ovogodišnje kampanje 'Ne propustite ni jedan otkucaj', ima za cilj da poveća svest o zdravlju srca, podsećajući ljude da ne zanemaruju upozorenja o zdravlju srca i da daju prioritet redovnim pregledima, zdravim navikama i pravovremenoj medicinskoj intervenciji kako bi se sprečili prevremeni smrtni slučajevi zbog bolesti srca i krvnih sudova. Mnogi znakovi kardiovaskularnih bolesti ostaju neprimećeni sve dok ne bude prekasno, a bolesti mogu pogoditi svakoga – bez obzira na godine, fizičku kondiciju ili način života", kaže doc. dr Dejan Petrović, direktor Instituta za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“.

Većina bolesti srca, kao i većina smrtnih ishoda usled kardiovaskularnih bolesti, prouzrokovana je faktorima rizika koji se mogu sprečiti ili držati pod kontrolom.

"Institut već godinama redovno svake subote uz predavanja lekara edukuje naše pacijente o značaju prevencije i daljem očuvanju njihovog zdravlja. Projekcijom filma 'Soba 126', želeli smo da kroz interaktivnu radionicu sa akterima ovog filma, naše pacijente podstaknemo da se dodatno edukuju i aktivno učestvuju, kako bi kroz pružanje emocionalne podrške i povezivanja sa ljudima koji su prošli slična iskustva, postali ravnopravni partneri u procesu sopstvenog lečenja i oporavka", zaključuje doc. dr Petrović.

Svi ostali građani će imati priliku da pogledaju film „Soba 126“, 29.septembra od 16 sati na kanalu RTS 2.