Evropa ukida korona mere, hoće li i Srbija i kad

Rezulati studija koje se bave proučavanjem omikron varijante korone pokazuju da je ovaj soj značajno bezopasniji od onih sa kojima smo se do sada susretali. Uz to, broj vakcinisanih konstanto raste, što znači da mogućnost katastrofalnih posledica opada. Iz tog razloga tri Evropske zemlje rešile su da ublaže ograničenja uvedena u cilju sprečavanja širenja zaraze koronavirusom i najavljuju takozvanu "gripizaciju korone", koja podrazumeva da se život vrati na ono kako je izgledao pre pandemije.Poslednjih dana na strategiju "života sa koronom" odlučile su se Velika Britanija, Irska i Švedska.Irska je ukinula skoro sva ograničenja vezana za koronu, uključujući mere vezane za ugostiteljski sektor, ograničenja na sportskim događajima i zahtev za dokaz o vakcinaciji za ulazak u zatvorene prostore. Irska je imala drugu najvišu stopu zaraženih u Evropi, ali takođe i najviši broj građana u Evropi koji su primili treću dozu vakcine.Zbog toga skok zaraženih nije doveo do značajnijeg povećanja broja pacijenata u jedinicama intenzivne nege.Nakon saveta zvaničnika javnog zdravstva, Vlada je odlučila da barovi i restorani ne bi više trebalo da budu zatvarani u 20 sati, što je restrikcija uvedena u prošloj godini kada se omikron varijanta koronavirusa pojavila u zemlji, niti da traže od gostiju dokaz o vakcinaciji.Popunjenost otvorenih i zatvorenih prostora takođe bi trebalo da bude vraćena na pune kapacitete, otvarajući put za pune stadione na ragbi prvenstvu Šest nacija u februaru.Neke mere, kao što je obavezno nošenja maske u javnom saobraćaju i u prodavnicama, ostaju na snazi.Britanski ministar zdravlja poručio da građani moraju da nauče da žive sa koronom Britanski ministar zdravlja Sadžid Džavid rekao je da Velika Britanija mora da nauči da živi sa koronom, jer će epidemija možda zauvek biti tu,Prema njegovim rečima, moguće je da zbog zaraze u jednoj godini umre 20.000 ljudi, ali da se zbog toga ne zatvara čitava zemlja."Korona će sa nama biti još mnogo godina, možda zauvek, i moramo da naučimo da živimo s tim. Mislim da vodimo Evropu u tranziciju iz pandemije u endemiju i pokazujemo svetu kako se može da se živi sa koronom", naglasio je Džavid.Ukinut je rad od kuće, nošenje zaštitnih maski, a kovid propusnice više neće biti potrebne za ulazak u noćne klubove.Švedska smanjila period izolacije na 5 danaŠvedska takođe menja preporuke o testiranju i izolaciji građana zbog omikrona. Naime, ljudi koji su primili tri doze vakcine, koji su u poslednja tri meseca oboleli od koronavitusa i koji se bave društveno značajnim poslobima više ne moraju da budu u izolaciji ili u karantinu ako se neko od članova njihove porodice zarazi.Isto tako, osobe obolele od korone mogu da se vrate na posao ili u školu nakon samo pet dana, pod uslovom da nisu imali temperaturu poslednja dva dana i da se osećaju dobro. Ovo važi i za one koji ne uspeju da testiraju.Prioriteti u PCR testiranju se takođe menjaju. Pored pacijenata sa zdravstvenim problemima i lica koja neguju stara i bolesna lica u odgovarajućim ustanovama, prioritet u testiranju imaće osobe sa simptomima čije radno mesto zahteva lično prisustvo, kao i učenici osnovnih i srednjih škola. Ljudi sa simptomimakoji su testirani kod kuće ne moraju da se podvrgavaju PCR testovima.I iz Crne Gore stižu glasovi o tome da mere treba ukinutiLekar iz Kliničkog centra Crne Gore Nemanja Radojević, koji se zalaže za ukidanje svih protivepidemijskih mera i obustavljanje testiranja na koronavirus, smatra da nam to dozvoljava novi soj omikron, koji u najvećem broju slučajeva daje blage kliničke slike."Omikron nam je dozvolio da korona polako prestaje da bude medicinski problem, više je politički, pa i filozofski, ako posmatrate iz ugla egzistencijalizma. Toliko nam je uticala na život u prethodne dve godine da je vreme da lekari polako shvate da ne možemo više biti u centru pažnje, epidemija se polako bliži kraju, sa vakcinacijom smo uspeli koliko smo uspeli, ništa novo se neće desiti da mi sada procente vakcinacije, koji su oko 50-ak posto u zemljama regiona, podignemo. Kolektivni imunitet ne možemo postići i nećemo ga postići, šta god uradili, tu su antivakserski lobiji… Vreme je da svako preuzme odgovornost za sopstveno zdravlje na sebe", poručuje Radojević.On kaže da nam sadašnja situacija sa omikronom dozvoljava da razmišljamo potpuno drugačije o epidemiji."Evidentno je da se omikron jako lako širi, tako da sa ovakvim merama ne možete mnogo da postignete, ali sa druge strane, blaže su kliničke slike u velikoj većini slučajeva, to su sve stvari koje nam dozvoljavaju da kažemo da mere, klasične, nisu više u fokusu, odnosno sa njima se ništa ne može postići", navodi Radojević.Na pitanje zašto poziva na ukidanje mera, on kaže da trenutno u Crnoj Gori, prema zvaničnim podacima za koje smatra da su realni, stopa teških slučajeva je od 0,3 do 0,4 dosto. Ne možemo više biti taoci epidemije, taoci nevakcinisanih, i taoci neadekvatnog vođenja situacije", ističe on.Dodaje da fokus nije samo ukidanje mera, već i obustavljanje testiranja."Svaki student epidemiologije na prvoj godini fakulteta uči da kad imate tako veliku lokalnu transmisiju, onda je besmisleno testiranje više. Kada imate 30 ili 50 odsto zaraženih od testiranih, postaje testiranje irelevantno. Svako ko ima neki simptom, možete ga slobodno smatrati koronom, da li je korona, ili neka prehlada ili grip nije toliko bitno, jer su sami pristupi lečenju slični", smatra on.Navodi i da zbog svega toga "testiranje treba obustaviti i rezervisati samo za one slučaejve koji zahtevaju hospitalizaciju".A u Srbiji?Mere skoro da i ne postoje, a i one koje su zvanično na snazi slabo se poštuju. Svakog dana po više od 10.000 zaraženih, ali je broj hospitalizovanih i dalje značajno manji nego u prethodnim talasima i sa prethodnim sojevima. U nekim odgovornijim evropskim zemljama, javno kažu - ukidamo mere.U međuvremenu, lekari i dalje pozivaju na oprez, ali ne skrivaju ni optimizam."Velike su šanse da je ovo kraj korone. Omikron je verovatno korak u dobrom smeru", kaže u razgovoru za Novu virusolog dr Milanko Šekler.Naš sagovornik smatra da je strah koji je eskalirao sa pojavom omikrona bio preteran.„Otkazivanje letova, po meni je to bilo pogrešno.Ne treba da se štitite od virusa koji je prenosiviji, ali je manje patogen. U isto vreme u svojoj zemlji imate virus koji je mnogo patogeniji. To je bilo ishitreno“, smatra Šekler.Novi sojevi su međusobno sve sličniji i sve se bolje preklapa zaštita, nastavlja sa optimizmom dr Šekler. Prema njegovim rečima, hospitalizacija obolelih sa delta sojem bila je pet posto, a sa omikronom je oko jedan posto."Prvi soj iz Vuhana se najviše razlikuje od omikrona. Pa onaj ko se zarazio u martu/aprili 2020. taj ima velike šanse da se opet zarazi. Ko je preležao delta soj, šansa da se zarazi omikronom je 30-40 posto. Ko je preležao južnoafrički soj, ima šansu oko 50 posto. Ko je prležao alfa soj, kod njega su šanse 60 posto. Onaj ko je preležao onaj prvi - Vuhanski soj, on ima čak 75% šanse da se zarazi", navodi Šekler.Kao dobru vest on navodi i jednu malu studiju koja je obavljena među oko 50 porodica koje su imale neki od četiri humanih korona virusa, pokušavali su da ih inficiraju omikronom. Ipak, ta zaštita koju su oni imali pokazala se kao efikasna i sprečila je infekciju omikronom.U međuvremenu, počinje drugo polugodište u centralnoj Srbiji, a povratak dece u školu predstavlja novu mogućnost za talas virusa.Učenici od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola nastavu pohađaju neposredno, dok će učenici od petog do osmog razreda obrazovno-vaspitni rad pratiti po kombinovanom modelu i ići u školu dan za danom, podeljeni u dve grupe. Za učenike srednjih škola nastava će se odvijati prema kombinovanom modelu.Za vreme i tokom boravka u školi, od momenta ulaska u školsko dvorište do napuštanja školskog dvorišta, obavezna je upotreba zaštitnih maski za sve zaposlene, učenike i treća lica, navodi se u saopštenju, podseća nas Ministarstvo prosvete.Takođe, potrebno je pojačati mere opšte i lične higijene (pranje i dezinfekcija ruku), a naročito voditi računa o redovnom provetravanju svih prostorija u kojima borave učenici i zaposleni u školi.Može li Srbija još labavije sa merama? Odgovor će nam dati Krizni štab, jednom kada se bude sastao - opušteno.Bonus video: "Zar je važno ko je kriv?"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=milankoeklerzoranradovanovizarjevanokojekriv-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2491410"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram