3
Кrijući se iza informativne službe bačke eparhije njen episkop, Irinej Bulović, u poslednje vreme javno polemiše sa medijima koji kritički pišu i govore o anomalijama u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Međutim, ta polemika je lišena pristojnosti, elementarnog poštenja, uvažavanja činjenica i osnovne pretpostavke da Crkva nije njen klir već sav verni narod, pa i novinari napadnutnih redakcija, uključujući i našu.
Ako su svi vernici Crkva (a jesu), onda teška pitanja koja su uzrokovana ponašanjem nekolicine njenih episkopa i sveštenika nisu samo adresirana na crkvenu vlast. Da li je episkop Stefan Šarić naredio otmicu studenta Marka Žarkova i njegovo mučenje, pitanje je na koje moraju da odgovore i država i Crkva, jer je to u interesu pravde jednako koliko i vernika Srpske pravoslavne crkve. Ponašanje vrha Crkve povodom ove teme je u najmanju ruku obeshrabrujuće, a izjašnjavanje Irineja Bulovića o ovom slučaju, preko informativne službe svoje eparhije, u najmanju je ruku skandalozno. Ako su tačne glasine koje dolaze iz beogradske Patrijaršije da je Irinej Bulović taj koji definiše zvanični stav SPC, onda nam ostaje nada da će odgovor na pitanje eventualne krivice episkopa Šarića dati država. Verujemo da će Tužilaštvo imati snage da iznese ovaj slučaj do kraja i da će pozvati vladiku da se izjasni o navodima Žarkova da je umešan u njegovu otmicu.
I to nisu jedini odgovori koje nam duguju država i Crkva. Optužbe na račun prodekana za nauku Pravoslavno bogoslovskog fakulteta u Beogradu Vladimira Vukašinovića za silovanje, koje su stigle direktno od žrtava, takođe čekaju svoj epilog. Nije dovoljno da vladika Irinej Bulović javno stane u odbranu Vukašinovića i da se pitanje zatvori. O tome svoju reč moraju da daju nadležni istražni organi države Srbije, a sigurni smo da nikome više od SPC nije u interesu da se što pre dođe do istine. Na žalost, Crkva je već ranije propustila priliku da to pitanje interno istraži i sve izvede na čistinu. Čak i da su dela koja se stavljaju na teret Vukašinoviću zastarela po zakonima države, takva zlodela za Crkvu i njene sudove nikada ne bi trebalo da zastare i ona bi morala da istraži ovaj slučaj na valjan način.
Povezane vesti:
Takođe, u protekle dve godine svedočimo čistkama nepodobnih profesora na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, gde se, slučajno ili ne, opet pojavljuje ime vladike Irineja Bulovića, kojeg sagovornici našeg portala opisuju kao stvarnog dekana te ustanove i osobu koja „vedri i oblači“ ovom institucijom. U prilog toj tvrdnji govori i činjenica da su profesori PBF, koji se nisu slagali sa episkopom Bulovićem, ili pak imaju veze sa onima koji su se drznuli da takvo nešto učine, sklonjeni sa fakulteta na kojem su predavali, da bi ih nakon toga režimski mediji nazivali pučistima i raskolnicima unutar SPC.
Nije zgoreg podsetiti da je vladika Irinej u međuvremenu postao i predstavnik države na PBF, nakon što ga je Vlada Srbije imenovala krajem prethodne godine kao svog predstavnika u Savetu fakulteta. Takođe, nije tajna da bliskost sa vlastima ovaj episkop neguje još od perioda vladavine Slobodana Miloševića. I tad je bio omiljeni vladika.
Spinovi kako Nova.rs vodi kampanju protiv Srpske pravoslavne crkve, služe isključivo za prikrivanje odgovornosti za ozbiljno narušene odnose unutar Crkve, u čemu značajan udeo ima upravo vladika Irinej Bulović. O tome i svedoče ne samo tekstovi našeg portala, već i drugih medija koji su pisali o problemima unutar Srpske pravoslavne crkve. Zanimljivo je da se u većini medijskih izveštaja pojavljuje ime ovog vladike kao protagoniste događaja koji su ozbiljno narušavali ugled SPC.
Stoga i ne čudi što se upravo Irinej Bulović javlja da vrlo bahato i gotovo uličarskim rečnikom očitava lekcije medijima, koji su se usudili da upitaju šta se to dešava u Crkvi i ko stoji iza skandala koji je potresaju.
Povezane vesti:
Sva saopštenja iz Eparhije bačke, koja su stilom i tonom najsličnija saopštenjima vladajuće stranke, poručuju nam da je Irinej Bulović „jedan od najboljih episkopa u SPC“ i „jedan od najuticajnijih savremenika“, dok su oni koji se usude da ga upitaju za odgovornost neprijatelji Crkve i pravoslavlja. Da ovi pamfleti ne dolaze sa adrese Eparhije bačke, oni bi i te kako mogli da pronađu svoju svrhu kao materijal za jednu kvalitetnu humoresku. Ovako ostaje tužan utisak da se bački episkop radije hvata samohvale nego samokritike, da mu je važnije da zaštiti vladiku Stefana i prodekana Vukašinovićeva, nego da očinski prigrli Žarkova i žrtve silovanja. On pokazuje i da ga nije briga što će Pravoslavno bogoslovski fakultet potpuno izgubiti ugled u međunarodnoj teološkoj javnosti, sve dok je on njegova „siva eminencija“ i sve dok bude mogao da kadrira na njemu. Ako je ideja da od ustanove koji pripada, Univerzitetu u Beogradu, napravi svoj privatni fakultet, onda je pošteno da to i javno kaže.
Na kraju, s pravom možemo pitati ko ruši ugled SPC – mi koji želimo da se oni koji zloupotrebljavaju mantiju, Crkvu i svoje pozicije u njoj, izjasne o nedelima koja im se stavljaju na teret, ili oni koji se sapliću po tepihu ispod kojeg su odavno sakrili Pahomija i Кačavendu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
