Novine "Nova" su još nove, to jest mlade, ali samo po godinama. Po svemu drugom smo zreliji mnogo više nego što to kalendar pokazuje, a to je zato što nismo uzrastali u vrtiću nego u zverinjaku. Pre svega onom političkom, a sa njim i medijskom, koji liči na amazonsku prašumu u kojoj se ne znaju ni pravila, ni putevi, a ovde pride važi i obrnuti lanac ishrane: hijene su u stanju da rastrgnu i pojedu lava.
Osnovane su u trenutku kada je, bukvalno, postojao samo jedan dnevni list koji nije bio pod kontrolom režima koji je temelje svoje arhitekture upravo i zasnovao na potrošnji papira u svrhu najbezočnije propagande.
Zato su naše novine, odlučne da ne budu samo još jedna rupa na svirali vlasti, postale trn u oku, a onda je ta metafora naknadno razrađivana u skladu sa ingenioznim domišljatostima režimskih gebelščića koji su imali zadatak da preko naših naslovnih strana i tekstova lepe najprljavije i najmonstruoznije etikete sa samo jednim zadatkom: relativizovati i obesmisliti istinu kojoj smo svedočili i služili joj.
Iako sabotirani i demonizovani od početka, uspeli smo da opstanemo i da istrajemo na teškom i opasnom zadatku: nismo prećutali nijednu aferu aktuelne vlasti; nismo bili imuni na njihove gluposti i podmetanja kukavičjih jaja; nismo imali pardona spram bezočnih laži i manipulacija; nismo posrnuli pod besmislenim tužbama ljudi koji su nas tužili za uvredu „časti i ugleda“, dakle onoga što im nije zapisano ni u jednom hromozomu.
Predstavnici vlasti su mahali našim naslovnim stranama, citirali nas u najpogrdnijim kontekstima, premijerka je digitronski prebrajala na koliko je naslovnih strana objavljen njen voljeni Šef, a on sam je tražio da mu obezbedimo dodatak na penziju jer, kako je rekao, „živimo od njega“.
Odgovarajući im, kad je haranga postala nesnosna, napisao sam da mi od njega, zapravo, ne možemo da živimo i da će ovo društvo ozdraviti upravo onda kada se oni i njima slični neće više nalaziti na našim naslovnim stranama.
A što se „dodatka na penziju“ tiče, ni od toga neće biti ništa, jer penzija podrazumeva prethodni radni staž. Mi kao novinari ne dugujemo ništa ljudima koji su čitav život živeli od politike i u tu penziju će i otići kao političari.
Oni svima nama duguju mnogo. Osim novca, duguju odgovore na mnoga pitanja, duguju objašnjenja, duguju izvinjenja i naše novine su tu da ih upravo podsete na ono što bi bila osnova posla kojim se bave: na odgovornost.
Pročitajte još:
Istina je da nismo nimalo nežni, ali naš stil je samo odgovor na bestijalnu brutalnost druge strane koja je okupirala zemlju iznutra i još bi jedan aplauz viška za to pregnuće.
Neka ga ne očekuju, od nas ga dobiti neće.
Često se može čuti pridika – pa ima i stvari koje su dobro urađene. Sigurno da ima, ali nije naš zadatak da trošimo šampanjac na slavljenje tih uspeha.
Naše poslanje je da budemo budno oko nad onim što „zasmrdi“ na zloupotrebu vlasti, na korupciju u kojoj se najčešće novac države i građana preliva u privatne džepove, na burazerske i kumovske dilove koji su rešili da maksimalno iskoriste svojih pet minuta vlasti sa ambicijom da ih maksimalno produže.
Mi sebe vidimo kao tribinu svih onih koji su došli pod udar osione vlasti, koji su stradali greškom njenih nestručnih kadrova i koji su pod pretnjom otkaza ili stigme zbog toga što se usudio da progovori i svedoči.
Naše stranice su otvorene za časne sudije koje su se „drznule“ da sude po zakonu i savesti i sada trpe zlostavljanja pretpostavljenih, hrabre policajce koji su radili svoj posao, a sada sistem od njih pravi kriminalce, ratare koji se bore za svoja prava, a na njih se šalju pretorijanci režima, ljude kojima je na bilo koji način naneta nepravda.
Iako nas tendenciozno označavaju kao opozicione novine, mi to nismo, ali su naše stranice otvorene za sve opozicione stranke i pokrete, upravo iz razloga što je njihov medijski manevarski prostor sužen, a u režimskim medijima su samo satanizovani.
Ne mislimo da smo jedini korifeji istine i pravde, samo se trudimo da do njih dopremo u skladu sa poštovanjem osnovnih postulata novinarske profesije i kada se jednog dana neki istoričari budu osvrtali na ovo sadašnje vreme, naše novine će biti jedno od najpouzdanijih svedočanstava.
Ponosni smo što za nas nema zabranjenih tema, osim onih koje bi dovele u pitanje nečiji život, a najradosniji smo kada možemo da objavimo lepe ljudske priče i predstavimo plemenite ljude koji svojim gestovima vraćaju veru u ljudskost i svedoče da sve nije otišlo dovraga.
U nadi da ćemo sledeće jubileje dočekivati sa što više upravo ovakvih priča, a sa mnogo manje „junaka“ o kojima smo govorili u najvećem delu teksta, pozdravljamo vas i zahvaljujemo vam se na vernosti.
Novine „Nova“ su zaživele zahvaljujući ovoj dvojici ljudi kojih, na žalost, nema više među nama. Veselin Simonović tada kao direktor i glavni i odgovorni urednik portala Nova.rs, uprkos svim opstrukcijama i preprekama,nije hteo da odustane od pokretanja novina i na kraju su nam se novine štampale u Osijeku.
Stojan Drčelić je preuzeo kormilo kao glavni i odgovorni urednik i, u nemogućim uslovima, često žrtvujući i svoje zdravlje i vreme, postavio na noge list koji evo puni dve godine.
Na žalost, nema ih da danas zajedno proslavimo jubilej.
Nadam se da ih nismo razočarali.
BONUS VIDEO: Ranko Pivljanin o novinama kao proizvodu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar