"Država nema 2,5 miliona evra za Institut Černi, a ima za stadion"

Na konferenciji za novinare je istaknuto da bi se tom privatizacijom dovela u pitanje dostupnost i kvalitet vode za sve građane i za buduće generacije. Ukazano je i na problem cene vode, ukliko bi taj institut bio privatizovan, te ocenjeno da bi tom privatizacijom bila ugrožena i nacionalna bezbednost države, po pitanju vode.Građani su pozvani da potpišu peticiju protiv te privatizacije, a akademska javnost da reaguje.Predstavnici Mreže za akademsku solidarnost i angažovanost, inicijative Pravo na vodu, Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu i Organizacije za očuvanje prirode i životinja smatraju i da nema nikavog opravdanog razloga za tom privatizacijom.Predstavncia inicijative Pravo na vodu Iva Marković je rekla da Institut ima posebne i jako važne projekte koji nikako ne bi smeli da pređu u ruke privatnika.Dodala je da je taj Institut „preživeo četiri države“, te naglasila da je upućen poziv akdemskoj javnosti da reaguje a građanima da potpisu peticiju protiv privatizacije."Stoti deo cene Nacionalnog stadiona, država nema 2,5 miliona evra za Institut Černi, a ima za stadion", dodaje Marković.Hidrogeolog Branislav Božović iz Nacionalne ekološke asocijacije je rekao da su predstavnici Instituta, po stručnim radovima poznati širom sveta, te da imaju ogroman značaj za građane Srbije, po svim pitanjima u vezi sa vodom.„To znanje koje se čuva u Institutu spada u domen tajne. Imati danas podatke o vodi sutra je vladati svetom. Jaroslav Černi je nacionalna vrednost, država je ulagala decenijama. Černi je imao priliku da dobija sredstva da se bavi vodoprivrednim osnovama. Imamo situaciju da ko je god zdrave pameti prodaje za 2,5 miliona nešto što vredi milijarde. Odbrana Černog nije odbrana plata tih ljudi, nego je odbrana znanja ovog naroda“, naglašava Božović.Predstavnik Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu Jovan Rajić upozorio je da je najavljena privatizacija tog Instituta samo jedan od procesa koji se, kako je ocenio, obavljaju daleko od očiju javnosti.On smatra da bi Jaroslava Černog trebalo proglasiti za institut od strateškog interesa za Srbiju i da se time i formalno uradi ono što u praksi već postoji.Prema njegovim rečima, tek u tom slučaju, eventulano bi se moglo govoriti o privatizaciji pod uslovom da 51 odsto ostane u rukama države.„Nemamo saznanja da li je ispoštovana potrebna procedura. Nismo uspeli da dobijemo informacije, poslali smo zahtev od javnog značaja, pa ćemo više znati za 15 dana. Ne znamo razloge za privatizaciju, nisu navedeni u javnom pozivu. Jedini uslov je strogo ekonomski, a to je ko ponudi najviše. Naučni institut koji se bavi ovom delatnošću da privatizujete tako da jedini kriterijum bude ekonomski… To znači da neka kompanija koja se bavi proizvodnjom igračaka moze da kupi Černi. Neprihvatljivo da ekonomski kriterijum bude jedini za prodaju ovakvog Instituta. Pre bilo kakve priče o privatizaciji se mora konsultovati struka“, rekao je Rajić.Predstavncia Organizacije za očuvanje prirode i životinja Vesna Galečić je podsetila na niz projekata u Srbiji vezanih za vodu, reke i vodoizvorišta, poput izgradnje beogradskog metroa i projekta Jadar, te ukazala da bi i sa tog aspekta privatizacija Instituta bila izuzetno loša po sve građane Srbije.Na konferenciji za novinare je istaknuto i da su kvalitetne naučne analize i stručna rešenja u oblasti upravljanja vodama od neprocenjivog ; značaja za celo društvo imajući u vidu rastuću opasnost od prirodnih pojava, promene klime, i ljudskog nemara.Nova.rs u Jadru

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=jadarriotintoik-novas-rs&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2114972"]FacebookTwitterInstagram