Dr Đurić: Krizni štab nam je kao rijaliti

Neophodno je imati javni konsenzus oko strategije upravljanja borbe protiv pandemije, druga stvar je samo upravljanje pandemijom i treća - transparentnost informacija, kaže. "U ovakvoj situaciji, to bi moralo brzo i momentalno da se sprovede, ako se kaže zatvaranje - ne zatvaranje ljudi nego zatvaranje privrednih i društvenih subjekata, a građane bi trebalo podsticati da provode što više vremena napolju i da budu aktivni", rekao je Đurić za N1.Počeo bih time da je neophodno imati javni konsenzus oko strategije upravljanja borbe protiv pandemije – odrediti koji je prihvatljiv broj hospitalizacija da zdravstveni sistem može da funkcioniše i kada su druge bolesti u pitanju, pa kada imamo cilj – dalje razmišljamo o merama koje mogu do tog cilja da nas dovedu.Druga stvar je upravljanje pandemijom, kojom, kako mu se čini, Krizni štab ne upravlja i više je kao debatno telo jer ne znamo ko donosi odluke, niti s kojim ciljevima…Treće – transparentost, da možemo da razumemo kakva je pandemija kod nas, da svi podaci budu pravovremeno javno dostupni, rekao je Đurić za N1.Ocenio je da se vikend mere, kao i mere koje poslednjih meseci predlaže Krizni štab, mogu tumačiti na dva načina – prvi je da ne postoji strategija ili plan, ciljevi i vizija pa da se mere donose ad hoc, a druga mogućnost je da postoji neka strategija i plan odgovora na pandemiju, a da mi građani nismo s tim upoznati.Đurić kaže da mu se čini da je odgovor na pandemiju dvojak – da je s jedne strane propagandno marketinški, gde se „osnovni cilj ostvaruje kroz takmičarski pristup gde je dominantno da je pad BDP-a najmanji u regionu ili Evropi, a broj vakcinicija najveći i broj respiratora najveći“.„A sa druge, medicinske strane, čini mi se da je cilj da se prvo kroz zatvaranje, pa kroz ograničenje kontakata a sad i vakcinacijom, da se najstariji i najugroženiji zaštite od infekcije, a da se kod radno aktivnog stanovništva i mladih prirodnim inficiranjem postigne odgovarajući kolektivni imunitet“, navodi Đurić.„U oba slučaja, mere imaju prvenstveno marketinški efekat i ne bih se usudio da tvrdim da postoji vizija šta ovakvim merama uopšte može da se postigne“, navodi Đurić.On naglašava da je od samog starta postavka Kriznog šaba nedelotvorna i da postoji konfrontacija njegovog medicinskog i nemedicinskog dela, pa javnost navija za jednu ili drugu stranu.„Mi danas viđamo da tu postoji kao neki debatni klub gde medicinski deo nema tu političku snagu i uvek on mora da popušta…Pre to vidim kao neki oblik rijalitija nego nešto što ima stručnu težinu“, kaže.Đurić kaže i da ne postoji idealan recept za borbu protiv koronavirusa, ali da postoje mere od starta koje se predlažu od strane stručnjaka i koje su u drugim zemljama primenjene. „One se sve manje više svode na nekoliko pravaca, a jedan od osnovnih, koji preporučuje i SZO je testirati što više, pratiti što više kontakata i na taj način obuzdati epidemiju dok vakcina ne bude svim dostupna“, navodi Đurić.U isto vreme, ako to nije delotvorno, pribegava se ograničenju kontakata kroz zatvaranje privrednih i društava subjekata gde ljudi i ostvaruju najviše kontakata, a ne zatvaranju ljudi, dok se ne dostigne kolektivni imunitet, kaže.On navodi i da je kod nas 10 odsto ljudi koji su primili obe doze vakcine, a da je to zapravo pet ili šest odsto, jer neki još nemaju imunitet zato što nije prošlo dovoljno vremena od druge doze, te da je to vrlo malo.Kaže i da nije realno da se govori o kolektivnom imunitetu stvorenom vakcinom, jer vakcinacijom nisu obuhvaćeni mlađi od 18 godina, kao ni ljudi kod kojih je ona kontraindikovana jer imaju neke bolesti, a postoji i podatak iz medija da 40 odsto građana ne želi da primi vakcinu.„Možda je jedan od vidova strategije da se dođe do kolektivnog imuniteta dvojako vakcinacijom a drugi kroz prirodno inficiranje, a taj scenario je prilično rizičan zbog nepoznanica koje postoje oko virusa, da li će se pojaviti novi sojevi na koje vakcine slabije deluju, ali i nepoznanica oko toga koliko traje imunitet nakon vakcine. Takav scenario ne deluje realno“, kaže.Đurić navodi da vakcinisanje ima smila da se zaštite oni koji su najugroženiji, a do suzbijanja pandemije su neophodne kombinacije različitih mera, individualnih i mera okrenutih prema zajednici.„Da ne budem pogrešno shvaćen, vakcina jeste najdelotvornija mera protiv pandemije, i sigurno će kroz vreme njeni efekti biti veći ali se bojim zbog nepoznanica oko trajanja imuniteta, mogućnosti da vakcinisani prenose virus, mislim da nije dovoljno odgovorno pouzdati se iskljuučivo u vakcinaciju, zanemarujući druge mere“, rekao je Đurić.On je ukazao i da je po broju pozitivnih testova, što je jedan od najbitnijih i najzbunjujućih podataka, po podacima koje je gledao za 8. mart, Srbija bila treća u svetu nakon Paragvaja i DR Konga.Podsetio je da znamo da se u Srbiji odustalo od masovnog praćenja kontakata i testiranja asimptomatskih slučajeva, a da razvijene evropske zemlje to i dalje rade.Naglasio je da bi trebalo omogućiti i u državnim i u privatnim ustanovama PCR testiranje uz minimalnu cenu. „Zašto se to ne radi teško je dati odgovor, ako postoje te prakse svuda u svetu, moguće je da ne postoji želja da se tako nešto uradi“, kaže Đurić.Istakao je da se, dok je u Srbiji svaki četvrti testirani pozitivan, te brojke kreću ispod jedan u Britaniji, Finskoj ili Danskoj, a u Nemačkoj oko šest odsto.Na pitanje da li da strepe građani koji su primili Astrazenekinu vakcinu, a povuklo je osam država zbog teških reakcija i smrtnih slučajeva, on navodi da podaci koji su dostupni ne ukazuju na uzročno- posledičnu vezu vakcinacije i ovih događaja.