Domovi zdravlja i bolnice bez pedijatara, ginekologa, kardiologa: Oko 1.000 specijalista godišnje napusti Srbiju

Uprkos medicinarima, “povratnicima” iz inostranstva, o kojima proteklih godina slušamo od ministra zdravlja Zlatibora Lončara, deficit specijalista stavlja ključ u bravu pojedinim ambulantama, ali i bolničkim odeljenjima.

Ginekolozi i pedijatri su, prema rečima lekara, ali i pacijenata, najdeficitarniji.

Kada su u februaru ove godine preminula dva pacijenta, nakon operacije trećeg krajnika, od toga jedna četvorogodišnja devojčica u Opštoj bolnici u Čačku, saopšteno je da u ovom gradu „nedostaje više od 130 lekara specijalista“.

Zatvorena porodilišta

U prilog sve većem deficitu specijalista, govore i primeri iz Ćuprije i Bačke Topole.

Naime, porodilište u Opštoj bolnici u Ćupriji zatvoreno je na pet dana u januaru ove godine, jer nisu imali ginekologe akušere. Našoj redakciji javili su se tada zaposleni u ovoj bolnici i ispričali da u Službi za ginekologiju i akušerstvo radi samo jedna doktorka u prepodnevonj smeni. Tada nam je rečeno da u ćuprijskoj bolnici osim ginekologa, nema nijednog pedijatrijskog, ni vaskularnog hirurga, postoji i manjak kardiologa.

Takođe, u Domu zdravlja “Dr Janoš Hadži” u Bačkoj Topoli, u čijem sastavu radi i porodilište, zaposlena su dva ginekologa za stalno i jedan koji je u penziji ali, kako kažu zaposleni, dolazi na ispomoć, pa radi pola radnog vremena.

Ovo porodilište bilo je zatvoreno do polovine juna ove godine, tačnije tokom dve nedelje se nisu obavljali porođaji, a trudnice su upućivane u Opštu bolnicu u Subotici. Problem je nastao zbog nedostatka kadrova, koji su već godinama deficitarni u pomenutoj ustanovi.

“Odgovornost za deficit kadrova i lošu organizaciju je na pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i Ministarstvu zdravlja. Duboko verujem da ovo sve nije krivica kolega. Oni sigurno daju maksimum od sebe da izađu u susret pacijentima, koliko mogu. Međutim, rukovodilac i nadležni imaju moć da nešto organizuju i promene. Ovo, nažalost, nije neuobičajeno. U Vojvodini, recimo, angio centri u Zrenjaninu, Subotici i Somboru, primaju pacijente isključivo pre podne. Jedina ustanova koja prima akutne infarkte i posle podne, praznicima, noću i vikendima je Institut u Sremskoj Kamenci jer u ostalima nema lekara”, objašnjava za Nova.rs prof. dr Ilija Srdanović, subspecijalista kardiologije na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

Osim ginekologa, u ustanovama su sve deficitarniji i pedijatri, najčešće u domovima zdravlja. U martu ove godine pisali smo o problemu u Opštini Titel, gde je dom zdravlja ostao bez pedijatara. Do marta su imali dvojicu specijalista pedijatrije, ali je jedan otišao u penziju, a drugi raskinuo ugovor o radu. Na konkurs za novog lekara mesecima kasnije nijedan kandidat se nije javio.

Jedan pedijatar po smeni

Slična situacija je i u Boru, gde su roditelji najmlađih pacijenata, u aprilu ove godine objavili da u domu zdravlja, tokom prepodneva radi samo jedan pedijatar u predškolskom dispanzeru.

Nedostatak pedijatara zastupljen je i u beogradskim domovima zdravlja. Naime, odbornica Pokreta slobodnih građana (PSG) iz Beograda Jelena Baštrica početkom godine saopštila je da u Barajevu jedan pedijatar brine o velikom broju dece iz više naselja. Ona je navela i da je penzionisani lekar ponovo angažovan kako bi sistem mogao da funkcioniše, a isti slučaj sa nedostatkom medicinskog osoblja, bio je i u Sopotu.

“Imamo ozbiljan deficit kadra. Domovi zdravlja ostaju bez specijalista, što znači da nećemo imati preventivnu zaštitu. Lekari iz domova zdravlja dobijaju ponude iz okolnih zemalja, koje podrazumevaju daleko veće plate. Uskoro će domovi zdravlja biti prazni. Toliko smo deficitarni da je čak teško pronaći specijaliste za rad i u privatnim bolnicama. Jedino rešenje je da se doktorima u državnim bolnicama daju veće plate i da se zabrani rad i državno i privatno”, objašnjava za Nova.rs prof. dr Snežana Rakić, specijalistkinja ginekologije i nekadašnja direktorka GAK Narodni front.

Inače, prema dostupnim podacima, u proteklih 20 godina iz Srbije je otišlo više od 10.000 lekara, a procena je da ih godišnje ode od 800 do 900 i do čak 1.500 medicinskih sestara i tehničara.

Nedostaje 1.000 lekara

Takođe, prema poslednjim izveštajima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, Srbiji nedostaje više od 4.000 medicinskih sestara i oko 1.000 lekara specijalista, najviše anesteziologa, radiologa i urgentnih internista. Nezvanične procene su, međutim, značajno veće.

Statistike još pokazuju da u zdravstvenim ustanovama u našoj zemlji jedan lekar u proseku leči gotovo 400 ljudi, dok je u zemljama Evropske Unije (EU) taj broj skoro duplo manji.

I dok zdravstvene ustanove vape za osobljem, ministar zdravlja Zlatibor Lončar nedavno je objavio novu brojku o medicinarima - povratnicima iz inostranstva. Prema njegovim rečima, u našu zemlju od 2024, vratilo se više od 300 lekara, medicinskih sestara i tehničara. Međutim, u moru nedostajućih kadrova, još nismo uspeli da lociramo ovo svetsko, a naše “pojačanje” za bele mantile.

Podsetimo, Ministarstvo zdravlja je 2025. objavilo odluku u kojoj je navedeno 49 oblasti medicine i dentalne medicine koje su deficitarne na teritoriji naše države, a potpisao je ministar Lončar.