Dva i po akušera za celo porodilište, a pedijatri na odmoru: Zašto sve trudnice i porodilje prebacuju iz Bačke Topole u Suboticu

Iz uprave ove zdravstvene ustanove su kao razlog za obustavljanje porođaja naveli "nepredviđene kadrovske okolnosti" i da je do promene rada porodilišta došlo zbog "privremene sprečenosti zaposlenih za rad".

Kako nezvanično saznajemo od zaposlenih u ovoj ustanovi problem je, osim nedostatka kadrova i loša organizacija i sistem rada, za šta je odgovorno ne samo rukovodstvo Doma zdravlja, već i resorno Ministarstvo zdravlja i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

U ovom domu zdravlja, u čijem sastavu radi i porodilište, zaposleno je dva ginekologa za stalno i jedan koji je u penziji, ali, kako kažu zaposleni, dolazi na ispomoć, pa radi pola radnog vremena. Takođe, problem je i u nedostatku pedijatara koji su na godišnjem odmoru i bolovanjima.

“Kuburimo sa ginekolozima i sa pedijatrima. Toliko smo u deficitu da smo jednog kolegu morali da vratimo iz penzije na pola radnog vremena. Po zakonu novorođeno dete mora da pregleda pedijatar, ali mi ih sada nemamo dovoljno da mogu da pregledaju bebe u porodilištu. Jedna koleginica je na bolovanju, druga na odmoru. Imamo jednog mladog pedijatra, koji je na specijalizaciji i ne želi da dežura. Reč je o tome da nemamo kadrova, a sistem je loše regulisan, tako da ginekologu koji radi u ordinaciji Doma zdravlja nije dozvoljeno da porađa. Problem je što smo mi mala sredina i svi nas zaobilaze. Ljudi iz ovakvih sredina kao što je naša, samo migriraju u veće gradove ili se sele iz države, pa nije čudo što nemamo kadrove”, kažu zaposleni i navode da je u ovom porodilištu u prošloj godini bilo 106 porođaja.

Na naše pitanje da li je Ministarstvo zdravlja upućivalo neke od lekara “povratnika” iz inostranstva u ovu ustanovu, zaposleni kažu da od njih “samo odlaze, niko ne dolazi”.

“Gde su ministru svi ti ljudi? Ovde nikoga nije poslao”, kažu medicinari.

Inače, do pre nekoliko godina, ovo porodilište imalo je i mogućnost porođaja u kadi, kao i operacionu salu.

“Naše porodilište je među prvima dobilo kadu za porođaje i žene koje su želele tako da se porode, mogle su. Međutim, kada za porođaje više nije u upotrebi, a od kako su pločice još 2019. pootpadale sa zidova u operacionoj sali i ona je zatvorena. U našem porodilištu od tada se ne radi carski rez, niti porođaji visokog rizika”, kažu zaposleni sa kojima smo razgovarali.

Gde su lekari "povratnici"?

Kolege iz Regionalne lekarske komore Vojvodina smatraju da ovaj problem hitno moraju da rešavaju nadležne institucije, kao i sličnu problematiku u drugim zdravstvenim ustanovama.

“Odgovornost za deficit kadrova i lošu organizaciju je na pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i Ministarstvu zdravlja. Duboko verujem da ovo sve nije krivica kolega koji tamo rade, praktikanata tog posla. Oni sigurno daju maksimum od sebe da izađu u susret pacijentima, koliko mogu. Međutim, rukovodilac i nadležni imaju moć da nešto organizuju i promene. Ovo, nažalost, nije neuobičajeno. U Vojvodini, recimo, angio centri u Zrenjaninu, Subotici i Somboru, primaju pacijente isključivo pre podne. Jedina ustanova koja prima akutne infarkte i posle podne, praznicima, noću i vikendima je Institut u Sremskoj Kamenci. Za sve ovo su najodgovornija lica u sekretarijatu i Ministarstvu”, objašnjava za Nova.rs prof. dr Ilija Srdanović, profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i subspecijalista kardiologije na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

Podsećamo da ovo nije prvi put da porodilište u manjem gradu u Srbiji zatvara svoja vrata za trudnice zbog kadrovskog deficita ili problema sa opremom. Naime, porodilište u Opštoj bolnici u Ćupriji privremeno je zatvoreno 14. januara ove godine zbog nedostatka stručnog kadra. Takođe, krajem 2024. porodilište u Petrovcu na Mlavi zatvoreno je zbog nedostatka porođajnog stola.

I dok zdravstvene ustanove širom Srbije vape za osobljem, ministar zdravlja Zlatibor Lončar nedavno je objavio da se u našu zemlju iz inostranstva, od kraja 2024. do danas vratilo više od 300 lekara, medicinskih sestara i tehničara.

“Još 12 medicinskih radnika iz zemalja Zapadne Evrope posredstvom Kancelarije za saradnju sa dijasporom Ministarstva zdravlja vraća se u zdravstvene ustanove širom Srbije, čime se nastavlja trend povratka naših medicinara iz inostranstva”, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja krajem maja ove godine.

Međutim, resorni ministar još ne daje odgovore na pitanja kako je moguće da je više od 300 medicinara preraspodeljeno i zaposleno širom zemlje i da se sa povratkom toliko kadrova, sve češće zatvaraju ne samo porodilišta, već i čitava odeljenja u kliničkim centrima u velikim gradovima.

Takođe, na naša pitanja o obustavljanju porođaja u porodilištu u Domu zdravlja u Bačkoj Topoli, uprava na čelu sa direktorkom dr Ivankom Beoković, nije odgovorila putem mejla, ni telefonski, do objavljivanja ovog teksta.