Zdravstveni radnici iz Srbije ne prestaju da napuštaju svoja radna mesta u državnim ustanovama i prelaze u privatne klinike i domove zdravlja ili odlaze u inostranstvo gde rade za veće plate i u znatno boljim uslovima. Iz jedne beogradske bolnice, tokom pandemije otišlo je čak 11 anesteziologa i u većini sekundarnih ustanova prepolovljena su odeljenja neurologije, kardiologije, ginekologije, a medicinske sestre odlaze svakoga dana. Sudeći po ovim statistikama, pacijenti će ubuduće na listama čekanja za pojedina snimanja i operacije, ostajati i duže od osam godina, što je trenutni rekord, jer neće biti zdravstvenih radnika kod kojih mogu da zakažu termin.
Pročitajte još:
„Ljudi su dve godine radili bez odmora, sa smešnim platama, pod konstantnim stresom, preumorni su, a za svoj trud i rad, dobijaju samo kritike i osude od mnogih pacijenata, pa i od javnosti, u kojoj se zdravstvo uglavnom prikazuje u negativnom kontekstu. Trpimo nasilje pacijenata i njihovih porodica, oni su ljuti i moraju negde da se istresu, a ne razmišljaju o tome da mi na dnevnoj bazi spašavamo stotine života, jer to se nigde ne čuje. Ljudi su besni, dosta im je nepoštovanja i takvog života. U bolnicama je sve manje kolega lekara, a medicinske sestre gotovo svakodnevno odlaze, to je već uobičajeno i ne iznenađuje nas, navikli smo. Iz jedne bolnice otišlo je čak 11 anesteziologa, ginekolozi i neurolozi sve češće rade privatno, a sestre odlaze u inostranstvo“, priča za Nova.rs dr Zlatko Bokun, specijalista opšte i laparoskopske hirurgije.
Ima još uvek pacijenata koje testiramo pozitivno na kovid, ističe on, ali je sve više i drugh obolelih koji su dve godne čekali da dođu na red.
„Kod hroničara se stanje iskomplikovalo, a kod onih koji nisu iši na preventivne preglede, sada su u poodmakloj fazi teških bolesti, pa imamo veliki broj ljudi sa propuštenim karcinomom pluća, teškim žučnim kesama, a neretko iz tela vadimo i tumore veličine pesnice. Biće sve teže jer pacijenti neće imati kod koga da zakažu pregled, čekaće sve duže“ naglašava dr Bokun.
Na prijemima u svim bolnicama je u poslednjih nekoliko meseci „ratno stanje“.
„Oboleli odjednom stižu sa svih strana, čekali su predugo i sad im ‚gori pod nogama‘, a lekara nema. Kada domovima zdravlja mesec dana unapred dam slobodne termine, ‚rasprodaju‘ se za dan, najviše dva, i onda opet onaj ko nije stigao da zakaže, mora da čeka, a ne može mnogo da bira, jer nema ni blizu dovoljno specijalista. Kako daš termine tako odu, ima mnogo ljudi kojima treba pomoć. Ko ima novca odlazi privatno na lečenje, a ostali čekaju. Zbog papirologije i centralizacije sistema se gubi mnogo vremena, pa su liste čekanja još veće“ kaže doktor Bokun.
Od aplauza u osam uveče, lekari su, kažu, stigli do linča.
“Nisam mogla više da dajem svoj maksimum sa ovolikim obimom posla svakoga dana, bez ikakve pomoći i naznake da će se nešto promeniti na bolje. Prošli smo užasno težak period i stalno smo čekali da se vratimo u normalan kolosek. Međutim, shvatila sam da se nalazim u tunelu na čijem kraju nema svetla, jer sad, posle pandemije, stigla nam je postkovid epidemija, a ja više nemam snage. Pregorela sam. Većina nas je izgubila kontakt sa porodicom, ostali su nam neiskorišćeni godišnji odmori, zapuštena deca, partneri… Radili smo te krvave smene koje su nam ubile privatan život. Sve je bilo na čekanju, a sad kreće nova faza ludila, nadoknada ispuštenog koja će za zdravstvene radnike biti još gora” priča za Nova.rs dr Anđela Gavrilović, neurolog, koja je nedavno dala otkaz u državnoj bolnici.
Kad u potpunosti prođe pandemija koronavirusa, stiže sve drugo na naplatu, a mi u bolnicama nemamo više kadrova koji mogu da zbrinu toliko pacijenata, kaže doktorka.
Stres, pritisak, loši međuljudski odnosi i dugogodišnji nemar države prema zdravstvenim radnicima, koji se najbolje pokazao u krizi koronavirusa, razlozi su za odlazak nekih od najboljih lekara iz naših bolnica, nakon što su dve godine proveli u crvenim zonama, rizikujući svoje živote svakoga dana.
“Dosta mi je bilo nekih stvari i prosto je došlo vreme da odem. Bio sam 15 godina vojno lice, oficir i otišao sam podignute glave sa Vojnomedicinske akademije. Teško mi je da pričam o VMA, to mi je jako bolna tema, jer sam tamo proveo i neke divne godine, kad god prođem pored te zgrade preplave me emocije, ali moralo je ovako da bude. Mnogo volim svoj posao i sada radim privatno, borim se i nadam se da će biti bolje“ kaže za Nova.rs dr Ognjen Gudelj, kardiolog, koji je u septembru 2021. dao otkaz na VMA.
Pre pandemije koronavirusa Srbiji je nedostajalo između 30 i 40 odsto zdravstvenih radnika.
“Bojim se da nezadovoljstvo zdravstvenih radnika sad eskalira. Mnoge kolege sa kojima sam radila u bolnici, pripremali su papire za odlazak iz zemlje ili dogovarali zaposlenje u privatnim ordinacijama” ističe dr Gavrilović.
Bolnicama u Srbiji nedostaje 5.000 zdravstvenih radnika
Prema analizi Fiskalnog saveta iz 2021. godine, u Srbiji postoji deficit 5.000 zdravstvenih radnika. Međutim, procena Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović – Batut“, nedavno je pokazala da zdravstvenom sistemu Srbije nedostaje više od 1.000 doktora medicine. U vreme pandemije koronavirusa, zdravstveni radnici u bolnicama radili su duple smene, često bez slobodnih dana po nekoliko nedelja, a za to vreme u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, prema podacima od 30. septembra 2021., na posao u zdravstvu čeka skoro 14.000 ljudi, među kojima je više od 1.500 lekara.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare