2
Komisija koja se bavi ispitivanjem smrti tokom epidemije koronavirusa počela je da prikuplja podatke. Jedan od njenih članova državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek očekuje da će se podaci o broju preminulih razlikovati od onih prethodnih, pre svega jer će sada u obzir biti uzeti i pacijenti koji su preminuli izvan bolnica. U razgovoru za Nova.rs, on kaže da nikome nije u interesu da se bilo šta sakriva i da bi istina trebalo da nam pomogne da se bolje suočimo sa nekim eventualnim novim epidemijama. Najavljuje da će se detaljno analizirati i broj preminulih zdravstvenih radnika.
Srbija zvanično ima blizu 7.000 preminulih od korone, a za koliko je taj broj realno veći treba da nam saopšti direktorka Batuta Verica Jovanović, koja je na čelu te komisije. Njen zamenik je pomoćnik ministra zdravlja za inspekcijske poslove Goran Stamenković. Među člaovia su i predstavnici Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijanoj zaštiti, sindikata Nezavisnost. Svog predstavnika ima i Zavod za statistiku.
„Javnost Srbije ima pravo da sazna istinu i da izađemo sa konkretnim podacima koji se uvek mogu proveriti i koji treba da budu relevantni. Ti podaci treba da budu na uvid svim građanima Srbije“, poručuje Đerlek koji je član Komisije koja se bavi smrtima u vreme korone u ime Ministarstva zdravja.
„Brojke će se verovarno razlikovati od zvaničnih cifara. Sve dok nisam oboleo i ja sam radio u kovid sistemu i znam da smo mi prijajvlljivali ljude koji su preminuli u bolnicama. Sada će biti obuhvaćen širi dijapazon. Mnogo ljudi je izgubilo život i među onima koji su se lečili u kućnim uslovima. Njima je utvrđena smrt putem lekara koje mi zovemo mrtvozornici. Očekujem da će broj biti veći, jer ta lica nisu prijavljivana, jer subila van bolnica“, kaže Đerlek.
On veruje u to da će Komisija pošteno obaviti posao.
„Sigurno je da ćemo opravdati poverenje građana koje je radnije dobijeno. Imali smo vrlo kostruktivan razgovor na sednici Komisije. Zavod za satatistiku, na ćelu sa Miladinom kovačevićem, je delovao ubedljivo na mene i rekao da će dati sve podatke, jer kod njih se slivaju svi podaci. Njima podaci pristižu sa malim zakašnjenjem, to je neka procedura od bolnice do zavaoda koja traje tri do četiri meseca. Podaci pristižu iz bolnice ili od mrtvozornika. Sledeća instanca je matična služba pri lokanim samoupravama, odatle sve ide u Zavod za statistiku. Sigurno je da će ljudi gledati da izađu sa relevantnim podacima. Ja lično mislim da tu nema šta da se krije, ne znam koji je benefit toga. Može samo nka pouka da se izvuče za budućnost“, smatra Đerlek.
Naš sagovornik uverava da će posebna pažnja biti posvećena preminulim zdravstvenim radnicima.
„Tu treba detaljna analiza – koliko je to stvarno preminulo lekara, da li su svi bili u crvenoj zoni, koliko je bilo penzionera, koliko stomatologa“, ukazuje Đerlek.
On je i predsdenik Nacionalnog koordinacionog tela za imunizaciju, pa nas je zanimalo i šta ima da kaže povodom toga što Srbija poziva građane iz regiona da se vakcinišu kod nas – da li to znači da kod nas ne postoji dovoljno interesoovanje za vakcinaciju, pa će im možda i isteći rok.
Đerek odlučno negira takve tvrdnje i ističe da je reč o gestu solidarnosti koji ga čini ponosnim građaninom Srbije.
„Ja sam oštar na jeziku i uvek ću reći ono što mislim. Nije tačno da da pozivao građane iz regiona na vakcinaciju zato što ne znamo šta ćemo sa vakcinama. Srbija hoće da pokaže novo lice, pa vidite da nas svaki dan nešto optužuju – da smo ovaav ili onakav narod, da smo neke siledžije, da želimo da zauzemmo nečije teritorije. Hteli smo sa ovim vakcinama da pokažemo solidarnost. Koliko smo samo vakcina poklonili regionu, pa je otišlo i 100.000 Fajzer vakcina Češkoj. Pokušavamo da stvorimo prijatelje. Pokušavamo da pomognemo komšijama, čak i onima sa kojima se politički ne slažemo“, kaže
Đerlek napominje da su vakcine zagrađane koji dolaze iz regiona besplatne.
„Nama ništa, osim 200.000 kineskih vakcina, nije poklonjeno i dato besplatno, sve smo platili“, zaključuje Đerlek.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
