Ministarstvo zdravlja najavilo je formiranje Radne grupa za analizu smrti od korone, a predstavnici struke sa kojima je Nova razgovarala naglašavaju da bi njen deo morali biti objektivni lekari – poput predstavnika Udruženja „Ujedinjeni protiv kovida“.
Epidemiolog i član udruženja „Ujedinjeni protiv kovida“ Zoran Radovanović, smatra da bi u komisiji koja će se baviti analizama smrti preminulih tokom pandemije koronavirusa trebalo da se nađu i neki stručni ljudu iz tog lekarskog udruženja i da članska karta SNS ne bi trebalo da bude propusnica za komisiju čije je formiranje najaviom Ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
„Ne znam da li članovi ove radne komisije moraju da imaju i ćlansku kartu SNS ili će biti ucenjeni na drugi način. Red bi bio da uzme i predstavnike Ujedinjeni protiv kovida“, smatra Radovanović.
Na pitanje da li bi se on lično angažovao, pošto je deo udruženja „Ujedinjeni protiv kovida“, Radovanović kaže da bi to trebalo da bude neko mlađi.
Smatra da bi za dolazak do prave istine o smrtima tokom pandemije Komisija morala da ima pošten pristup i uzme u obzir sve podatke, uključujući i one koje je razotkrio BIRN.
„Mora da se vrati poštenim podacima, da ih uporedi sa viškom smrtnosti, a to je više od 20.000 ljudi. Mora da objasni te krajnje neobične serije umrlih koje su zvanično prikazivane, a koje odudaraju od bilo kakve verovatnoće. Mora da se utvrdi ko je tu varao. To su tako male verovatnoće – jedan na četiri miliona, jedan na nekoliko milijardi. Kada se uvežu podaci, biće jasno da je umrlo dva do tri puta ljudi više nego što su prikazivali. Mora da se prizna i zašto su krili te podatke“, kaže Radovanović. .
On napominje da treba ispitatai i smrti više od 120 lekara koji su živote izgubil tokom pandemije koronavirusa.
Infektolog Dragan Delić smatra da članovi te radne grupe treba da budu ljudi od struke i autoriteta i naglašava da ne treba birati podobne, nego odgovorne.
Kako je rekao, nismo zakasnili sa formiranjem radne grupe, ali bi voleo da je ona osnovana ranije, prenosin N1.
„Dobro je što je doneta odluka, iako sa zakašnjenjem, pogotovo kada je u pitanju smrtnost zdravstvenih radnika, to je trebalo ranije analizirati. Pozdravljam odluku ali nije blagovremena“, kaže Delić.
Na pitanje kako će ta grupa raditi, Delić kaže da to zavisi od javnosti i medija.
„Moramo da vršimo pritsak na komisiju da izađe s rezultatima pre, jer neke stvari možemo u hodu da promenimo. Dajte da redukujemo neke stvari, da smanjimo smrtnost“, poručuje.
Kada je u pitanju vakcinacija u Srbiji, infektolog kaže da treba raditi na edukaciji, a da je značaj antivaksera predimenzioniran.
„Meni nedostaje edukacija, ona se radi godinama, preventivni rad sa stanovništvom je bio izostavljen, meidicna se pomerila ka dijagnostici, a ne ka preventivnom radu. Zakazao je zdravstveni sistem, postoje lekari koji su odgovorni za edukaciju, treba prebaciti edukaciju na porodičnog lekara, koji mora da ima vremena da se bavi preventivnim radom. Samo tri do četiri odsto pregleda otpada na preventivni rad, moramo osloboditi lekare birokratskih stvari da bi se posvetili prevenciji“, objašnjava Delić.
Govoreći o vakcinaciji, Delić je rekao da je 20 odsto populacije bilo za vakcinu u startu, a da ne najveći broj građana neodlučan jer ima pogrešne informacije.
„Trebalo je ranije da se krene u edukaciju. Manji deo je protiv vakcine, objašnjavajući njima bilo šta samo gubimo vreme. Sa neodlučnima treba raditi“, smatra on.
Delić dodaje da je, prema njegovom mišljenju, kolektivni imunitet dostignut kada bude 80-85 odsto imunizovanih.
„Što vakcinom, što prirodnim putem posle preležane infektivne bolesti, kad to postignemo ulazimo u miran period. Tih 10-15-20 odsto će moći da se zarazi, ali neće biti ovako snažni talasi epidemije s velikom brojem obolelih i preminulih“, rekao je Delić.
Za 21. jun, kao datum najavljenog „opšteg popuštanja“, Delić kaže da nije realan.
„Sve vreme postoje mere, one moraju biti blagovremene i selektivne. Da ne budu ni prerane ni prekasne, epidemiolozi moraju da vide šta se dešava iza brda i da donesu mere. Čini mi se da su bile post festum mere, možda najblaže mere koje su postojale u Evropi, veliku cenu smo platili i te labave mere se nisu poštovale. Vide se eklatantni primeri drskog kršenja mera, a da niko nije odgovorio na to“, rekao je Delić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar