Direktorka „Batajnice“: Tu prvu noć nikada neću zaboraviti

Društvo 07. jan. 202109:05 > 16:21
Podeli:
Tatjana Adžić Vukičević Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Bolnica u Batajnici otvorena je 4. decembra, u trenutku kada je u Srbiji bilo gotovo 8.000 novobolelih od korone dnevno. Pacijente je trebalo hitno zbrinuti, pa je već prve noći u ovoj bolnici pomoć zatražilo 87 ljudi. Direktorka Tatjana Adžić Vukičević za naš portal govori o uslovima za rad i lečenje u toj ustanovi, o vakcinaciji i o tome kako da se izborimo sa pandemijom.

Batajnička bolnica je otvorena nakon 4 meseca od početka radova. Dok su je neki hvalili i nazivali je svemirskim brodom, neki su se pitali da li je u tako kratkom roku ceo posao mogao da bude valjano završen, ima li dovoljno opreme? Kako danas, mesec dana nakon početka rada, izgledaju uslovi rada u ovoj bolnici?

Bio bi zlonameran svako onaj ko bi rekao da ovde nema sve uslove za rad. Ja smatram ovo idealnim uslovima za rad. Bolnica je otvorena u poslednjem momentu, kada je bilo gotovo 8.000 inficiranih kovidom 19 dnevno. Ja sam bila svedok da su se pacijenti, pre otvaranja ove bolnice, tarsnportovali u Niš, u Banju Kovilajču… svuda po našoj Srbiji. Zamislite da imate bolesnog čoveka i nemate gde da ga smestite u Beogradu i morate da ga transportujete 100-200 kilometar daleko, a sa njim ide i boca sa kiseonikom, sve su to bili pacijenti u lošem opštem stanju. Sećam se te prve noći, nikada neću zaboravit, kada smo imali 87 prijema. Bilo je teško, imali smo samo krevete. Trebalo je da se ta oprema, ti ventilatori, da se sve stavi pored pacijenata, da se iznese iz magacina, iz prostorija i da se osposobi za rad. Jedan deo bolnice još nije završen, još nije pušten u rad, ali ovaj deo koji funkcioniše, može sasvim bezbedno da prihvati pacijente.

Kolika je trenutna popunjenost vaše bolnice, da li Vam se, po broju pacijenata, čini da epidemija jenjava?

Imamo 465 pacijenata. Kada se gleda sredina decembra, to je blagi pad – tada smo imali oko 500 pacijenata. Oko 10 do 12 posto se smanjio broj hospitalizovanih pacijenata. Ipak, među tim hospitalizovanim ljudima ima i mnogo onih sa teškom kliničkom slikom. U jedinici intenzivne nege trenutno imamo 70 ljudi, a ranije smo imali oko 80. Imamo 32 intubirana pacijenta, a ranije je bilo  47-48 pacijenata na respiratorima. Svaki dan imamo između 30 i 40 novih prijema i pacijenata.

Šta kaže statistika, koliko je trenutno zaraženih među vašim kolegama u bolnici?

Prema poslednjim podacima, imamo 22 zaraženih kolega –  osam lekara i 14 medicinskih sestara. Hvala Bogu, niko nema težu kliničku formu bolesti, svi su na kućnom lečenju.

Tatjana Adžić Vukičević Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

U jednom trenutku, nedugo po početku rada, pomenuli ste da nema dovoljno osoblja koje može da zbrine pacijente. Kako sada stoje stvari, ima li dovoljno lekara i sestara?

Za sada je dovoljno, moje apele su čuli nadležni, oni koji je to trebalo da čuju. Obezbedili su nam da imamo zdravstvene radnike. Iskusnije sestre stavili smo u jedinice  intenzivne nege. Dosta je i mladih zdravstvenih radnika koji rade sa velikim entuzijazmom. Grad Beograd i Ministarstvo zdravlja je obezbedilo smeštaj onima koji su došli van Beograda. Obezbeđeni su i „Lastini“ autobusi koji prevoze naše zdravstvene radnike. I hrana i čistoća, sve je u ovoj bolnici na vrhunskom nivou.

Nažalost, gotovo svakoga dana stižu nam teške vesti o smrti vaših kolega. Javnost je veoma potresla smrt mladog anesteziologa Nenada Maksimoviča (37) koji se nakon višemesečnog rada u crvenoj zoni zarazio i na kraju izgubio bitku sa koronom. Zbog čega gubimo zdravstvene radnike i kako da ih zaštitimo?

Neizmerno mi je žao što smo izgubili kolegu anesteziologa koji je imao samo 37 godina, to je nepremostivi gubitak. Mi koji radimo u bolnicama, mi koji smo u belim mantilima, rizikujemo svoje živote. Mi smo devet meseci u ovoj priči i borbi protiv korone, čak i kada poštujete sve mere zaštite, vaš imuni sistem i vaš organizam će svakako da se umore i vi ćete u nekom trenutku biti podložni za zaražavanje ovim virusom. O ovom virusu se malo zna, ali se puno spekuliše i priča – te je mutirao, te nije mutirao. Pa kažu, reaguje na ovakve lekove, pa onda ne reguje na takve lekove. To su sve nepoznanice koje će nauka odgonetnuti u narednim godinama. Svakako je da je vakcina jedan vid zaštize svih nas u belim mantilima, ali i svih vas koji to niste. Naravno, potrebno je i odmaranje i poštovanje svih zaštitnih mera.

Počela je vakcinacija zdravstvenih radnika, a istovremeno nam stižu vesti o tome da interesovanje nije veliko. Kako stoje stvari u vašoj bolnici i kakav je Vaš stav prema vakcinaciji?

Oko trećina zaposlenih u našoj bolnici se izjasnila za Fajzerovu vakcinu, a ima i onih koji planiraju da sačekaju rusku ili kinesku. Vakcine su spasile svet. Da nije bilo vakcina, čiste vode i higijene ne bi bilo čovečanstva, mi danas ne bismo sedeli ovde i razgovarali. Zahvaljujući vakcini iskorenjene su ili značajno umanjene bolesti kao što je difterija, tifus, tetanus, veliki kašalj, velike boginje, Tako će verovatno biti i sa infekcijom kovid 19. Zato sam za to se treba vakcinisati,

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

 

Koju vakcinu ćete vi primiti?

Ja ću primiti rsuku vakinu. To ne zato što imam nešto protiv Fajzerove vakcine, nego je to prosto moj stav. Nekako sam okrenuta Istoku, pravoslavlju i istočnjačkoj medicini i zato ću primiti rusku vakcinu.

Utisak je da su sada svi zdravstveni kapaciteti usmereni na kovid. Kako je onim pacijentima koji imaju neka druga teška i opasna obolenja, da li ih je naše zdravstvo u ovom trenutku zapostavio?

Ja jedva čekam da se sve ovo završi i da se vratim u svoju bazičnu ustanovu – to je Klinika za pulmologiju. Tamo treba lečiti pacijente obolele od tuzberkuloze, karcinoma i osatlih pilćnih bolesti. Trudimo se, ceo zdravstveni sitem je u velikom problemu, ne samo naš, nego i razvijenih i bogatijih zemalja. Korona je potisnula sve, ali ja se nadam, da ćemo mi uspeti da se što pte rešimo korome, da bismo mogli da se u potpunosti posvetimo i drugim patologijama koje nisu kovid.

Šta bi bila Vaša poruka nama građanima, ali i svim nadležnima, kako da ubzamo kraj pandemije?

Naše ponašanje treba da ostane dosledno, primćujem drastične promene, da su ljdi mnogo disciplinovaniji, da se mnogo više poštuju mere. Dakle – maska, distanca pranje ruku. To nije mnogo, ali može  mnogo da pomogne. I mi zdravstevni radnici smo umorni preumorni. Umorni smo i od apela i od priče, ali sami ne možemo pobediti koronu, moramo zajedno.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar