Dimović (WWF): Beograd se betonira i popločava, a ceo svet radi drugačije

Štetan uticaj čovečanstva na klimu „je činjenično stanje“, smatraju naučnici Ujedinjenih nacija u najvećoj do sada studiji o klimatskim promenama koju je izradio Međuvladin panel za klimatske promene – grupa UN koja je pregledala više od 14.000 naučnih radova.Dimović navodi da je ta studija pokazala da je krajnje vreme da mnogo ozbiljnije shvatimo situaciju.„Pariski spor je potpisan 2015. godine, gde su se potpisnice obavezale da smanje svoje emisije ugljen-dioksida i ostalih gasova koje stvaraju efekat staklene bašte, da bismo sprečili pregrevanje planete veće od prosečne temperature koja bi se povećala za jedan stepen. Šest godina je prošlo a rezultati nisu dobri, moramo mnogo drastično da smanjimo, i brže, emisije gasova sa efektima staklene bašte“, naglasila je Dimović.Jer, kako je navela, ne živimo u skladu sa prirodom.„Klimatska kriza, način na koji proizvodimo hranu i samim tim uništavanje biološke raznovrsnosti su međusobmo povezani. Ljudske aktivnosti destabilizuju klimu, uništavaju prirodne resurse i onemogućavaju nam da živimo u skladu s prirodom, odnosno sa raspoloživim resursima na planeti“, objašnjava.Ali, neminovno je da će temperature rasti, kako se navodi u studiji UN.„Ono što je karakteristično je da će biti velikih ekstremnih promena, jedno je povećanje globalne temperature, a to će biti trend, ako se poveća za jedan stepen, kažu – nije mnogo, ali ne pričamo o vremenu, pričamo o klimi, i to je drastično. To prouzrokuje destabilizaciju sistema, koja će dovesti do veoma hladnih i veoma toplih talasa, puno kiše i puno suše u relativno kratkom vremenskom periodu. Dakle, imacemo i ekstremne suše ali i ekstremne poplave“, rekla je Dimović.Prema njenim rečima, to će uticati na sve naše delatnosti.Srbija nema planGovoreći o tome šta Srbija radi tim povodom i kako se ona priprema za klimatske promene, Dimović kaže – nikako.„Na žalost, Srbija nije učinila puno, mi nismo ni dali drugi prilagođen izveštaj naših doprinosa. Nismo dali plan koliko ćemo smanjiti emisije gasova, što je bila obaveza u skladu s konvencijom. To je važno, jer dve trećine naših energija dolazi od termoelektrana, nije samo Beograd i Novi Sad, potpuno se uništavaju u smislu da se uništavaju zelene površine, seče se drveće, reke se kanališu i time onemogućavamo više zelenila, zelene infrastrukture koje nam pomažu da se gradovi prilagode“, naglasila je gošća N1.I objašnjava: „Ako isečemo park, smanjujemo mogućnost proizvodnje kiseonika, prečišćavanje vazduha i stvaranja mikroklime. Kad dođete u Košutnjak, mnogo je prijatnije ego u centru grada“.Sa druge strane, kaže, greši se jer se prave višespratnice koje onemogućavaju da vazduh cirkuliše.„I pravimo taj efekat toplotnih ostrva u centru grada. Znači, samo beton, kamene kocke a ceo svet radi suprotno. Svi se povlače sa reka, a Beograd i Novi Sad se spuštaju na reke. Ako znamo da će biti poplava, onda to možda nije pravo mesto za građenje ljudskih naselja“, zaključila je Dimović.Čovečanstvo ima poguban uticaj na klimu i to je činjenica, zaključili su naučnici UN u najopširnijoj studiji do sada. Na klimatskom izveštaju su radila 234 autora, naučnici iz 66 zemalja. Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) na konferenciji Cop26 u Glazgovu u Škotskoj objavilo je najopširniju procenu do sad.Štetan uticaj čovečanstva na klimu je činjenica, kažu naučnici UN u studiji.Autori izveštaja tvrde da se ne može isključiti da dođe do porasta nivoa mora od dva metra do kraja ovog veka.BONUS VIDEO: Najlepša jezera u Srbiji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortijezerovaljdajefinal-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2183710"]