Deca nam i fizičko uče onlajn, a ocene će dobijati na testu

Šta je smeč u odbojci, koja je uloga pivota u rukometu, ili u čemu je razlika između fudbala i futsala, profesor Krsmanović objašnjava učenicima petog i sedmog razreda u jednoj kragujevačkoj školi. Upravo je upoznavanje osnovnih elemenata tih sportova, u programu za razrede kojima predaje, ali umesto direktnog kontakta i aktivne demonstracije pokreta, profesor Branko sada ispisuje teoriju i na internetu pronalazi video klipove koje šalje svojim učenicima.Za prisustvo na času i bodovanje prilikom ocenjivanja, dovoljno je da učenici "čekiraju" da su pregledali sadržaj koji su dobili - tako u najkraćem izgleda onlajn nastava fizičkog vaspitanja, pojašnjava naš sagovornik.

"Mi nemamo udžbenik, jer je naš predmet predviđen kao direktan kontakt sa učenicima. Sada smo prinuđeni da na Vikipediji i internet prezentacijama raznih sportskih saveza pronalazimo tekstove i video materijale koje šaljemo deci. Ne možemo od njih da tražimo da te pokrete izvode u svojim kućama i stanovima da se ne bi povredili, već jednostavno samo da pogledaju sadržaj, da se čekiraju da su ga videli i ako im nešto nije jasno, da na javnoj grupi za dijalog postave pitanja", opisuje ovaj profesor svoje aktivnosti, uz obrazloženje da se zbog epidemije, nastava fizičkog svela na "apsolutno obaveštavajuću formu".On smatra da ovakav način predavanja, deci daje teorijsku potkovanost, ali navodi da je pravi efekat nastave moguć tek kada deca "uhvate loptu u ruke", što, kako podvlači, trenutno nije dozvoljno.Novine u predavanju, dodaje on, dovode i do novina u ocenjivanju, pa će u skladu sa aktuelnim merama, profesori fizičke kulture morati da menjaju i metodologiju ocenjivanja učenika."Imam pismeni iz fizičkog"Do pre godinu dana, svi bismo se nasmejali ukoliko bismo čuli da neko dete saopšti da mora da uči za test iz fizičkog. Međutim, to je danas postala naša realnost. Profesor Krsmanović kaže da će on, ali kako veruje, i sve njegove kolege, u novonastaloj situaciji, decu morati da ocenjuju na testovima."Moramo da se prilagođavamo trenutnim uslovima. Pošto ne smemo da uvodimo decu u fiskulturne sale, kriterijumi za ocenjivanje će nam biti aktivnost dece na onlajn nastavi, odnosno da li su pregledali materijale koje su dobili, a radićemo i testove na kojima će odgovarati na pitanja o poznavanju istorijata i osnovnih pravila u sportovima koji su predviđeni za njihov uzrast. Siguran sam da će se moje kolege potruditi da zbog takvog načina ocenjivanja deca ne budu oštećena. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da moji učenici jedva čekaju da uđu u fiskulturnu salu i pokažu svoju spretnost u poznavanju sporta", ističe ovaj iskusni i dugogodišnji profesor, koji već 25 godina predaje u školi.Dok je sa jedne strane učenicima i profesorima zabranjeno da koriste salu, naš sagovornik ističe da u tom segmentu postoje određene "anomalije", te da ne važe isti epidemiološki aršini za sportske klubove i redovnu nastavu u školama.Krsmanović se pita kako je klubovima dozvoljeno da koriste sale i trenraju sportove koji uključuju kontakt s loptom, koja je uzgred, ozloglašena u redovnoj nastavi.

Učenici ne mogu u sale, ali zato mogu sportski klubovi"Sada je situacija takva, da deca ne mogu da imaju časove fizičkog vaspitanja u školskoj sali, jer preko lopte i strunjače mogu da prenesu virus jedni na druge ili na svoje nastavnike. Iz istih razloga, zabranjeno je i korišćenje svlačionica. Međutim, to ne važi za sportske klubove. Imamo slučajeve gde su deca pre podne na onlajn nastavi fizičkog, a u popodnevnim satima, ta ista deca dođu na trening u salu, koju ne smeju da koriste dok su u školi. To je malo apsurdna situacija", kaže profesor Branko.On smatra da bi u narednom periodu Ministarstvo prosvete trebalo da "olabavi" mere i dozvoli deci da uđu u sale. Naš sagovornik je zabrinut i zbog činjenice da bi dugotrajni izostanak redovne fizičke aktivnosti mogao da dođe na "naplatu" jednog dana i kod dece koja nisu redovno vežbala dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica, kao što su gojaznost ili dijabetes."Mislim da je preka potreba da polako počnemo da ulazimo u proces održavanja tradicionalne nastave i da nam deca uđu u fiskulturne sale. U razgovoru sa kolegama koji rade sa decom u sportskim klubovima nije primećeno da je povećano zaražavanje na treninzima i da su koronavirusom inficirana deca ili njihivi treneri. Pošto već radimo sa decom koja su podeljena u grupe, mislim da i u osnovnim i u srednjim školama možemo da organizujemo bezbednu nastavu fizičkog vaspitanja", smatra profesor Branko, ocenjujući da trenutni ritam rada predstavlja veliko opterećenje i za decu, jer nisu u mogućnosti da se se iskažu u onome što vole i što "jesu po prirodi".

"Deci je prirodno stanje da budu u pokretu, a sport i fizička aktivnost im prirodno pripadaju. Zbog toga su i oni pogođeni celom ovom situacijom. Ovakav način života za našu decu predstavlja veliko opterećenje. Kao roditelj i nastvnik mogu da kažem da sam zabrinut, jer fizička neaktivnost može da ostavi velike posledice na zdravlje, pre svega može da izazove poremećaje metaboličkog i kardiovaskularnog sistema", kaže profesor Branko.Izvedimo decu u prirodu, to je "povezivanje porodice"Zbog nedostatka časova fizičkog vaspitanja, profesor Krsmanović preporučuje odlazak u prirodu cele porodice, bar jednom nedeljno. Na taj način bismo se, predlaže on, svi mi na neki način vratili u detinjstvo, a u zajedničkim aktivnostima bismo se i međusobno povezali. Dovoljno je, kaže on, da sa decom bar sat vremena tokom vikenda bacamo frizbi, vozimo bicikl, brzo hodamo ili organizujemo neku aktivnost sa dodavanjem lopte."Niko od nas ne zna koliko će ovo čudo sa epidemijom da traje. Deca su nam neaktivna, a i svi mi. Zbog toga je poželjno da se povežemo kao porodica i imamo zajedničke fizičke aktivnosti. Sada je prava prilika da zajedno sa decom izađemo u prirodu, predstoji nam lepo vreme, a fizička aktivnost prijaće i deci i nama", poručuje ovaj profesor.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram