14
U utorak bi, konačno, trebalo da znamo sve o tome kako će izgledati nova školska godina. Do tada bi Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti kovid 19 trebalo da sa Ministarstvom prosvete dogovori preostale detalje. Ono što je poznato je da će učenici u mlađim razredima - do četvrtog, a najverovatnije i petog razreda, biti u učionicama, dok će stariji nastavu pohađati i u školama, i na daljinu.
Informaciju da bi i petaci mogli redovno da sede u klupama danas je izrekao dr Predrag Kon na redovnoj konferenciji Kriznog štaba. Nešto ranije danas premijerka Ana Brnabić je, gostujući na TV Prva, rekla da su „najbliži tome da od 1. septembra đaci od prvog do petog razreda pohađaju nastavu u školama„.
Roditelji će, kako je najavila Brnabić, dobiti svojevrsno „Uputstvo za roditelje“, uz video koji se priprema zajedno sa UNICEF organizacijom, a odnosi se na ponašanje đaka u školama i proveru zdravstvenog stanja dece kod kuće, pre polaska u školu.
Da li će i petaci, koje učiteljice tek predaju u ruke razrednom starešini i nastavnicima biti svrstani u ove mlađe – koji idu u školu, ili među ove starije – koji je povremeno ići u školu, još je nejasno. Ako bude po predlogu koji je ministarstvo odnelo na „dogovore“ u Krizni štab, petaci su svrstani u „više razrede“.
Kako će tačno izgledati kombinovana nastava za starija odeljenja saopštiće u utorak ministar prosvete, zajedno sa ostalim detaljima. Po predlogu ministarstva, reč je o „većoj šemi koja bi se pravila prema tipu škole i broju đaka“.
Ko sme da ostaje sam
Onlajn nastava je i dalje u fokusu, ali ćemo pokušati da rešimo i one druge probleme koje imaju i druge zemlje, a to su zaposleni roditelji, posebno dece uzrasta do 12 godina. Ta deca po zakonu ne mogu sama da ostaju kod kuće. Roditelji moraju da rade, a nema ko da čuva decu. Ujedno, ta deca treba da u školskoj sredini na neki način pedagoški sazrevaju, naročito prvaci, ukazao je Mladen Šarčević u intervjuu za Nova.rs.
„Važno je da i učenicima od petog do osmog razreda omogućimo boravak u školi i napravili smo takav režim da se u tri sata radi po četiri časa, da postoji dovoljno odmora i vremena da se prostorije dezinfikuju, da se nastavi dalje. Osnovci bi od prvog septembra trebalo da imaju po četiri časa u školi, a časovi bi trebalo da traju po 35 minuta. Već od oktobra nastojaćemo da se pojača broj časova za učenike osmog razreda“, najavio je Mladen Šarčević pre sastanka sa Kriznim štabom.
Tako bi od osam do 11 sati u školu, po toj šemi, dolazili učenici prvog i drugog razreda. Termin od 11 do 14 sati rezervisan je za treći i četvrti razred, od 14 do 17 za peti i šesti, a od 17 do 20 sati je termin sedmaka i osmaka.
Početkom jula Šarčević je najavljivao da je u toku „utvrđivanje kapaciteta osnovnih i srednjih škola, kao i visokih škola i fakulteta, za model kombinovane nastave koja bi podrazumevala da učenici naizmenično jedne nedelje idu u školu, a druge prate online nastavu„.
Ono što je sigurno je i da su TV predavanja za školarce – spremna.
„Imam dvoje dece u osnovnoj školi. Šema po kojoj bi deca sedela kod kuće i onlajn slušala nastavu, a u školu išla samo da odgovaraju je katastrofa. To znači da bi roditelji kod kuće morali da rade s decom, pripreme ih za testove, kontrolne, pismene, odgovaranje, a nastavnici samo da provere znanje. Ne znam na šta će to da liči, potpuno je drugačije kada uživo vežbaju za kontrolni sa nastavnikom – on im kaže na čemu će insistirati pri proveri znanja, na šta da obrate pažnju, na času vežbaju konkretne zadatke“, navodi Ž.B., otac dva beogradska osnovca.
Majka srednjoškolca u jednoj beogradskoj gimnaziji takođe nije oduševljena idejom o onlajn nastavi.
„Nešto bolje zvuči ta kombinovana nastava – kada će deo predavanja da slušaju u školi. Moje dete, a smatram da je to slučaj i sa ostalima – ništa nije naučilo tokom drugog polugodišta prošle školske godine“, navodi G. P. iz Beograda.
Problem je sa prirodnim predmetima, koji teško mogu da se savladaju bez pomoći nastavnika.
„Ništa nisu naučili tokom prošle školske godine, a bilo bi katastrofa da propuste još jednu školsku godinu. Ne poznajem nijedno dete koje je kod kuće učilo kao što to čini u školi – kod kuće im je knjiga uvek nadohvat ruke i više se prepisuje nego što se samostalno radi. Čula sam neki predlog da deca nedelju dana ‘idu’ onlajn u školu, a potom nedelju dana da odgovaraju u učionicama. Mislim da je to besmisleno“, navodi ova majka.
Deca bi se, u tom slučaju, još nekako snašla sa predmetima poput biologije, istorije, geografije koje mogu da se nauče kod kuće.
„Ali, mislim da će biti veliki problem sa matematikom, fizikom, hemijom i drugim prirodnim predmetima koji treba da im se objasne uživo, u razgovoru sa nastavnikom koji im odmah objasni što im nije jasno“, ističe ona.
Takođe, dodaje – nastava u školi zahteva određenu pažnju i učenici dok traju predavanja mogu mnogo toga na nauče, što nije slučaj sa online nastavom gde od nastavnika uglavnom samo dobiju zadatke ili pitanja na koje treba da daju odgovor.
Vajber, Skajp, pa Zoom, Google učionica, Edmodo, Teams, gejmerska platforma Discord – sve su to koristili nastavnici, najčešće srednjih škola, u onlajn nastavi tokom protekle školske godine, kombinujući i učeći se savremenoj tehnologiji zajedno sa decom.
A podsetimo na anketu koju je sprovela Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije – u 800 škola u kojima imaju svoje predstavnike, svaki deseti đak tokom vanrednog stanja nije mogao da prati nastavu. Neki od njih ne samo da nemaju internet, već nemaju ni – televizor.
I na kraju da ponovimo već dobro poznatu činjenicu – onlajn škola košta mnogo više od regularne.
Da bi uspešno bilo sprovedeno školovanje na daljinu, neophodan je dobar internet, koji nije dostupan svakom domaćinstvu, zatim kompjuter – kućni (sa kamerom) ili laptop. U obzir može da dođe i tablet, a u najgorem slučaju i istovremeno najtežem za praćenje nastave – pametni telefon.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
