Zgradi na Studentskom trgu na broju 12-16 u Beogradu u kojoj prostor iznajmljuju dva instituta i sedam fakulteta nastalih iz nekadašnjeg PMF-a, preti zatvaranje zato što je novac koji njeni korisnici dobijaju od države, nedovoljan za plaćanje stalnih troškova održavanja zgrade. Hemijski fakultet je u najvećem problemu s obzirom da zauzima najviše prostora u toj zgradi. Dekan ovog fakulteta Goran Roglić kaže za Nova.rs da država mora da ispuni svoju zakonsku obavezu, u suprotnom će morati da stavi ključ u bravu.
U zgradi nekadašnjeg PMF-a na Studentskom trgu na broju 12-16 nalazi se sedam fakulteta: Hemijski, Fizički, Rudarski, Matematički, Geografski, Biološki i Fakultet za fizičku hemiju.
Svoje „odaje“ imaju i dva instituta – Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, koji koristi prostor Fakulteta za fizičku hemiju i Institut za opštu i fizičku hemiju, koji je korisnik prostora Hemijskog fakulteta u okviru PMF-A.
Svima njima preti tužna sudbina odnosno zatvaranje zbog izuzetno velikih stalnih troškova, pre svega struje, grejanja, smeća i vode. Država im ne daje dovoljno novca, pa za plaćanje ukupnih troškova koriste i novac od školarina.
Zbog toga u poslednje vreme nemaju ulaganja u laboratorije, uređaje i učionice koje su potrebne studentima za eksperimentalna istraživanja.
Dekan Fizičkog fakulteta Ivan Delča kaže za Nova.rs da i bez obzira što koriste tek 15 odsto prostora u zgradi PMF-a, daju punu podršku Hemijskom fakultetu, kao najvećem korisniku.
„Matična zgrada Fizičkog fakulteta je u Cara Dušana, međutim mi smo zapravo raštrkani na sve strane, pa tako koristimo i oko 15 odsto prostora u PMF-u. Zbog toga moramo da se solidarišemo s njima, to je naš zajednički stav jer rešavajući njihov problem, rešavamo i svoj. Za tu zgradu potrebna su ogromna ulaganja. Zgrada puca na sve strane, pucaju i naši spratovi i njihovi“, kaže dekan Fizičkog fakulteta.
Dodaje da u slučaju da dođe do zatvaranja zgrade PMF-a, kako je najavio dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić, Fizički fakultet može da funkcioniše u matičnoj zgradi.
PROČITAJTE JOŠ:
„Glavni problem je Hemijski fakultet i zbog toga država mora da preuzme stvar u svoje ruke. Ona daje samo jedan deo revizijskih troškova. To je samo jedan problem na fakultetima, a pogotovo što su to ozbiljni fakulteti sa eksperimentalnim vežbama i velikim eksperimentima. Njima je potrebna nabavka hemikalija, nama uređaji, dakle ima tu mnogo većih troškova. Nije to kao na Pravnom fakultetu, gde je potrebno obezbediti stolice“, navodi on.
Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić kaže za Nova.rs da su svi fakulteti ugroženi. Zbog toga je stav svih dekana isti – puna saglasnost za zatvaranje zgrade.
„Imali smo sastanak sa tadašnjim ministrom Ružićem, tu je i bio prvi sastanak sa EPS-om. Međutim, EPS nas je uputio na Ministarstvo finansija i na mogućnost supstancijalne struje. To nismo uspeli da realizujemo jer je Ministarstvo finansija očekivalo da tu razliku koju EPS daje kao subvenciju, pokrije neko drugi. Imali smo platformu beogradskog univerziteta koja se odnosila na finansiranje i ona je predata državi odnosno Vladi i Ministarstvu prosvete decembra 2022. ili januara 2023. Tu su spominjani stalni troškovi, kao jedan od većih problema“, objašnjava on.
Ne radi se samo o stalnim troškovima, napominje dekan Roglić.
„Veliki problem svih objekata beogradskog Univerziteta je jako niska energetska efikasnost. Mi praktično plaćamo energiju koju ne iskorišćavamo jer su tu jako veliki gubici. Sve to zahteva jako ozbiljne investicije i rekonstrukciju naših objekata. U takvoj situaciji je Veterinarski fakultet, Mašinski, zgrada tehničkih fakulteta, ETF, Građevina, Arhitektura, Tehnološki, Poljoprivredni, mi. Održan je sastanak sa Ministarstvom energetike prošle godine, gde smo dobili obećanja da će oni finansirati izradu projekta energetske efikasnosti za objekte beogradskog univerziteta. Od tada je prošlo šest meseci, nikakav odgovor nismo dobili“.
U januaru je ponovo održan sastanak, gde je obećano da će se problem stalnih troškova na PMF-u rešiti. Ali – nisu.
„U međuvremenu je struja skočila 100 odsto, što u principu na račun od milion i po koliki nam je bio 2021. godine, sada je decembarski račun bio 3.200.000 dinara, a januarski 2.900.000. To je na godišnjem niovu jako velika razlika koju treba da nadoknadimo, a to je reda veličine desetak miliona više nego što je bilo“.
Dodaje da školarine nisu podizali jer to ne bi bilo u redu prema studentima.
„Poslednji put smo povećali školarinu 2015. godine. Školarine uglavnom podižu fakulteti kod kojih postoji interesovanje studenata. Kod nas je to interesovanje u silaznoj liniji i naš princip je bio da ne želimo da opterećujemo studente time, za sada, jer smatramo da ne treba oni da budu ti koji će preuzeti nešto što bi i država trebalo da pokrije. A i da podignemo školarine, morali bi da ih podignemo za 100 odsto da bismo uspeli da pokrijemo ove troškove. To je nama neprihvatljivo“.
PROČITAJTE JOŠ:
Navodi da su se pojavili i drugi problemi vezani za vodu i popravke po laboratorijama.
„Poplave nam se dešavaju jer je zgrada građena šezdesetih godina, sa pocinkovanim cevima kojima je odavno istekao rok trajanja. Da ne pričamo o drugim stvarima poput ulaza u zgradu, zatim loša stolarija, problemi sa lošom strujom, sa održavanjem zgrade sa nalazima protiv požarne inspekcije, sve su to stvari koje moramo da pokrijemo iz sopstvenih sredstava. Mi imamo zaduženje studenata za školarinu za ovu školsku godinu 21 milion. Nama samo za razliku za struju i grejanje treba 27 miliona. To dovoljno govori o našoj situaciji“.
Ako dođe do zatvaranja, naglašava, to bi značilo da bi Hemijski fakultet funkcionisao nužno.
„Nismo mi jedini. U kontaktu smo sa kolegama sa drugih PMF-ova u Srbiji, slična situacija je i u Novom Sadu. I oni su u ozbiljnim problemima, njihov kompletan PMF je u okviru jednog fakulteta, zatim Kragujevac, Niš… Svuda su prirodne nauke u ozbiljnim problemima. Mi ovih dana intenzivno sprovodimo sve more koje možemo da sprovedemo, da platimo račune do maja jer ćemo ispoštovati stav Senata, dat je državi rok do maja da se oglasi po našim zahtevima. U maju ćemo sačekati analizu rezultata šta je država uradila i onda će biti doneta odluka na Senatu da li će ceo beogradski univerzitet podržati jedinstvenu akciju. Ukoliko univerzitet ne podrži akciju, mi ćemo onda biti jedini koji će zatvoriti svoja vrata. Fakultet nema dugovanje, mi redovno izmirujemo sve svoje obaveze i to i jeste razlog što očekujemo zatvaranje jer u suprotnom će nam blokirati sve račune i neće moći ništa da se radi“, zaključuje Roglić.
BONUS VIDEO: Na Šangajskoj listi, ali i bez adekvatne zgrade: Skromni uslovi, a veliki rezultati PMF-a u Nišu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare