Odlazak na bolovanje u praksi najčešće znači da ćete dobiti manju platu, na račun će vam leći zarada umanjena za 35 posto. Ipak, postoje i izuzeci - četiri situacije u kojim građani imaju pravo na celu platu.
Naime, u aprilu prošle godine u Zakon o zdravstvenom osiguranju uvedene su određene novine u vezi sa bolovanjem.
Izmene se odnose i na isplatu bolovanja
Dakle, građani u sledeća četiri slučaja imaju pravo na 100% iznos na naknadu za bolovanje: Profesionalne bolesti i povrede na radu, potom zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, kao i zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi.
Još jedna od situacija je i nega bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice do navršenih 18 godina života u slučaju teškog oštećenja, odnosno pogoršanja zdravstvenog stanja deteta
Pod profesionalnim oboljenjem podrazumeva se oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu.
Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje.
PROČITAJTE JOŠ
Važno je napomenuti da je u ovom slučaju poslodavac dužan da iznese celokupan iznos bolovanje, dakle sve ide na njegov teret.
Isplaćena zarada za efektivne sate rada,
Uvećanje zarade (rad na dan praznika, noću, po smenama, prekovremeno) i
druga primanja koja imaju karakter zarade (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojen život i drugo).
Ukoliko zaposleni nije imao prethodno osiguranje za svih 12 meseci koji prethode obračunu, on se, za one mesece gde ne postoji zarada, vrši po minimalnoj zaradi za taj mesec.
Ministarka zdravlja Danica Grujičić nedavno je podigla buru kada je najavila da će bolovanje bez odluke komisije moći da traje samo dve nedelje, umesto mesec dana. Nakon brojnih negativnih reakcija u javnosti, stvar je presekao predsednik države Aleksandar Vučić, opet mimo svojih ovlašćenja i pre svega stručnosti.
Tako će na kraju, umesto nakon dve nedelje kako je predložila ministarka, lekarska komisija o produžavanju bolovanja odlučivati posle mesec dana. Dakle, sve ostaje po starom.
Niko od njih međutim nije spomenuo ono što se trenutno dešava u praksi već tri godine, a to je da komisija koja donosi odluke o bolovanju pacijenta i ne vide.
Predlog jministarke Grujičić bio je da izabrani lekar daje bolovanje maksimum 15 dana, a da nakon toga pacijent mora da ide na komisiju, a kao obrazloženje navela je sprečavanje zloupotreba. Usledila je oštra kritika stručne javnosti, nakon čega je novo rešenje saopštio Vučić.
Ispitivanja proteklih godina su pokazala da je oko 15 odsto bolovanja u Srbiji bilo neutemeljeno, Procena Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje je da je oko 40.000 ljudi zloupotrebilo bolovanje.
Prema podacima Eurostata, evropske agencije za statistiku, radnici u Srbiji u 2022. godini radili prosečno 42,3 sata, što je 2,3 sata duže od zakonom propisanog nedeljnog maksimuma i šest sati više nego što su radili radnici u zemljama EU.
***
****
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar