Četiri puta preživeo leukemiju, sada u misiji prikupljanja trombocita za druge

„Leuka“ je udruženje pacijenata koje se bavi pomoći pacijentima obolelim od akutnih leukemija. Osnovani su na predlog najeminentnijih hematologa Srpskog lekarskog društva. Predraga Slijepčevića su prepoznali kao čoveka iza koga je duga i uspešna boba sa leukemijom. Rado se odazvao jer je u njemu sve više tinjala želja da se oduži drugima za svoj život koji se nije prekinuo zahvaljujući tuđim trombocitima koji su ga čak četiri puta spasili od opake bolesti.„Trombociti pacijentima koji su oboleli od leukemije daju mogućnost da prežive, štiteći ih od krvarenja. U sveti se ne može početi lečenje ako nema obezbeđenih tombocita a kod nas je to na porodici koja mora da pronađe davaoce jer nemamo adekvatnu bazu. Postoje pulirani trombociti koji se izdvajaju iz kesa krvi a za jednu dozu potrebnu pacijentu potrebno šest davalaca. Desi se i da trombociti ne budu kompatibilni pa se u takvim situacijama bacaju jer ih organizam ne prihvata a krv iz koje su izdvojeni više nije upotrebljiva“, priča za Nova.rs ispred „Leuke“, Predsrag Slijepčević, jedini čovek na svetu koji je četiri puta preživeo leukemiju.

Kod metode kojom se od davaoca krvi uzimaju samo trombociti, postoje dve igle u veni. Krv koja se uzme od pacijenta ide direktno u aparat koji izdvaja trombocite a ostatak se vraća u organizam davaoca. Takav način davanja trombocita traje nešto duže ali je dosta bolja metoda i davalac je može ponoviti posle 15 dana, dok je u slučaju klasičnog davanja krvi potrebno da prođe tri meseca za muškarce odnosno četiri ako je davalac žena.„Jedan davalac tako može da pokrije dnevne potrebe pacijenta, dok je u slučaju izdvajanja trombocita iz kesa krvi, potrebno šest do osam davalaca. Mi smo pokazali da to može da se radi, bazu smo formirali u Institutu za transfuziju krvi i trenutno radimo na nacionalnom nivou. Sada obilazimo jedan po jedan grad u Srbiji, a još je šest u kojima postoje zavodi gde se mogu izdvajati trombociti. Cilj je da u toku iduće godine, pokrijemo sve potrebe pacijenata za trombocitima“, dodaje Slijepčević.Pored trombocita cilj im je prikupljanje matičnih ćelija koje su neophodne za transplataciju koštane srži, što je za veliki broj pacijenata jedini način da prežive. Rešenje problema bilo bi da u bazi bude sto hiljada davalaca kojih je sada oko deset hiljada. Jedan o problema je neobaveštenost građana jer ljudi, koji bi želeli da pomognu bolesnima, uglavnom nemaju informacije o načinu na koji se doniraju trombocoiti ili matične ćelije.„Niko ne zna ništa o tome dok ne čuje od „Leuke“, jer mi jedini o tome pričamo. Jednim dolaskom u neki grad ne možemo da uradimo mnogo, jer o tome mora da se priča, pre svega mediji mogu da daju veliki doprinos. Ljudima koji su prvi put čuli za to, treba vreme da to razumeju i da shvate da za davaoca ne postoji nikakva opasnost. Kada kažete da neko može da donira matične ćelije, ljudi uglavnom ne znaju da se to radi davanjem krvi iz vene. Pre svega je važno da ljudi imaju ispravnu i tačnu informaciju“, ističe Slijepčević.Slijepčević je četiri puta imao leukemiju i važi za „svetsko čudo“. Nauka kaže da ne postoji poznati način izlečenja leukemije M4. Nekoliko pacijenata u svetu ima naznake izlečenja treće leukemije ali slučaj kao njegov još nigde nikada nije zabeležen.„Zbog lekova koje sam primao imao sam i dva infarkta, pre toga sam imao hroničnu bolest pluća ali, takođe zbog lekova, sam dobio i dijabetes, tako da su to četiri dijagnoze. Moj motiv, zbog čega ovo radim je vrlo jednostavan. Ja sam čovek koji je primio najviše trombocita u istoriji ove zemlje jer imam najduži period lečenja, 516 dana u bolnici. Trombociti su padali na nulu i tako bi bilo danima pa sam svaki dan primao jednu do dve doze trombocita. Nisam računao ali sam primio sigurno između 200 i 300 doza“, seća se Predrag.„Ti ljudi koji su mi davali trombocite me nisu poznavali ali među njima je jedan koji me naučio humanosti i ja sada kopitram njega. To je bio učenik moje supruge, momak koji je sam došao i rekao da će on da nalazi trombocite. On je to radio za mene a ja to radim za druge jer nemam drugi način da se odužim ljudima koji su mi dali trombocite i zbog kojih sam ja živ. Tražio sam način da vratim taj dug, moja deca imaju živog oca, moja supruga nije samohrana majka, to je dug koji ja ne mogu da vratim ali ovo je način koji sam odabrao da ga vraćam, koliko mogu“, siguran je Slijepčević.Leukemija mu je prvi put dijagnostikovana kada je imao 44 godine a borba sa bolešću, koja se četiri puta vraćala trajala je šest godina. Prošlo je i onih kriznih sedam, posle kojih može da se kaže da je leukemija izlečena. Ozbiljnim radom na prikupljanju trombocita krenuo je da se bavi 17.aprila 2018. godine kada je osnovana „Leuka“. Kasnije se ispostavilo da je na taj datum, pre šest godina izašao iz bolnice, kada se konačno izborio sa leukemijom.BONUS VIDEO: Ovu bolest su nazivali kugom 20. veka

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortihivds3-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2773733"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram