Svako ko je studirao kaže da nema pravog studenta koji barem jednom nije ručao u menzi: "instituciji", koja je nahranila buduće profesore, doktore, pravnike, novinare, a studentski život učinila slađim i lepšim. Svi pamte redove za kačkavalj i bečku, radost kada vide dezert ili razočaranja dok se servira nešto što niko ne voli. Ekipa našeg portala obišla je menzu u najvećem domu "Studenjak", gde smo ručali sa studentima širom Beogradskog univerziteta, ali i drugih zemalja Evrope i sveta.

Kada dođete u Beograd da studirate, jedno od prvih mesta gde ćete morati da odete jeste Studentski centar u Ulici Svetozara Markovića kod Slavije. Tamo konkurišete za studentsku karticu, čime pored lične karte dobijate i drugi značajan dokument bez kojeg u Beogradu nećete biti „svoj na svome“.

Autor ovih redova, koji je do skora imao ovu karticu i boravio u redu čekajući kačkavalj, vrlo jasno se seća jednog plakata iz Studentskog centra na kojem je pisalo: „Nisi student ako nisi jeo u menzi“. I zaista, nisi. Kutlača iz koje se sipa pasulj i miris svežeg kupusa odgajili su generacije naših roditelja, kolega, prijatelja, a ista ta kutlača dočekala je i ekipu portala Nova.rs.

Tročlana „delegacija“ uputila se do Studenjaka, kako bi videla šta svakoga dana ručaju budući akademci, te koliko se to razlikuje od bakine i mamine kuhinje. Dočekalo nas je ljubazno osoblje koje nam je pokazalo šta je ovoga dana na meniju, budući da je svaki dan novi meni.

Svako ko je pročitao naslov sa početka priče zna – četvrtkom ide kačkavalj, kada je ručak treba doći oko podneva jer posle nema bečke sničle, petkom je paradajz čorba, a ako ima sreće biće sokića.

Meni koji je bio serviran studentima u utorak, svojim mirisom (do ukusa još nismo došli) podsetio je na kuhinje baka i mama. Topla supa i aromatičan pasulj, prva su jela na koja smo naišli u menzi, dok smo stajali u redu sa studentima. Pasulj sa mesom nije bio jedini obrok, budući da su studenti u ponudi imali i pileću belu šniclu sa pireom i spanaćem.

Svi koji obeduju u menzama znaju da pileće belo prvo „razgrabi“, a da posle ostanu manje popularna jela poput musake ili pomfrita sa čuvenim prelivom od bolonjeza (nisu baš čuveni po kvalitetu). Budući da smo stigli na vreme, imali smo sreće da na stoju tacnu stavimo šniclu. Slatka mala radost i mini pobeda kojoj se svaki student raduje.

Nakon toga, na red obično dolazi neka od salata – u zavisnosti od sezone to možete biti paprika, paradajz ili kupus. Ovoga puta naša ekipa mogla je da bira između kupus i zelene salate.

Na kraju reda, kada obično već kreće blaga nervoza jer student i kolega ispred vas ne mogu da izvuku žeton iz džepa, nalazi se poslastica – dezert. On se služi svakoga dana za ručak, a danas smo mogli da biramo između soka, banane i slatke čokoladice, poznate kao „šećerna bomba“. Ova poslednja poslastica vredna je posebnog teksta jer nakon njenog konzumiranja više ništa nije isto, kao ni nivo šećera u vašoj krvi.

Elem, nakon sokića ostaju još dva koraka pre nego što sednete i krenete da ručate. Prvi je da uzmete hleb ukoliko želite i na kraju da ostavite žeton, na osnovu kojeg dobijate pribor koji vraćate zajedno sa tacnom.

Budući da smo nešto posle podneva stigli u Studenjak, sačekala nas je gomila studenata koji su pomalo znatiželjno posmatrali ko i zašto snima ono što jedu.

Nakon što je naša ekipa pored mirisa, osetila i ukus studentske hrane, ostalo je samo da vratimo tacnu i zahvalimo se na ljubaznom gostoprimstvu naših domaćina. Sve je bilo kao u kuhinjama mame i bake. A bogme, vratićemo se ponovo.

Koliko košta obrok u studentskoj menzi?

Cene širom 14 domova koji se nalaze u okviru Beogradskog univerziteta više su nego pristupačne za studente. Cene obroka subvencioniše država za one studente koji su na budžetu, a cene su još jednom naglašavamo više nego povoljne. Cena doručka iznosi 40 dinara, ručka 72 dinara, a večere 59 dinara.

To praktično znači da ćete za tri obroka dnevno izdvojiti 171 dinar. Posmatrano na mesečnom nivou, studenti će izdvojiti tačno 5.130 dinara za tri obroka.

Ove cene važe samo za studente koji se finansiraju iz budžeta države, dok za samofinansirajuće studente važe potpuno druge cene: doručak 95 dinara, ručak 205, večera 175 dinara.

U pitanju su takozvane ekonomske cene, koje nisu subvencionisane, zbog čega većina studenata koji nisu na budžetu ne koristi menzu da bi se hranili.

Bonus video: Beograd je studentska prestonica Evrope

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram