7
Ivan Marović, nekadašnji član pokreta "Otpor", u intervjuu za Nova.rs kaže da krajnji domet studentskih blokada u Srbiji koje traju skoro mesec dana, može sve da iznenadi. Uporedio je i sadašnju borbu omladine sa onom iz devedesetih, u kojoj je on učestvovao.
Kakav je krajnji domet studentskih blokada? Da li su studenti prelomna tačka u ovoj borbi protiv režima?
To je teško reći, krajnji domet može sve da nas iznenadi jer lavina, jednom pokrenuta, može da dovede do velikih promena, ali čak i ako ne dovede, ništa više neće biti isto. Studentska pobuna znači da se politička kriza u Srbiji ne posmatra kao spor između vlasti i opozicije nego je to borba za budućnost zemlje, jer studenti su uvek bili usko vezane za pitanje u budućnosti zemlje, to je njihova društvena uloga, bar u očima javnosti. Već u prvim danima blokada, studenti su uspeli da usmere pažnju javnosti na tragediju u Novom Sadu, na samovlašce i korupciju kao njen uzrok i na viziju da se živi u normalnoj zemlji. Kranji domet blokada može da bude da se oko toga okupe drugi društveni slojevi i da se na taj način, putem širokog društvenog pokreta, mi izvučemo iz ove društvene krize u koju nas je gurnuo Vučićev režim.
Ima li sličnosti ova borba omladine sa onim blokadama devedesetih godina?
U smislu društvene uloge koju studenti preuzimaju u trenutku kad politički akteri, što na vlasti što u opoziciji, nemaju kapacitet da ponude jasnu platformu, gde studenti postaju pokretač i katalizator društvenih promena, u tom smislu sličnosti ima, ali strategija koju današnji studenti razvijaju i taktičke inovacije sa blokadama su drugačije. One su više prilagođene sadašnjem vremenu u kome je mnogo teže okupiti ljude oko ideje i akcije, gde sve od medija, tabloida i interneta služi kao ometajući faktor, kao sredstvo za skretanje pažnje i obesmišljavanje, tu blokada dolazi kao jednostavan način da se pažnja usmeri na ono što je bitno, na tragediju, na korupciju u na potrebu za promenama.
Koliko ima „političkog“ u angažmanu studenata, a koliko je tu samo mladalačkog bunta?
Ja bih rekao da je u pitanju jedan lep balans mladalačkog i političkog, zato je njihova poruka tako dobro primljena od strane javnosti. Nisu to buntovnici bez razloga, oni jasno kažu šta hoće i jasno pokazuju kako će za to da se bore, to je politika kakva bi trebalo da bude, ne politika kao partijske mahinacije nego kao učešće građana u političkom životu.
Gde taj bunt prerasta u konkretan politički angažman ili se ispoljava kao takav?
Mi smo iskovali svoj politički pokret, Otpor, kao organizaciju, mi smo je iskovali na studentskim protestima, to se dešava i sada, tako mi se čini, na ovim blokadama stasava nova generacija. Tu se stvaraju nova poznanstva, vežbaju se organizacione veštine, komunikacija sa građanima, okupljaju se različite društvene grupe, nerviraju se protivnici, to je kao jedna laboratorija iz koje može da se rodi nova energija, ali i nove tehnike i metode građanskog organizovanja.
Pročitajte još:
7
1
0
Koliko bi studentima značila uloga svih profesora u njihovoj borbi, ako bi im se svi pridružili i stali na njihovu stranu? Imamo nekoliko primera gde su dekani javno stali uz svoje studente. Kako se vama čini potencijal studentskih blokada, uzimajući u obzir izuzetno veliki broj blokirajućih fakulteta i dekana koji su podržali svoje studente?
Mnogi od njihovih profesora su i sami bili, kao studenti, učesnici Studentskog protesta ’96-97 i kao što su nas tada podržavali profesori šezdesetosmaši, tako i studente danas podržava naša generacija, ne samo na fakultetima nego i šire. Ovo je jako bitno, da se tim mladim ljudima pruži podrška, oni su izneli zahteve koji su jasni i razumni, njihove metode borbe su ispravne, njihova poruka je ubedljiva, na nama je da ih podržimo.
Šta vlast može studentima? Može li ih pacifikovati?
Oni pokušavaju sa starim taktikama, obesmišljavanje, skretanje pažnje, podmićivanje, huškanje sopstvenih pristalica, izazivanje sukoba i na kraju represija. Ništa od toga ne može da razreši krizu, samo da je dodatno produbi. Jedino što bi moglo da pacifikuje studente je ispunjenje njihovih zahteva, ali na to vlast nije spremna.
Mogu li predstojeći praznici da iscrpe studente i da se tu negde završi ova priča? Koliki je njihov kapacitet izdržljivosti?
Vlast se nada da će nešto da skrene pažnju što studentima, što široj javnosti, možda će to biti praznici, misle oni, ali ne bih se ja mnogo kladio na to, pa čak i ako ne budemo videli ovaj oblik borbe, pre svega mislim na blokade kao metod, to ne znači da studenti nestaju sa političke sconi suene, oni su nešto započeli i oni će to završiti, u to sam uveren.
BONUS VIDEO: Protest na Slaviji: Trg na 15 minuta utihnuo, samo su goreli blicevi telefona učesnika