Beograd je pored postojećih 16 mernih stanica za praćenje kvaliteta vazduha odlučio da nabavi dodatnih 20 i na to potroši oko 400 miliona dinara, koliko iznosi i godišnji budžet Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). Osnivač Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) Milenko Jovanović kaže za list „Nova” da ova mera neće poboljšati kvalitet vazduha u prestonici, za koji na osnovu postojećih merenja znamo da je loš i opasan, i da bi novac trebalo usmeriti na eliminisanje izvora zagađenja, u prvom redu privatnih kotlarnica.
Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda pokrenuo je javnu nabavku 20 mernih stanica sa programskim rešenjem za proučavanje kvaliteta vazduha i predikciju zagađenja, čija procenjena vrednost iznosi 396.666.666 dinara, što je 10 odsto godišnjeg gradskog budžeta za zaštitu životne sredine. Javni poziv za podnošenje ponuda traje do 23. jula, a kako je u njemu navedeno, raspisan je na osnovu Programa kontrole kvaliteta vazduha koji je definisao Lokalnu mrežu od 35 mernih mesta.
Milenko Jovanović, nekadašnji načelnik za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, koji je učestvovao u nabavci i instalaciji oko 40 automatskih stanica za merenje kvaliteta vazduha širom Srbije, ocenjuje za list „Nova” da sadašnji nivo monitoringa u Beogradu daje dovoljno informacija da bi se odmah pristupilo donošenju mera za njegovo poboljšanje, sa kojima se već kasni.
Dodaje da bi nabavka novih stanica u ovom slučaju bila stručno opravdana samo u slučaju viška budžetskih para i to u smislu nabavke dve do tri nove stanice, ne i 20.
„Konkretno, ovde nedostaju mere, a ne stanice. Da bi se donele i sprovele neophodne mere koje će poboljšati kvalitet vazduha u Beogradu ne treba u ovom trenutku ni jedna nova stanica“, smatra Jovanović.
Napominje da u Beogradu postoji 6 automatskih stanica koje su u nadležnosti SEPA, koje zajedno sa 10 automatskih stanica lokalnog monitoringa Beograda čine dovoljnu i korektnu mrežu za neophodnu dijagnostiku i kasniju proveru uspešnosti mera. Osim toga, u čitavoj Srbiji ima svega oko 50 automatskih stanica.
„U pojedinim delovima grada nedostaje informacija o koncentracijama polutanata, pre svega suspendovanih čestica, kao što je Mladenovac, ali informacija o tome je već mogla biti dostupna postavljanjem uzorkivača PM čestica koji vredi maksimalo 2.000.000 dinara. Takođe je činjenica, da je u donaciji EU za ovaj segment planirana instalacija potpuno opremljene automatske stanice u Mladenovcu, kao i uzorkivač u regionu od Grocke ka Beogradu“, kaže i dodaje da je EU prepoznala objektivne razloge da se u celoj Srbiji aktivira još 17 automatskih stanica, što je manje nego što gradska vlast planira za Beograd.
Koliko je ovaj rashod neracionalan ilustruje podatakom da godišnji budžet Agencije za zaštitu životne sredine iznosi oko 410.000.000 dinara.
„Agencije pored monitoringa vazduha radi i monitoring svih ostalih medija životne sredine u zemlji, a tu spada i rad Nacionalne laboratorije, izrada nacionalnih izveštaja, razmena informacija sa međunarodnim institucijama…“, objašnjava.
Jovanović navodi da ni hiljadu stanica za praćenje koncentracija zagađujućih materija neće poboljšati kvalitet vazduha nigde, pa ni u Beogradu.
„Vazduh će biti čistiji kada se primene mere za urgentno delovanje na najveće dokazane izvore zagađenja, a to su lokalna ložišta, saobraćaj i industrija. Za oko 4.000.000 evra je daleko važnije smanjiti zagađenje vazduha delovanjem na njegove uzroke, a ne jedino ga meriti godinama“, poručuje Jovanović koji u Agenciji za zaštitu životne sredine radi od njenog osnivanja.
Napominje da se za 400 miliona dinara može promeniti oko 1000 individualnih ložišta od procenjenih 1.200.000.
„To bi bila daleko efikasnija mera, koja ne sme da čeka jer prekomerno zagađen vazduh u glavnom gradu, kao i u većini gradova u Srbiji dovodi do prevremenih smrti hiljada građana, smanjenje radnog veka, povećanja obolelih, a posebno ugrožava zdravlje dece“, zaključuje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: