"Vazduh na Zapadnom Balkanu najzagađeniji na svetu"

Zbog toga je, tokom proteklih petnaest godina, Svetska banka uložila više od 250 miliona dolara u unapređenje energetske efikasnosti i smanjenje zagađenja vazduha i emisija gasova sa efektom staklene bašte u čitavom regionu, između ostalog kroz projekte usmerene na smanjenje ukupne tražnje za toplotnom energijom, zamenu zastarelih ložišta na drvo i ugalj i veću upotrebu štedljivije rasvete.Pulmolog: Srbija na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od posledica aerozagađenjaIstaknuto je da građani Sarajeva, Skoplja, Beograda i mnogih drugih gradova širom Zapadnog Balkana često udišu vazduh koji je među najzagađenijima na svetu – naročito u zimskim mesecima, kada zagađujuće materije koje potiču iz termoelektrana na ugalj, individualnih ložišta za grejanje, vozila, fabrika i drugih izvora pomračuju sunce, zagađuju životnu sredinu i stvaraju probleme pri disanju.Iz Svetske banke podsećaju da se 2019. godine, sa 175 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika, Srbija našla na vrhu liste smrtnosti od zagađenja u Evropi i zauzela 9. mesto na svetu – ispred Indije.Ukazano je i da kreatori politika nastavljaju da istražuju višestruke pristupe za otklanjanje negativnih efekata zagađenja na zdravlje, životnu sredinu i ekonomiju.„Postoje tri osnovna pravca delovanja smanjiti emisije iz grejanja, saobraćaja i energetskih postrojenja – a ovo poslednje podrazumeva gašenje postojećih postrojenja koja proizvode i troše enormne količine uglja i izvor su ogromnog zagađenja“, kazao je predsednik Udruženja za zaštitu okoline, prirode i zdravlja „Ekotim iz Bosne i Hercegovine Rijad Tikveša.Emisije koje potiču od grejanja, elektrana i toplana, ložišta na čvrsto gorivo i drugih izvora zajedno proizvode čestične materije (PM) koje se mogu udahnuti kada im je promer manji od 10 mikrona.Izloženost česticama PM2,5 naročito je opasna po zdravlje, jer mogu da dospeju duboko u pluća i krvotok.Pored toga, procenjeni godišnji ekonomski troškovi povezani sa zdravstvenim oštećenjima izazvanim ovim zagađenjem zapanjujuće su visok.Zdravstveni i ekonomski izazovi koje donose ove toksične čestice dodatno pogoršavaju i druge zagađujuće materije koje narušavaju kvalitet vazduha, doprinose emisiji gasova sa efektom staklene bašte i negativno utiču na kvalitet života svih žitelja Zapadnog Balkana.Iz SB podsećaju da su, prepoznajući ove rastuće izazove, lideri zemalja Zapadnog Balkana ambiciozno objavili nameru da sarađuju na ostvarenju cilja ugljenično neutralne Evrope do 2050. godine, kao što je opisano u zajedničkoj deklaraciji iz novembra 2020, a SB ostaje opredeljena pružanju podrške tim nastojanjima.

Podrška kroz projekte

Ta podrška podrazumeva realizaciju projekata sa ciljem rešavanja problema zagađenja vazduha, na osnovu analiza sprovedenih kako bi se bolje razumeo ovaj problem i osmislile intervencije sa ciljem maksimiziranja efikasnosti smanjenja emisija, unapređenja zdravstvenih ishoda i smanjenja ekonomskog uticaja zagađenja vazduha.U narednom periodu, kako je istaknuto, Svetska banka će nastaviti da pomaže zemljama Zapadnog Balkana u ozelenjavanju ekonomija kroz ulaganje u čiste izvore energije, pomoć pri zatvaranju rudnika-velikih zagađivača na ekološki i socijalno odgovoran način i podršku za povećanje energetske efikasnosti i smanjenje ugljeničnog otiska privreda ovih država.Ozelenjavanje ekonomija širom Zapadnog Balkana omogućiće svim građanima ekonomski prosperitet, ali i čist vazduh i čistu vodu za piće – a taj trostruki uspeh će unaprediti životni standard, poboljšati zdravlje i obezbediti održivi rast ka čistijoj, zdravijoj budućnosti, objavila je Svetska banka.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram