Batutovi tajni podaci o trovanju građana i kontaminiranim tačkama Srbije

Društvo 21. sep. 202109:14 > 09:29
Podeli:
Bor zagadjenje
Bor zagađenje Foto:BETAPHOTO/Istmedia/SASA TRIFUNOVIC

Publikacija pod nazivom “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji” u kojoj su navedeni alarmantni zaključi pilot studije o uticaju industrijskog zagađenja u Boru na zdravlje stanovnika, postala je dostupna javnosti samo zahvaljujući upornosti članova Asocijacije za razvoj grada Bora. Umesto da preduzmu hitne mere zaštite zdravlja stanovnika, nadležni su, po svemu sudeći, imali nameru da sadržaj ove studije ostane što dalje od očiju javnosti.

“Za sve maligne tumore osim tumora kože, postoji značajno veći rizik u obolevanju i kod muškaraca i kod žena. Ovaj obrazac se opaža za specifična mesta lokalizacije raka, uključujući i rak kolona i rektuma, pankreasa, bubrega, bešike, štitaste žlezde, limfopoetskog tkiva, Hodžkinovog i ne-Hodžkinovog limfoma, leukemija i mezotelioma, a značajno veći rizik u obolevanju od raka pluća je registrovan i kod muškaraca i kod žena u Boru. Za sve maligne tumore osim tumora kože, zapažen je i značajno veći rizik u umiranju i kod muškaraca i kod žena u Boru. Kao i u slučaju obolevanja, ovaj obrazac se opaža za rak bronha i pluća, kao i određene specifične lokalizacije raka, uključujući rak jetre, pankreasa, melanoma, mokraćne bešike, limfopoetskog tkiva, Ne-Hodžkinovog limfoma i mijeloidne leukemije. Isti obrazac je primećen i u slučaju umiranja od raka grlića materice i raka jajnika kod žena, kao i za rak prostate i testisa kod muškaraca”, najvažniji su rezultati pilot studije o uticaju industrijskog zagađenja na zdravlje stanovnika Bora, objavljeni u publikaciji “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji”.

Povezane vesti:

Programski direktor za održivi razvoj “Asocijacije za razvoj opštine Bor” Milorad Milošević objašnjava za Nova.rs da su članovi ovog urduženja građana prvo nezvanično saznali da postoji studija o zdravlju stanovnika u Boru koju je radio “Batut”, da krenuli u nelogično dugu potragu za njom.

“Kada smo pokušali da dođemo do te studije svi su nas vraćali na početak. U Narodnoj biblioteci koja je radila katalogizaciju studije nam je rečeno da ona još uvek nije stigla iz štampe, vraćali su nas na izdavača, na ministarstvo… Sve institucije su nas vrtele u krug dok studiju nismo preko zahteva za pristup podacima od javnog značaja zatražili od “Batuta” i dobili”, objašnjava Milošević.

Priča da je put do dobijanja dokumenta bio dug i da je jasno pokazao da neko rezultate ove studije želi da skloni od očiju javnosti. Ono što su u dokumentu na kraju pročitali, razjasnilo je i zašto.

“Kad smo dokument najzad dobili “Batuta”, koji je autor studije, videli smo da su naše sumenje bile tačne, da su podaci frapantni i poražavajući i potvrđuju ono na šta smo odavno sumnjali”, kaže Milošević i dodaje:

“Jasno je, Bor je trovačnica već ko zna koliko godina unazad, to je jedna legalna gasna komora. Taj narod je zarad nekih viših interesa očigledno žrtvovan.”

U publikaciji “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji” navedeno je da su kandidati za ekološke “crne tačke” u Srbiji uglavnom su povezani sa eksploatacijom
rude olova i cinka, a u industrijski zagađene lokalitete svrstana su mesta u blizini: rudnika bakra u Boru, rudnika bakra u Majdanpeku, površinskih kopova i termoelektrana Kolubara, termoelektrana I rudnik lignita Kostolac, rudnika olova i cinka Ljubovija, napuštenog rudnika antimona Zajača, industrije cementa – Beočin, Kosjerić, Popovac, petrohemijskog kompleksa – Novi Sad, Pančevo.

Građani koji žive u blizini pomenutih postrojenja nalaze se u opasnosti koja još nije do kraja ispitana, dok bi Bor mogao da bude samo “vrh ledenog brega”, upozorava Milošević.

Foto: print screen “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji”

Zbog toga smatra da pomenuta publikacija nikako ne bi smela da bude skrivena, već polazna tačka za preduzimanje hitnih akcija i nova istraživanja.

“Mislim da takva studija zaslužuje da se nađe na zvaničnim sajtovima institucija i da se o njoj raspravlja na pravi način, da se nešto uradi. Umesto toga sve je potpuno zamračeno, verovatno da se ne uznemirava javnost, a ljudi su žrtvovani”, kaže Milošević.

Na pitanje zbog čega pomenuta studija nikad nije objavljena na sajtu “Batuta“ i da li su neke od preporuka za odgovorno upravljanje kontaminiranim lokalitetima, koje su u njoj navedene, do sada i uvažene, Nova.rs iz “Batuta“ nije dobila odgovor.

BONUS VIDEO

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar