"Ako ukinete zaštitu za Generalštab, možete i za Studenicu": Arhitekta objašnjava zašto na mestu spomenika kulture Trampov zet ne može da gradi oblakoder

Komentarišući arhitektonske rendere koje je objavio Džared Kušner, zet Donalda Trampa, kao najavu mogućeg izgleda objekata koji bi mogli da budu sagrađeni na tom mestu, Maldini ocenjuje da oni nemaju nikakve ni stilske ni druge arhitektonske oznake koje imaju veze sa sadašnjim stanjem te lokacije, ali ni sa arhitekturom Beograda ili Srbije i iskreno se nada da oni nikada neće biti sagrađeni na tom mestu.

Ako je zgrada zaštićena kao spomenik kulture, kako objašnjava Maldini, onda nije moguće menjati njenu spratnost, vrstu fasade, način konstruisanja, njene ulaze ili prozore. Jedino što je moguće je ukoliko je oštećena, izvesti radove uz posebne dozvole da se vrati u izvorni oblik.

"Ne prefarbavate ikone, zar ne?"

“Kada se prema nekom zdanju odnosite kao prema kulturnom dobru, morate da se ponašate isto kao da je u pitanju slika, recimo ikona. Ne možete vi ikonu sada prefarbati, udariti na nju eksere ili stavljati plastiku. Tako ne možete ni menjati zgradu koja je kulturno dobro. U tom smislu zgrade Generalštaba moraju da ostanu izvorno onakve kakve su bili kada su napravljene. Njima se ne sme menjati ni arhitektonski izgled, oblik, materijali od kojih su napravljene. Jednostavno nisu dozvoljene bilo kakve promene u odnosu izvorni izgled” izričit je Maldini.

Veruje da će se država, ako pokuša da ukine ovu zaštitu, kao što je to pokušano 2006. i 2013. godine, suočiti sa ozbiljnim problemom.

On upozorava i da je proces skidanja zaštite dugotrajan i može trajati godinama, posebno kada je u pitanju kompleks od skoro 50.000 kvadrata, koji se smatra i najznačajnim arhitektonskim primerom modernizma u celom regionu.

Šta ćemo sa Kalemegdanom ili Dečanima?

“Onog trenutka kada država na bespravan način, skine zaštitu sa spomenika kulture u Beogradu postaviće se isto pitanje za bilo drugi spomenik kulture u Srbiji, uključujući i one na Kosovu i Metohiji. To će biti proces bez kraja, erozija kulturne baštine. Svaki spomenik kulture bilo da je u pitanju Generalštab, Studenica, Kalemegdan ili Dečani, on je kao takav zaštićen od gradnje i bilo kakvih promena” naglašava sagovornik Nova.rs.

Maldini smatra da ne postoji nijedan jedini valjan argument u prilog skidanja zaštite. Na komentare koji su se čuli u javnosti da su u pitanju ruševine, odgovara tezom da su 90 odsto antičkih spomenika u ruševnom stanju, da su mnogi srednjovekovni spomenici bili ruševnine pa su obnovljeni.

“Ovo je sredina koja ima svoju tradiciju, svoju kulturu i to ne bismo smeli da dozvolimo. U protivnom, kako će bilo ko do nas moći da se pobuni ako danas sutra neko bude hteo da gradi poslovni kompleks recimo na prostoru Visokih Dečana”, pita Maldini.

Nova.rs je već pisala o tome da je Vlada Srbije pripremila zaključak kojim se usvaja tekst ugovora kojim će dvema firmama povezanim sa zetom Donalda Trampa biti poklonjene parcele na kojima se nalaze ruševine zgrada Generalštaba, nekadašnjeg kompleksa Sutjeska.

Vlada poklanja spomenik kulture

Predviđeno je da se prvo te parcele daju u zakup na 99 godina bez naknade, a zatim da se to pravo zakupa pretvori u pravo svojine, takođe bez naknade. Na to je javnost upozorio Aleksandar Jovanović Ćuta, lider Ekološkog ustanka ukazavši na postojanje tog dokumenta u kojem se takođe navodi da će vlada ovlastiti ministra građevinarstva Gorana Vesića da potpiše taj ugovor.

Sam Vesić je potvrdio postojanje dokumenta, ali je naveo da nikakav dogovor nije postignut i da je nekoliko kompanije zainteresovano da investira u tu lokaciju.

Da se planovi već postoje i da se o njima pregovara, sem Trampovog zeta, potvrdio je i njegov nekadašnji bliski saradnik Ričard Grenel.

“Ovo je prilika da američki investitori preurede bivši Generalštab Vojske Jugoslavije i simbolizuje ogroman napredak koji je učinjen u zalečenju rana iz prošlosti. Ovaj projekat pretvoriće simbol prethodnog sukoba u most prijateljstva i obnove” ocenio je Grenel.

Kompleks zgrada Generalštaba, dvodelna urbanistička celina, nazvana Sutjeska, po kanjonu te reke u Bosni i Hercegovini, gde odigrana jedna od najpoznatijih bitaka Drugog svetskog rata, građen je od 1956. do 1965. godine prema projektu čuvenog arhitekte i akademika Nikole Dobrovića. Veliko oštečenje doživeo je tokom NATO bombardovanja 1999. godine.

BONUS VIDEO