"Čiko, ajmo da ustanete, trebaju nam kolica": Ako ne znate kakvo je stanje na VMA, pročitajte iskustvo novinara Branka Čečena

Branko Čečen, dugogodišnji novinar i urednik u beogradskim štampanim medijima, svedočio je jednom danu provedenom na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA), koja je samo potvrdila ranije priče, navode i iskustva stotine pacijenata koji po sedam-osam-devet sati čekaju u čekaonicama, kako bi bili primljeni.

Iako se VMA nalazi pod okriljem Ministarstva odbrane Republike Srbije, ministar zdravlja u tehničkom manatu Zlatibor Lončar voli s vremena na vreme da istakne rad ove ustanove i svih ljudi koji tamo rade.

I zaista, rad tih ljudi i treba pohvaliti jer ulažu sve moguće napore u lečenju pacijenata. Međutim, nisu oni svemogući, te njih nekoliko ne može da pregleda više stotina pacijenata.

Ipak, Lončar voli da kaže da se zdravstveni radnici poslednjih godina vraćaju u Srbiju da rade. Pitanje je - gde su ti lekari, medicinske sestre i tehničari, kada ih u bolnicama i domovima zdravlja nema, baš kao ni na VMA?

Čečen je, dakle, svedočio jednom danu provedenom na VMA i blago rečeno, bio je toliko šokiran, pod utiskom, da je svoje zapažanje, uprkos tome što je nestrpljivo čekao informacije o tašti koju je doveo, stavio u objavu na društvene mreže.

Čečen je za naš portal potvrdio svoja zapažanja.

Prema njegovim rečima i zapažanjima, prošle srede se na VMA našlo nekoliko stotina osoba, što u potrazi za medicinskom pomoći, što u pratnji nekoga u nevolji.

On piše da su svuda po hodnicima bili ljudi - na pokretnim ležajevima i u kolicima.

"Gužva je neverovatna. Lekari i sestre nemaju vremena (ili prostora u sebi) za stvari koje su odavno ostale iza njih u tom paklu, stvari kao što su ljubaznost, vreme za pacijente ili moć da ih prime čim su došli. Haos je gotovo potpun. Nije potpun, samo zahvaljujući ljudima koji tu rade", piše on, opisujući dalje ono što je video i osetio svojim očima.

Navodi da je mesta za sedenje bar za dve trećine manje od potrebnih.

"Većina nas stoji. Ljudi se gledaju ispod oka, procenjuju ko sedi, a nije pacijent, a kome to zaista treba", piše on, a onda opisuje sve te ljude koje je video i doživeo za tih nekoliko sati.

"Pored ordinacije za ultra-zvuk stoji devojka koja se vidno trese i steže uz telo sa obe ruke iskrivljenu registarsku tablicu. Njenu? Nekoga njenog? Nekoga ko je skrivio nesreću i pobegao? Čika sa dugom kosom na proćelavoj glavi i debelim naočarima na nosu, metar od mene, priča nekome telefonom: 'Ne vredi da čekam više. Pet i po sati sam ovde, ne prozivaju me. Idem kući'. Taj neko ga ubeđuje da ostane, da čeka".

Primećuje jednu baku koja dovodi deku, bledog kao bolnički zid.

"Teško diše kroz otvorena usta, glave zabačene malo unazad. Ne znam kako je na nogama. Sestra ispred ordinacije im kaže: 'Sedite, ali pripremite se na dugo čekanje. Ima previše pacijenata'. Baka se osvrće. Gde da sednu? Deka ne može ovako još dugo, a upravo im je to obećano. Na kraju neko ustaje, deka seda. Momak vodi drugog, ozbiljno pijanog, dok je na ležaju žena sa štapom za hodanje pored sebe", opisuje dalje Čečen.

Primećuje i starijeg gospodina u kolicima, koji sve vreme pokušava da uveze kolica u ordinaciju.

"Čika jednostavno ne razume da mora da čeka, iako mu je toliko loše da ne može ni da stoji. Pola sata kasnije, kada se čika već smirio, dolazi sestra i kaže: 'Čiko, ajmo da ustanete, trebaju nam kolica'. Tako su mu i kolica uzeli i sada više nije mogao da uđe bez tuđe pomoći. Poslušno je dopustio da ga premeste u sedište čekaonice, a onda vidno odustao od bilo čega".

Dakle, osim mesta, na VMA fale i invalidska kolica. Tuga.

U hodniku su i policajci koji drže momka u lisicama, a oko njega stotinu ljudi čeka u jednom od redova na šalterima.

"Sede držeći povređene glave u krvavim krpama, slomljene ruke zdravim rukama, ili nekoga koga su doveli da se ne sruši. Dvoje srednjih godina su doveli lepo obučenu baku. Baki je loše i ona to ne krije. Ruka joj otiče već četiri sata, kaže, jedva i diše. I njima su rekli da se spreme za dugo čekanje, ali izgleda da baka nema toliko vremena. Neka žena procenjuje po odeći da ljudi nisu siromašni i diskretno im predlaže u koju privatnu kliniku bi mogli da odu. Oni ćute. Gledaju se. Muškarac vadi telefon i pretražuje nešto. Onda su se pogledali, on je rekao: "Je*eš pare", pa su digli baku i otišli. Praćeni mnogim pogledima onih koji nemaju taj izbor".

Ima i onih koje je hitna pomoć dovela, a roditelji ih traže, piše dalje on.

"Na šalteru, majka traži sina: 'Ne znam kada su ga dovezli. Desila se tuča u Ustaničkoj (reče i broj kuće), sad su mi javili'. Jedan deka je konačno stigao na red. Sesta žurno izlazi iz ordinacije po njega i kaže: “Ajmo deda”, ali je to kod njega mnogo sporije nego što sestri sa 150 pacijenata odgovara, pa ona dodaje, ne naredbodavno, nego molećivo: 'Aaaajde', a iza deke se pojavljuje baka i kaže sestri: 'Ma ne može sam, sestro, on pada' i hvata ga pod ruku".

Na kraju, Čečen je došao na VMA jer je nekom njegovom bila potrebna pomoć. Ali na nju ne nailazi ni posle nekoliko sati nakon dolaska.

Obratio se jednoj lekarki za pomoć, objašnjava on dalje.

"Rekla je: 'Ja nisam tu. Ovde sam već 12 sati, otišla sam”'. Ali se vratila. Vratila se zato što smo tri i po sata čekali da nam neko kaže nešto. Samo da nađe nekoga ko je nadležan. Pronašla je samo veoma tešku administrativnu grešku. Posle 12 sati rada u ovakvim okolnostima, žena je krenula u rešavanje problema, poziciju po poziciju, kompjuter po kompjuter, koleginicu po kolegu, dok ga nije rešila. A onda je otišla kući sa jednim: 'Ma haj’te molim vas', kao odgovorom na našu zahvalnost. Zlatibore! Zlatibore? Zlatibore… ", napisao je Čečen, obraćajući se ovim rečima ministru zdravlja u tehničkom mandatu Zlatiboru Lončaru.

A Zlatibor?

Iako je VMA pod upravom Ministarstva odbrane, Zlatibor Lončar kao ministar zdravlja sarađuje sa ovom ustanovom i koristi njene kapacitete u okviru zdravstvenog sistema.

Lončar često zajedno sa ministrom odbrane učestvuje u događajima, sastancima i inicijativama, kao što je smanjenje lista čekanja.

Tako je od februara najavljena mogućnost da se VMA uključi u rešavanje lista čekanja u ortopediji.

Međutim, za sada - od tog posla nema ništa. Možda se Lončar bavi drugim listima čekanja, na primer pacijentima kojima je zbog teških oboljenja neophodan snimak magnetnom rezonancom (MR), a čekaju u državnim ustanovama i do tri meseca na ovu dijagnostiku. Među njima su čak i onkološki bolesnici, koji bez nalaza MR ne mogu da otpočnu lečenje.

Naravno, odlazeći ministar tvrdi da su te liste ukinute.

Manjak kadrova i zastareli uslovi

Iskustva ljudi koji su se lečili na VMA prilično su podeljena i najčešće zavise od odeljenja na kojem su ležali, hitnosti slučaja i toga da li su tamo dospeli kao vojni ili civilni osiguranici.

Većina pacijenata deli izuzetno pozitivne utiske o lekarima i medicinskim sestrama. Ističu da na VMA rade vrhunski stručnjaci, da su lekari i sestre veoma požrtvovani i da čine sve što je u njihovoj moći da pomognu bolesnima, često radeći u teškim uslovima i sa manjkom kadra.

Dok se stručnost retko dovodi u pitanje, infrastruktura i uslovi u bolnici su česta meta kritika, i o tome je Nova.rs pisala nekoliko puta.

Pacijenti i svedočanstva novinara koji su boravili na odeljenjima opisuju unutrašnjost zgrade kao zastarelu (navodeći da bolnica u nekim delovima izgleda isto kao pre nekoliko decenija).

Takođe, primetan je ozbiljan deficit medicinskog osoblja, zbog čega su preostale sestre i lekari pod ogromnim pritiskom.

Kako je VMA otvorena i za civilno stanovništvo (putem uputa iz domova zdravlja), gužve u čekaonicama su ogromne. Pacijenti se često žale na višemesečno čekanje za prve preglede ili redovne kontrole ukoliko situacija nije hitna, a u nekim svedočanstvima pominje se čekanje i do pet meseci za specifične specijalističke preglede.

Pritužbe se najčešće odnose na administrativni haos pri prijemu na odeljenja, organizaciju rada u Hitnoj pomoći tokom dežurstava, kao i na predugo čekanje na kontrolne preglede u poliklinici.

Redakcija portala Nova.rs uputila je pitanja na zvaničan sajt ove ustanove u vezi sa višesatnim čekanjima pacijenata, velikom broju pacijenata, kao i nedostatku medicinskog kadra. Međutim, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.