Spalionica komunalnog otpada u Vinči Beogradu donosi obavezu da konzorcijumu na čelu sa francuskim „Suezom” u narednih 30 godina isplati 1,15 milijardi evra, ali i da za godinu dana uspostavi dobru mrežu razvrstavanja otpada, inače će morati da kupuje određen otpad kako bi ispunio ugovorene obaveze. Uz to Beograd mora da uloži i u monitorig vrlo opasnih materija koje nastaju spaljivanjem otpada kako bi čitav proces držao pod kontrolom, upozoravaju sagovornici lista „Nova”.
Radovi na izgradnji reciklažnih postrojenja i sanitarne deponije u Vinči, sudeći prema izjavama gradskih čelinka, privode se kraju, dok bi postrojenje za spaljivanje otpada i proizvodnju električne energije trebalo da bude završeno u julu naredne godine.
Povezane vesti:
Ovo gradski čelnici predstavljaju kao rešenje problema odlaganja otpada u Beogradu, koji je poslednje četiri decenije završavao na neuređenoj deponiji „Vinča”, površine oko 68 hektara, ili jednog i po Kalemegdana, i visine do 40 metara ili pola „Beograđanke”.
Ugovor za gradnju spalionice u Vinči i upravljanje preradom otpada u narednih 25 godina potpisan je u julu 2017. godine između predstavnika Beograda i konzorcijuma koji predvodi francuska kompanija Suez, za posao vredan oko 330 miliona evra.
Radomir Lazović iz Inicijative „Ne davimo Beograd“ podseća za list „Nova” da je pravni tim Inicijative utvrdio da se Beograd tada obavezao da će u narednih 30 godina investitoru isplaćivati preko 38 miliona evra godišnje, što je u zbiru oko 1,15 milijardi evra, od čega će čak 70 odsto direktno plaćati građani, kroz četiri do pet puta veće račune za tretman i odvoženje otpada.
„Na to treba dodati i obavezu Boegrada da toplotnu energiju i struju u narednih 12 godina od Sueza kupuje po povlašćenoj ceni, a tu su i troškovi izgradnje infrastrukture za prenos toplotne energije, brane koja sprečava klizanje deponije, raseljavanja stanovništva oko depnonije, izgradnje dodatne deponije za višak otpada, sanacije opasnog otpada…“, navodi Lazović i dodaje da će prihodi od spaljivanja otpada ići isključivo konzorcijumu koji je jedini dobitnik.
Beograd pola budžeta za životnu sredinu troši na otpad
Da će Beograd veliki deo novaca za upravljanje otpadom morati da izdovoji iz svog budžeta, svedoči i finansijski plan zaštite životne sredine Beograda u kom je za upravljanje otpadom ove godine namanjeno oko 329 miliona dinara, što je petina ovogodišnjeg „zelenog“ budžeta. Značajno više novca predviđeno je za upravljanje komunalnim otpadom naredne godine – čak 1,49 milijardi dinara, od planirane 2,4 milijarde za životnu sredinu.
Grad nema infrastrukturu za sakupljanje otpada
Inženjer geologije i hidrogeologije i nekadašnji sekretar za zaštitu životne sredine Beograda Branislav Božović, kaže za list „Nova“ da grad nije trebalo na sebe da preuzme obavezu prikupljanja, sortiranja i isporuke adekvatnog otpada, jer za to nema infrastrukturu.
„Ko će biti odogovaran za kvalitet smeća u Beogradu i garantovati da će spalionica uvek dobijati odgovarajući otpad? Kad ta fima počne rad, neće ih interesovati da li imamo probleme sa tim što nam je smeće izmešano u kontejnerima. Oni će tražiti određenu kaloričnost kojom se dobija energija navedena u ugovoru. U suprotnom smo mi krivi i mi ćemo plaćati penale – kaže Božović i napominje da ukoliko grad ne bude mogao da obezbedi adekvatan otpad moraće da ga kupuje.
Božović, koji je član Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), ističe da spaljivanje otpada koji nije za reciklažu jeste deo rešenja za Vinču, ali sve mora da se radi po najvišim standardima, kao i u evropskim zemljama.
„Bolje je da se taj otpad polako kontrolisano uništava u spalionici najvišeg ranga i iz toga dobija grejanje i električna energija, nego da bude prepušten prirodnom razlaganju i samozapaljivanju na deponijama“, smatra Božović.
Stroga kontrola onoga šta ispušta spalionica
Naučna savetnica na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević napominje za list „Nova“ da se prilikom spaljivanja određenog otpada u vazduh ispuštaju toksične, kancerogene i mutogene materije, zbog čega je neophodno strogo voditi računa koji deo otpada ide na spaljivanje, da postrojenja imaju adekvatne filtere, ali i da se vrši stalan monitoring opasnih čestica u realnom vremenu i to na samom dimnjaku.
Povezane vesti:
„Tu moraju da se mere teški metali, kao i dioksini i dibenzofurani – dve klase vrlo toksičnih jedinjenja koja nastaju pri spaljivanju guma, plastike, ulja. To su postojana organska jedinjenja koja dugo opstaju u životnoj sredini, ulaze u lanac ishrane, mi ih udišemo, ulaze u krvotok, prolaze kroz kožu i utiču pre svega ne endokrini sistem ali mogu da oštete i plod, utiču na izmenu genetskog materijala, pokreću kancerogene bolesti“, upozorava.
Naglašava da bi monitoring pomenutih supstanci morao da se uključi u gradske merene stanice, kao i one Agencije za zaštitu životne sredine, jer ih nijedna trenutno ne detektuje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare