1
Simptomi koje zovemo „crveni alarmi“, ukazuju na moguću iznenadnu smrt, a građani ih najčešće ignorišu i čekaju da smetnje prođu, same od sebe. One najčešće ne prolaze, a završavaju se fatalno. Lekari apeluju da građani sve predznake infarkta i drugih bolesti prijave, kontrolišu, da ih ne pripisuju stresu i neispavanosti, jer ako čekaju predugo – zakasniće jer smrt će biti brža.
Snažni bolovi u grudima, vratu, levoj ruci, vilici, bol oko srca, otežano disanje, nagli umor, nedostatak snage, neki su od simptoma koji ukazuju na moguću naprasnu smrt.
Ljudi, za koje se kaže da su „iz punog zdravlja“ iznenada preminuli, ispostavi se, najčešće, da su bolovali od srčanih smetnji, a da je smrt mogla biti izbegnuta, da su se posle prvog simptoma javili lekaru.
Najmlađi pacijent sa infarktom, mladić od samo 22 godine, nedavno je ležao na kardiologiji Vojnomedicinske akademije (VMA).
“U pitanju je najmlađi pacijent sa infarktom kojeg sam u životu imao u operacionoj sali. To je ekstreman slučaj, jer nije uobičajeno da tako mladi ljudi doživljavaju infarkt. Većinski nemamo mlađih bolesnika, prosek su ljudi od oko 62 godine, a muškarci čine dve trećine, dok je 15 odsto pacijenata mlađe od 50 godina i skoro svi su pušači. U mlađem životnom dobu pušenje dominira kao faktor rizika za dobijanje infarkta, a u svim dobnim skupinama povećan holesterol je važan parametar“, objašnjava prof. dr Slobodan Obradović, kardiolog.
On naglašava da, nažalost, kod značajnog broja bolesnika ne postoje nikakvi predznaci da će nastupiti smrt, koja dolazi naprasno, iznenada.
„Jedino što ih može pripremiti je način života, u smislu da su svesni da imaju više faktora rizika od iznenadne smrti. Ako u porodici imaju mlađeg člana, koji je imao infarkt, ili da genetski postoji visok holesterol ili da su svi u porodici teški pušači ili imaju šećer, to znači da su redovni preventivni pregledi za takvu osobu obavezni. Što ljudi duže puše ili imaju visok holesterol, šansa da dobiju infarkt raste“, kaže doktor.
Ipak, kod određenog broja ljudi, javljaju se brojni simptomi koji upozoravaju na moguć fatalni ishod.
„Jedan broj pacijenata oseća bolove u grudima danima, nekad čak i nedeljama ili mesecima i tek onda se desi infarkt, a da oni nisu reagovali na upozorenja. Dešava se takođe da se kod ljudi odjednom smanjuje tolerancija napora, osećaju sve jači bol, koji počinje da se javlja i u mirovanju, kad se ne kreću, niti su pod bilo kakvim naporom. Ti simptomi su crveni alarm, jer iz stabilnog stanja prelaze u nestabilno. Dešava se da dobiju i samo poremećaj srčanog ritma, koji takođe može da ubije. Javlja se suženje na nekom krvnom sudu, koje može biti dovoljno za smrt“, upozorava prof. dr Obradović.
Usled ovih simptoma građani treba da se jave lekaru na procenu rizika.
„Proveri se EKG, ultrazvuk srca i dobije se dovoljno podataka, koji mogu da ukažu na potrebu za koronarografijom, koja se sad i skenerski radi. Ona ukazuje na stanje krvnih sudova srca. Ako osoba oseća stiskanje u grudima, otežano diše, nema vazduha, bol se širi na levu ruku, u vrat, vilicu, a javlja se najčešće pri fizičkom ili čak psihičkom naporu, onda postoji ozbiljan razlog za paniku i obavezan je hitan odlazak kod specijaliste”, naglašava doktor Obradović.
Kada se krvni sudovi sužavaju, nema simptoma, čovek samo padne, bez upozorenja, i to je kraj.
„Kad je srce u pitanju, moramo da uzmemo u obzir nasledstvo, ako je neko od roditelja, baba, deda imao infarkt, treba da znamo u kom uzrastu i da u tom periodu života počnemo sa redovnim kontrolama. Stalno slušamo da srčanom udaru prethodi bol u predelu srca, vrata, ruke, ali dešava se da se krvni sudovi sužavaju i da tu nema nikakve manifestacije. Ne osećamo ništa, a desi se veliki infarkt, odnosno smrt. Međutim, ako imamo bolove u predelu srca, posebno u vreme dok se izlažemo fizičkom naporu, moramo kod lekara“, objašnjava za Nova.rs prof. dr Predrag Mitrović, specijalista kardiologije.
Takođe, postoji i drugi zabrinjavajući problem kod srca, a to je poremećaj ritma.
Pročitajte još:
1
6
0
0
„U pitanju su maligni preskoci srca, koji kad se jave, ono prestane da kuca i čovek samo padne. U tom trenutku, ako bi se našao u blizini neko ko bi znao jače da udari u grudni koš, osoba bi se povratila, u suprotnom umire. Ako oseća tegobe ili bolove, posebno u predelu srca, čak i ako je u pitanju neko ko je mlađi od 65 godina, rade se testovi opterećenja“, kaže doktor.
„Moždani udar dešava se iznenada, a najčešće ide od nelečene hipertenzije. Dešava se, međutim, da neko nema visok krvni pritisak ili je regulisan lekovima, ali nijedna terapija nije garant da će sve biti u redu. Promena vremena i nerviranje, može dovesti do skoka pritiska i pucanja krvnih sudova. Najčešći uzrok naprasne smrti je šlog ili srčani udar i poremećaj srčanog ritma“, kaže prof. dr Mitrović.
Lekari specijalisti svakako smatraju da je iznenadnu smrt moguće izbeći prevencijom, odnosno, ukoliko se građani redovno pregledaju.
„Postoji velika razlika između zdravog i nepregledanog pacijenta. Iznenadne smrti se dešavaju, međutim njima uvek prethodi neka dijagnoza, koja je nepoznata, jer osoba nije reagovala na vreme i javila se lekaru. Apelujemo na ljude da se preventivno pregledaju, bar na one bolesti za koje znaju da su im slaba tačka, da mogu biti genetski nasleđeni, kako bi otklonili sve faktore rizika“, kaže dr Gorica Đokić, neurološkinja.
Podsećamo, iznenadna srčana smrt određuje se kao nagla i neočekivana i javlja se kao posledica trenutnog gubitka srčane funkcije. Osoba umire samo nekoliko minuta od početka prvih simptoma ili u roku od jednog sata, što je vrlo česta pojava kod sportista.
Iznenadna srčana smrt prouzrokovana je bolešću srca, kada u roku od jednog sata od početka simptoma dolazi do gubitka svesti i prestanka cirkulacije, kod osoba sa prethodno prepoznatom ili neprepoznatom bolešću srca.
Faktori koji neposredno dovode do iznenadne srčane smrti su akutni fizički napor i emocionalni stres. Fizički napor velikog intenziteta, posebno u uslovima emocionalnog stresa, posle obroka, kada je veoma toplo i vlažno vreme. U emotivnom stresu povećava se zgrušavanje krvi, raste krvni pritisak i ubrzava se rad srca, sužavaju se krvni sudovi i to sve izaziva opasne aritmije, koje mogu biti fatalne.
***
BONUS VIDEO: Zašto infarkt najčešće pogađa ponedeljkom_
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare