Živite u Srbiji, to znači da ste u visokom riziku od dobijanja srčanog udara: Ovi faktori su nas doveli u vrh najrizičnijih zemalja za dobijanje infarkta, a najmlađi pacijent ima samo 22 godine

U našoj zemlji građani su već sa 40 godina u riziku od infarkta, a najmlađi pacijent sa ovom dijagnozom imao je samo 22 godine.

“Starosna granica se drastično spustila. Danas u našoj zemlji ljudi koji imaju 55 godina su već u visokom riziku od srčane smrti, samim tim što žive u Srbiji i izloženi su brojnim faktorima rizika, na koje ne mogu da utiču. To su zagađenje vazduha, stres, pritisci, nezdrava hrana, jer često ljudi misle da se hrane zdravo, ali zapravo sastojci namirnica koje uzimaju nisu preporučljivi za srce. Dešava se, međutim, da već sa 40 godina ljudi imaju srčane smetnje i infarkt je sve češća pojava, što je do pre par decenija bilo nezamislivo”, kaže za Nova.rs prof. dr Miloje Tomašević, internista-kardiolog.

Ne možemo pobeći od faktora rizika

U našoj zemlji, građani su izloženi spoljašnjim faktorima rizika, koje ne mogu da kontrolišu, niti izbegnu, pa su tako i oni koji naizgled zdravo žive, u opasnosti od infarkta ili srčane smrti.

“Zagađenost vazduha, koja je iz godine u godinu sve veća i o kojoj se ne vodi računa u našoj zemlji, utiče na povećan rizik od srčanih smetnji. Takođe nedovoljna promocija i osvešćenost o prevenciji srčanih bolesti i o zdravom životu i ishrani”, objašnjava prof. dr Tomašević.

On međutim naglašava, da postoje i faktori rizika na koje možemo da utičemo, ali uglavnom – ne želimo.

“Jedan od tih faktora je i onaj koji je i najgori od svih, a to je pušenje. Međutim, ljudi nikako da shvate koliko je ono štetno. Takođe, kod nas je uobičajeno, nažalost, da pacijenti koji imaju povišen krvni pritisak, hipertenziju, ovu boljku trpe. Oni ne osećaju tegobe, pa onda ne uzimaju ni terapiju, misle da je sve u redu, a to je tihi ubica, koji oštećuje krvne sudove, i mozak. Gojaznost je takođe jedan od čestih rizika koji se javlja u Srbiji, posebno abdominalna gojaznost u predelu struka, pa je mera obima struka veoma važna”, navodi doktor.

Masnoće i šećeri

Nezdrava ishrana u poslednjih nekoliko godina dovela nas je na vrh crne statistike o srčanoj smrti.

“Unosimo masovno, kroz brzu hranu, masnoće i preteran je unos šećera. U Srbiji niko nema LDL ili ‘loš holesterol’ manji od 1,4, što bi bilo u granicama dozvoljenog. Ipak, niko na ove faktore ne obraća pažnju dok ne bude kasno. Gojaznost i masnoće bismo eliminisalu ako bismo se hranili mediteranski jer to je najzdravije. Ta ishrana sastoji se od ribe, povrća, voća, integralnih žitarica, obranog mleka. Treba da se ugledamo na zemlje koje imaju nizak rizik od srčane smrti, a to su upravo one koje praktikuju ovu vrstu ishrane kao Španija, Italija, Francuska”, kaže prof. dr Tomašević.

U razvijenim zemljama faktori rizika smanjeni su zahvaljujući osvešćenosti države, organizaciji sistema, ali i pojedincu.

“Ljudi u razvijenim zemljama sve češće vode računa o telesnoj težini, idu na fitnes, na rekreaciju, to se prosto nameće u društvu kako bi se smanjili rizici od srčanih bolesti pre svega. Takođe, u svim razvijenim zemljama zabranjeno je pušenje u zatvorenim prostorijama, kampanja protiv pušenja je veoma jaka, što je uticalo na smanjenje broja pušača. Kod nas, nažalost, nikako da ova zabrana zaživi”.

On takođe naglašava da se u razvijenim zemljama posebno vodi računa o smanjenju zagađenja vazduha.

“Mi smo se, nažalost, za razliku od razvijenog sveta, baš zapustili. Niko ne brine o zagađenju vazduha, iako su upozorenja sve češća i alarmantnija. Kod nas postoji nedostatak kulture o prevenciji. Decu učimo da se pogrešno hrane od ranog detinjstva, a roditelji treba da ih navikavaju na zdravu ishranu, ali i na zdrave navike, kao što je bavljenje sportom. U Srbiji već u osnovnoj školi deca počinju da puše, a to niko ne sankcioniše”, upozorava profesor Tomašević.

Penjemo se na vrh "crne liste"

Njegov kolega, prof. dr Ivan Tasić, takođe kardiolog, ističe da su sve zemlje radile na smanjenju faktora rizika u poslednjih nekoliko decenija, osim nas.

“Srbija nikada nije išla silaznom linijom na toj skali faktora rizika, već smo samo išli na gore, dok nismo stigli do vrha. Potrebno je da shvatimo da prevencija počinje dok je beba još u stomaku, ako želimo da ta osoba nakon što se rodi ne bude izložena rizicima. Međutim, imamo faktor zagađenja vazduha, koji je četvrti uzrok umiranja u svetu i od toga ne možemo pobeći”, naglašava prof. dr Tasić, koji ističe da je njegov najmlađi pacijent sa infarktom imao samo 22 godine.

Podsetimo, kardiovaskularne bolesti su u Srbiji ubica broj jedan, a odnesu 47,3 odsto života. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, tokom 2022. od bolesti srca i krvnih sudova, u Srbiji su umrle 51.624 osobe, od toga 27.929 žena i 23.695 muškaraca.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je krajem 2023. da su građani Srbije najugroženiji narod Evrope kada su u pitanju srčane bolesti.

„Srce i krvni sudovi su danas u Srbiji ugroženiji nego bilo gde u Evropi. Od kardiovaskularnih bolesti kod nas dnevno umre oko 150 ljudi, što je godišnje više od 53.000 smrtnih ishoda. Ova porazna statistika govori o tome da kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrti u Srbiji“, izjavila je ministarka.

Simptomi srčanog udara:

1. Jak bol koji se javlja iza grudne kosti u vidu stezanja, pritisaka, probadanja i traje duže od pola sata, može da se širi prema ramenima, levoj ruci ili stomaku

2. Otežano disanje praćeno kratkim dahom
3. Malaksalost
4. Uznemirenost

***

BONUS VIDEO: Zašto infarkt najčešće pogađa ponedeljkom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zatoinfarktnajeepogaaponedeljkom-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3180018"]