Ilegalna gradnja jedan je u nizu problema koji građane tera da izađu na ulicu i iskažu svoje nezadovoljstvo. Bahati investitori, uništavanje zelenih površina i soliteri sa više desetina spratova dizali su na noge Beograđane, a svima njima bilo je zajedničko jedno - nadležne institucije nisu želele da se bave problemom divlje gradnje, stoga je građanima preostalo samo da uzmu stvar u svoje ruke.

„Bežanija ostaje, kosa prkosi“ protiv nebodera

Poslednji u nizu protesta protiv ilegalne gradnje dogodio se 7. maja, kada su se građani Bežanijske kose okupili na otvorenim sportskim terenima „11. april“, kako bi iskazali nezadovoljstvo zbog planirane gradnje dva solitera visine 100 i 120 metara u tom beogradskom naselju.

Jedan od učesnika protesta tada je rekao da su građani pre oko tri nedelje iz medija saznali da se na mestu sportskih terena planira izgradnja nebodera, koji bi u naselje doveli više od 3.200 novih stanara i oko 1.600 automobila, a pored toga, planirano je da se poseče više od 100 stabala.

U organizaciji inicijative „Bežanija ostaje, kosa prkosi“, građani potpisuju peticiju kojom traže da soliteri ne budu izgrađeni.

Istrajni stanari bloka Bloka 37

Pre skoro godinu dana, 6. juna 2021, stanari novobeogradskog Bloka 37 protestovali su zbog bespravne izgradnje poslovne zgrade na prostoru namenjenom za parking u Bulevaru Milutina Milankovića 162.

Podsećanja radi, besni stanari ustali su protiv izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa na osam spratova, na zelenoj površini ispred zgrade.

Tom prilikom rekli su reporteru Nova.rs da je prema Urbanističkom planu, na prostoru koji je bio „meta“ austrijske kompanije „Durst“ predviđen parking i da su ga, do dolaska bagera, oni za to i koristili.

Borba stanara nije se zaustavila na jednom protestu, te su oni mesecima pravili „živi zid“ oko mesta gradnje, a prema njihovim rečima, rokovi za rešavanje ovog problema pomerani su nekoliko puta.

Protesti su ipak urodili plodom te je, nakon sastanka sa zamenikom gradonačelnika Beograda Goranom Vesićem, grad je zvanično preuzeo spornu parcelu.

„Hoćemo li da živimo u tunelu?“

Čini se da privatni investitori novobeogradske blokove vide kao laku metu i dobro mesto za divlju gradnju, s obzirom na to da su se i stanari Bloka 8 suočili sa ovim problemom.

Naime, 15. januara su protiv bahatih investitora ustali i stanari zgrada poznatih kao „kineski zid“, na uglu Bulevara Mihajla Pupina i ulice Goce Delčeva, suočeni sa potencijalnim gubljenjem parkinga, sužavanjem ulice, ali i mogućnošću da u svojim stanovima ostanu bez prirodnog dnevnog svetla.

Tada je, na mestu robne kuće „Centrotekstil“ i javne zelene površine, bila planirana izgradnja stambeno-poslovnih objekata od minimum 10 spratova, čija bi površina iznosila više desetina hiljada kvadrata.

„Bio je u planu kompleks od 47.000 kvadrata. Da bi taj kompleks postojao, postoji i žrtva koju treba da platimo. Prva žrtva je zgrada Centrotekstila, koja mora da nestane, da se sruši. Osim Centrotekstila, postoji još jedna žrtva – zelena površina. Zamislite scenario, leto, 30 stepeni ujutru. Budite se ujutru i prva stvar koju morate da uradite je da upalite svetlo. Hoćemo li da živimo u tunelu, u pećini?“, rekla je tada jedna od stanarki, a protestu se tom prilikom pridružio i Savo Manojlović, koji je tada došao da bi podržao prijatelje koji na ovom mestu žive.

Ni ova borba nije se zaustavila na jednom protestu, te su se stanari ponovo okupili 1. februara, dana kada je na javnoj sednici o izmenama Plana generalne regulacije za područje Beograda postignut dogovor da se odustane od predviđenih izmena koje se tiču savskih blokova na Novom Beogradu i Košutnjaka. Tadašnjem protestu, koji je usledio jer na sednici nije bilo ni reči o Bloku 8, prisustvovali su i stanari okolnih blokova, a skup je na samom kraju upriličen vatrometom.

Peticijom do zaustavljanja investitora

Stanari ulice Stjepana Filipovića na Savskom Vencu na različite načine pokušali su da zaustave gradnju dva solitera u neposrednoj blizini zgrada u kojima žive, a na terenu koji je sklon klizištu.

Njihov prvi korak bio je potpisivanje peticije, a organizovali su i celodnevna dežursva po kraju, istakavši tada da će, ako treba, svojim telima štititi kraj od investitora.

„Pronašli smo odluku Skupštine grada, koja je bila napisana na dve strane gusto kucanog teksta, gde se navodi da se u slučaju ove lokacije odustaje od studije uticaja na okolinu“, rekla je tada za Nova.rs Jelena Dinić, predstavnica stanara. Nakon saznanja da se od studije uticija na okolinu odustalo, stanari su uspeli da peticijama prikupe više od 3.000 potpisa i na taj način obezbede podršku i ostalih ljudi iz okolnih naselja.

U ovu borbu krenuli su zbog toga što bi, kako su objasnili, izgradnja solitera na takvom temljištu bila pogubna zbog nestabilnog terena kom preti klizište, a sedamdesetih godina prošlog veka formirale su se i pukotine dubine od 15 do 20 metara, široke do pet metara. Nastala šteta bila je sanirana armaturnim blokovima, postavljenim duž čitave ulice. Potencijalna izgradnja ugrozila bi i kanalizacionu i vodovodnu infrastrukturu, koja bi se naslanjala na već postojeću.

Beograđani nisu jedini – Protesti i u Užicu

Nakon prvog, mirnog protesta, koji su ispred zgrade Skupštine opštine Prijepolje održali meštani naselja Vakuf, 1. marta ponovno je održan skup, ovog puta ispred Zlatiborskog upravnog okruga i Republičke inspekcijske službe Ministarstva graževinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kako su tada rekli za Nova.rs, nadležni nisu imali sluha za njihov problem – zgrada na površini od 2,64 ara, koja bi zauzela 85 odsto mesta.

BONUS VIDEO Bahati investitori i divlja gradnja po Beogradu

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram