10 zamerki na plan protiv zagađenja Grada Beograda

Pre nego što je rok za podnošenje primedbi na Nacrt plana kvaliteta vazduha u Beogradu, Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) organizovao javne konsultacije. Na njima je učestvovalo oko trideset stručnjaka i predstavnika nevladinih organizacija, među kojima je bio i Milenko Jovanović, bivši načelnik za kontrolu kvaliteta vazduha Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.Tom prilikom su definisane, a zatim i poslate zamerke na ovaj dokumet koji bi trebalo da ima značajan uticaj na rešavanje gorućeg problema u Beogradu - zagađenja vazduha.Grad Beograd, Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd trenutno razmatraju sugestije, nakon čega bi unapređenu verziju Plana trebalo da dostave Ministarstvu za zaštitu životne sredine na saglasnost.Programski direktor RERI Mirko Popović i Milenko Jovanović objašnjavaju za Nova.rs koje su ključne primedbe na ovaj značajan dokument.1. Nisu identifikovani ključni izvori zagađenja.Grad Beograd nije identifikovao ključne izvore zagađenja po sektorima i nije prikupio adekvatno podlogu za to. Samim tim, svaki dalji korak je pogrešan.Jedan od najvažnijih stvari je da se precizno, što jasnije identifikuju ključni izvori zagađenja i da se oni hijerarhijski postave. Da se zna šta je najveći izvor zagađenja.2. Nisu korišćeni podaci sa mernih stanica Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA).Za analizu stanja kvaliteta vazduha u Beogradu korišćeni su podaci sa automatskih stanica za kontrolu kvaliteta vazduha kojima upravlja Gradski zavod za javno zdravlje, a nisu uključeni postojeći relevantni podaci sa šest stanica, čiji je vlasnik SEPA, a koje su postavljene na odgovarajućim lokacijama širom Beograda.Na taj način se ne dobija adekvatna prostorna raspodela polutanata. Takođe nisu predstavljeni podaci za 2016. godinu sa bilo kog mernog mesta.

3. U tim za izradu dokumenta nisu bili, bar savetodavno, uključeni stručnjaci iz Agencije za zaštitu životne sredine.Nejasno je zašto to nije urađeno.4. Nije predstavljena analiza uspešnosti prethodnog plana, kao polazni osnov za pravljenje novog.To je bila obaveza autora plana, a i da nije, imali smo plan koji je bio na snazi pet godina i sada se ne zna koliko je smanjeno zagađenje u tom periodu i ko je odgovoran.5. Nedostaju podaci vezani za zdravstveni aspekt aerozagađenja.Nije urađana statistička analiza broja umrlih po međunarodnoj metodologiji SZO. Takođe se ne zna se da li je povećan ili smanjen broj respiratornih oboljenja po kategorijama stanovništva.6. Nisu navedene konkretne aktivnosti koje bi dovele do drastičnog smanjenja individualnih ložišta.Procena je da postoji oko 300.000 individualnih ložišta u Beogradu, koja su jedan od najvećih izvora emisija zagađujućih materija. To zahteva njihovo hitno saniranje, a ne planove za njihovo brojanje naredne dve godine.

7. U planu je izgradnja toplovoda Obrenovac-Beograd, koji kreće od TE Nikola Tesla, ali nisu dati odgovori na ključna pitanja.Nejasno je koliko će sve da košta, kolika se količina toplote može dovesti i do kog dela Beograda. Pitanje je i šta će se dešavati leti s toplom vodom, da li će ona ići u Savu.8. Proširenje mreže za monitoring manje je važno od uticaja na smanjenje zagađenja.Grad Beograd je rešio da proširi mrežu za monitoring. Postoji potreba da se ta mreža proširi u nekim delovima grada, kao što je na primer Mladenovac. Povećanje broja automatskih mernih stanica sa druge strane neće uticati na pobojšanje kvaliteta vazduha u Beogradu, a moglo bi da odloži početak ozbiljnog delovanja na aerozagađenje, pod izgovorom potrebe većeg broja mernih mesta.Sadašnje stanice daju jasnu dijagnozu da je vazduh u Beogradu u trećoj kategoriji i da su potrebne hitne efikasne mere.

9. Plan predviđa saniranje emisija štetnih gasova iz Termoelektrane "Nikola Tesla" i sa deponije u Kostolcu, na šta Beograd ne može da utiče.Ta mera se ne može realizovati kroz institucije Grada Beograda. On nema ingerencije nad termoelektranama u Obrenovcu i Kostolcu.Pozivati se na to da kvalitet vazduha zavisi od saniranja emisija iz izvora koji nisu u nadležnosti Beograda je možda traženje razloga za neuspesnost budućih mera.10. Rokovi loše definisani, merenje efekata predloženih mera nemoguće.Rokovi za sprovođenje mera su predugački, ili su neprecizno definisani ili ih nema. U nekim slučajevima je navedeno “u kontinuitetu”, što znači da roka nema.Osim toga, ne postoje indikatori koji pokazuju kvalitet promena."To je jedan birokratski odgovor na zakonsku obavezu i ništa više. Taj plan neće promeniti ništa ako bude bio usvojen takav kakav je. Naša osnovna primedba je da mora da se uradi temeljna revizija tog dokumenta. Oni ne mogu da usvoje naše primedbe, a da plan ostane takav kakav je”, zaključuje Mirko Popović.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram