3
Kad pročita naslov, čitalac će se verovatno zapitati: čemu onaj nastavak na kraju, čemu reč "plate"? Jedna od osnovnih karakteristika svakog obraćanja predsednika u javnosti upravo je naslov, bez onog dodatka “plate”.
POGLEDAJTE JOŠ:
Ratovi, pljačka i civilizacijski sunovrat devedesetih, neprestano huškanje i trovanje sopstvenih građana na maltene sve države u okruženju, razlozi rata na Kosovu i njegov ishod, propast privrede, petooktobarske promene, period 2000-2012… Sve ovo i mnogo drugih događaja iz prošlosti predmeti su neprestane obrade, izmene, prilagođavanja, spinovanja i falsifikovanja u javnim nastupima, kako predsednika, tako i njegovog okruženja.
Međutim, kada je o ekonomskim parametrima reč, predsednik i njegovi saradnici, koji kao eho ponavljaju i umnožavaju njegove reči, najdirektnije falsifikuju brojke. I dok je o društvenim događajima moguće raspravljati i na različite načine tumačiti događaje iz prošlosti, neke brojke ostvarene u prošlosti ne bi trebalo da dolaze u pitanje – prosečna plata u Srbiji je 2012. bila toliko i toliko, i tu nema rasprave, zar ne?
I – tačno je, nema rasprave, ali ima falsifikovanja. Prosečna zarada u prethodnim godinama, javni dug prilikom dolaska na vlast i rast BDP-a tri su verovatno najčešće falsifikovana podatka za vreme ove vlasti – ne prođe maltene nijedno od silnih obraćanja predsednikovih, a da javnost ne bude zasuta lažnim brojkama: „kada smo mi došli na vlast, plate su bile 329 evra, javni dug skoro 80 odsto, a sada imamo najbrže rastući BDP u Evropi“.
Svi ovi „podaci“ su do iznemoglosti godinama ponavljani, da ih je verovatno svako ko ne propušta predsednikove besede naučio napamet. No, ono što se ni izbliza dovoljno ne ponavlja jeste fakat da su sve ove brojke netačne, a mi ćemo se u prvom od tri nastavka pozabaviti prosečnim zaradama.
Slušamo predsednika i njegovu izjavu od 4. juna ove godine, mada bi za istu svrhu mogla da posluži bilo koja njegova izjava o platama u poslednjih godinu ili dve:
„Želim da vas podsetim da sam kao predsednik vlade 2014. godine bio primoran, a primorani ste ne zato što to neko u godinu dana može da uništi, bio sam primoran zato što je neko to decenijama uništavao, a to je stanje javnih finansija – bili smo primorani da predložimo fiskalnu konsolidaciju i da donosimo najteže moguće mere i u skladu sa tim, radili smo nešto što se nikome nije dopadalo.
POGLEDAJTE JOŠ:
Morali smo i da smanjujemo plate i da smanjujemo penzije i da donosimo mnogo fleksibilniji zakon o radu, da idemo protiv volje naroda, da bismo danas mogli da uživamo u plodovima tako teških reformi. Međutim, politička moda u Srbiji je, kao i u delu regiona i delu Evrope postala da više ništa ne mora da radi, posebno od kako živimo nešto bolje plate su nam porasle sa 330 na 560 evra i penzije su porasle sa 190 na 250 evra, plus jednokratna davanja.
(…)
Da smo pretekli sve u regionu po mesečnim primanjima, pa kažite mi koga to nismo? Evo daću vam sad zvanične podatke za mart mesec ove godine, Srbija 556 evra, Crna Gora, koja nam je bežala 180 evra po prosečnoj plati, sada je na 30 evra ispod nas sa 526 evra, BiH na oko 500 evra, koja je bila 70 evra ispred nas, sada je na 60 evra iza nas, Severna Makedonija za oko 100 evra iza nas prosečna plata i Albanija za oko 150-160 evra iza nas. A ko je ispred nas od njih? Uskoro se nadam i verujem da ćemo preteći i Bugarsku, koja ima 580.“
Već je više puta opisivana ova propagandna tehnika – jedna od mnogih – kojim predsednik u tri koraka najpre lažira brojke iz prošlosti, onda lažira brojke iz sadašnjosti, a onda se pozove na neke projekcije – koje mogu i ne moraju da se ostvare – i govori o njima kao da su se već desile. Nakon toga, te projekcije upoređuje sa lažnim podacima iz prošlosti, čime se stvara izrazit kontrast svetle budućnosti i mračne prošlosti.
I dok je ova tehnika još i mogla da se shvati dok su plate i penzije bile smanjivane, pa onda stagnirale, nije jasno zašto je se predsednik drži i dalje, kada plate i penzije zapravo zaista rastu u poslednjih nekoliko godina.
Šta nije tačno u gornjem citatu predsednikovom? Pa, maltene sve. Najpre, Vučić, zajedno sa Dačićem na vlast dolazi ne 2014. već 2012. i pune dve godine apsolutno ništa ne radi, ni on ni
Vlada Srbije, na tome da se stabilizuju javne finansije i smanji ogroman deficit. Fiskalni savet ih je upozoravao, predlagao da se prvo plate zamrznu, vlast je sve to ignorisala, i kad je došlo do duvara, onda su morali ne da zamrzavaju, nego da smanjuju i plate i penzije.
Potom, kolike su bile prosečne plate kada je Vučić došao na vlast? Brojka od 329 evra se pominje neprestano već godinu ili dve. Što je najčudnije, pre 3-4 godine i predsednik i njegovi epigoni su govorili da je plata te 2014. (opet izbegavajući 2012. i dolazak na vlast) bila 356 evra, da bi, kako je vreme odmicalo, prosečna plata u prošlosti počela da se neshvatljivo smanjuje, najpre na 340, da bi se ustalila na prosečnih 329 evra.
No, šta je istina?
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (ukrštenih sa podacima o kursu evra Narodne banke Srbije), prosečna zarada u Srbiji je 2012. bila 364,5 evra. Dve godine kasnije, od kada Vučić računa svoj dolazak na vlast, prosečna mesečna zarada u 2014. bila je 379,3 evra. U prva četiri meseca 2021. godine, prosečna zarada u Srbiji bila je 543,5 evra.
A koga smo to sve pretekli, i ko je nas pretekao, kada je reč o platama?
Tu je najbolje pogledati „trku“ prosečnih zarada Srbije i zemalja u okruženju. Kakva je situacija 2012? Od devet odabranih zemalja (sve zemlje u okruženju Srbije, izuzev Mađarske), Srbija je bila na četvrtom mestu po prosečnoj plati, iza Hrvatske, Crne Gore i BiH. Imala je za 120 evra nižu prosečnu zaradu od Crne Gore, ali i za 70 evra višu prosečnu zaradu od Bugarske i za 20 evra višu od Rumunije. (Zanemarićemo prekid u metodologiji obračuna zarada u Srbiji, do kojeg je došlo 2018, kada je promenjen način obračuna.)
Devet godina kasnije, 2021. godine, Srbija je zbilja pretekla i BiH i Crnu Goru, ali predsednik uporno zaboravlja da kaže da su Srbiju pretekle – i to dobrano – i Bugarska, a naročito Rumunija: Bugarska je sa 295 evra 2012. otišla na 580 evra 2021, dok je Rumunija duplirala 348 evra iz 2012, pošto sada Rumuni u proseku imaju 693 evra.
Srbija je sa 364,5 došla na prosek od 543,5 evra, što znači da je za devet godina prosečna plata porasla za nešto manje od 50 odsto. Mnogo ili nedovoljno? U odnosu na Crnu Goru (samo 8,5 odsto rasta prosečne plate za devet godina) rast je izuzetan. U odnosu na Bugarsku i Rumuniju, rast je upola manji. U odnosu na Srbiju u periodu 2000-2008, rast je veoma mali: prosečna zarada u Srbiji tokom 2000. godine, kada je Vučić prvi put smenjen sa vlasti, bila je 45,4 evra, dok je 2008, poslednje pretkrizne godine, prosečna zarada u Srbiji bila ravno 400,5 evra, odnosno, skoro devet puta viša.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
