Zašto su se pojavile pukotine na Prokopu? Stručnjak tvrdi da je privatni investitor na ploči sagradio bar 10 puta teže objekte nego što je smeo

Forbs Srbija je objavio da je Infrastruktura železnica Srbije krajem maja dobila lokacijske uslove za rekonstrukciju peronskih greda na železničkoj stanici „Beograd centar“.

Na gredama su se, kako se navodi u dokumentaciji, na sredinama raspona u donjoj zoni pojavile prsline – pa je neophodno da se ojačaju. Zvanično obrazloženje je da je armatura u gredama znatno manja od projektovane.

Ipak, pojedini stručnjaci u to obrazloženje ne veruju.

Građevinski inženjer Danije Dašić kaže da je prvi projekat iz 80-tih predviđao samo laku metalnu konstrukciju konzolnog tipa preko armirano-betonske ploče. On za Nova.rs navodi da je sasvim sigurno da su inženjeri tada sračunali sva opterećenja na pravi način i tačno projektovali kako dimenzije prednapregnutih nosećih greda, tako i samu armaturu.

“Projekat CIP-a iz 2009. kojim su rađeni dodatni delovi stanice Prokop je predvideo izradu panelne strukture i objekta P+2, slične konstrukcije kao što je postojeća stanična zgrada. Kao i 80-tih i 90-tih, sasvim je sigurno reći da su inženjeri CIP-a sračunali sva opterećenja na pravi način, i tačno projektovali kako dimenzije prednapregnutih nosećih greda tako i samu armaturu. Zašto se onda pojavilo oštećenje na nosećim gredama? Odgovor je u objektima koji su postavljeni na armirano-betonsku ploču, koja je projektovana za daleko manje opterećenje”, kaže Dašić.

Naš sagovornik navodi da je u odnosu na prvi projekat, težina nivoizgrađenih zgrada visine P+5 od armiranog betona povećala opterećenje minimum 30 puta, jer je konzolna metalna nadstrešnica neuporedivo lakša.

“Čak i u slučaju projekta CIP-a i predviđenog panelnog objekta P+2, opet imamo situaciju da su novoizgrađene zgrade barem 10 puta teže u odnosu na računicu iz 2009. Priča o ‘nedovoljnoj armaturi’ je samo dimna zavesa i namenjena je Ćaci publici, kako bi se pričalo tome da je neko ‘ukrao’ armaturu, a sad to predsednik (u)graditelj to mora da kao popravlja”, zaključuje Dašić.

On ističe da su sve noseće grede na stanici Prokop od prednapregnutog armiranog betona, izrađene u fabrici betona, u strogo kontrolisanim industrijskim uslovima i po tačnim projektnim specifikacijama.

“Poseban i možda najveći problem je to što prema dostupnim fotografijama, noseće grede nisu prsle bilo gde, već iznad nosećih stubova. To znači da su barem dva noseća stuba ili oštećena (malo verovatno) ili da se sležu (najverovatnije), a to je već konstruktivno gledano veoma veliki problem, jer traži detaljna testiranja i ispitivanja temeljne konstrukcije”, navodi Dašić.

U kompaniji Railway City koja je u partnerstvu sa državom gradila staničnu zgradu i komercijalne objekte u odgovorima dostavljenima za Novu navode da gradnja objekata iznad ploče nije imala uticaja na nosivost i stabilnost pomenutih greda.

Oni ističu da su pre započinjanja bilo kakvih radova angažovali Građevinski fakultet u Beogradu na ispitivanju postojeće armirano-betonske konstrukcije i izradi Elaborata o ispitivanju postojeće armirano-betonske konstrukcije. Tom prilikom je, kako kažu, Građevinski fakultet zaključio da je konstrukcija izvedena kvalitetno, “bez uočenih odstupanja od geometrije i bez nedostataka u smislu narušene nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti”.

“Gradnja stanične zgrade i drugih objekata iznad ploče nije imala uticaja na nosivost i stabilnost pomenutih greda… Projektovanje objekata iznad postojeće ploče realizovano je na bazi projektno-tehničke dokumentacije dostavljene od strane Infrastrukture Železnice Srbije A.D., a na bazi koje su pomenuta ploča i sadržaji ispod pomenute ploče izgrađeni”, dodaju oni.