Zašto je hrana u Srbiji duplo skuplja nego u EU?

Bojazan da bi silazna inflacija u sektoru hrane mogla biti ugrožena manjkom konkurencije Tabaković je izrazila na tek završenom Kopaonik biznis forumu, ne precizirajući na koga i na šta konkretno misli, piše Danas.„Svi možemo da doprinesemo vodeći računa o tome da pojedinačni interes jedne grupe ljudi ili jednog lobija ne bude generator inflacione spirale. Na primer, silazna putanja prehrambene inflacije, koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno bi mogla biti ublažena nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, tj. manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu. Niko nema pravo da svojim neodgovornim ponašanjem ili sebičnim kratkoročnim interesima čini dugoročnu štetu svima, stvarajući osećaj nesigurnosti”, rekla je Tabaković.Iz NBS nisu Danasu odgovorili pojašnjenjem na koga i na šta je konkretno mislila guvernerka, a više informacija o tome kakva je situacija kada se radi o konkurenciji na tržištu hrane portal nije dobio ni od drugih zvaničnih državnih institucija, poput ministarstava poljoprivrede i trgovine.Ono što od podataka znamo jeste da je inflacija pogodile sve segmente, i dok je ukupna 15 odsto, hrana je poskupela znatno više, čak 24,3 odsto. Duplo više nego u EU.Cene mleka, sira i jaja skočile su za čak 43,3 odsto, a većina prehrambenih proizvoda poskupela je na godišnjem nivou više od 20 odsto. Toliko je poskupelo meso, ulje i masti skuplje su za 21 odsto, voće 20,2 odsto, povrće 18,4 odsto.Ekonomista Saša Đogović kaže za Danas da je nedostatak konkurencije bio naročito vidljiv u sektoru mleka, pošto smo bili primorani na uvoz mleka jer je došlo do nestašice.“Očigledno je da je do toga došlo zbog problema unutar same politike stočarstva i problema u vezi sa otkupnom cenom mleka. Ministarstvo poljoprivrede je to koje mora da vodi računa o visini premija za mleko, o podsticajima za razvoj govedarastva, jer postoji trend stalnog pada”, ističe Đogović.U tom segmentu je problem zaista smanjene ponude, zahvaljujući, kako kaže, pre svega našim strukturalnim, unutrašnjim problemima, zbog čega je neophodno proaktivnije angažovanje resornog ministarstva.“I u drugim segmentima je moguće da dolazi do određenih kartelizacija na tržištu, prećutnog dogovaranja oko cena, što sve može da utiče na cenu prehrambenih proizvoda”, kaže saradnik Instituta za političke studije.Ako poljoprivredni rod, ističe Đogović, bude bar na nivou proseka, onda bi ponuda trebalo da bude izdašnija i u tom slučaju bi sa adekvatnom tržišnom inspekcijom i kontrolom trebalo da se predupredi eventualna kartelizacija na polju cena.“Sigurno je da je deo problema i sa trgovačkim maržama, ali mislim da je ovde konkretno primarno problem sa proizvođačima, kod mleka je problem strukturalne prirode. Niske premije, sve manji stočni fond, na tome treba da se radi, treba da se stimulišu dodatno proizvođači mleka kako bi se ta proizvodnja oporavila”, napominje Saša Đogović.Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović kaže da poslednjih godinu i po dana imamo osetnu inflaciju i svaki mesec izjavu guvernerke da će ona uskoro da uspori. To je, kako kaže, neminovno da se dogodi i da će ako svakog meseca kažete isto jednom to i morati da se desi.“U našem udruženju dugo pričamo o tome da se vidi, da i među tom slabom konkurencijom na tržištu imamo manje ili više slične cene. I onda kada nisu slične, kada ima nekih akcija, te cene budu drastično različite, čak i u okviru jednog istog trgovinskog lanca što nam govori da tu postoji priličan prostor za marže koje trgovci imaju. Čim imaju prostora za takva osetna sniženja”, ističe Gavrilović.On kaže da ne zna da li je Tabaković to tek sada videla ili sada odlučila da pomene, ali da nedostatak konkurencije jeste realan problem.“Pritom, ako uporedimo cene hrane kod nas i, na primer, u Nemačkoj ili Austriji, ljudi su zapanjeni koliko je jefitnija hrana tamo, a kod nas uvreženo mišljenje da smo zemlja proizvođač hrane. Ispada da je kod nas sve skuplje nego u zemljama razvijene Evrope”, napominje Gavrilović.Zato je neophodno, ističe, ne da se kaže već da se nešto konkretno preduzme.“Ako država može da se umeša u prodaju naftnih derivata, ograničenjem cena koje nije dobro, što ne bi mogla da se umeša i u ograničenje cena hrane i tu ne mislim na one osnovne namirnice, već da se taj spisak malo proširi”, napominje Gavrilović.Očigledno je, kako kaže, da država ima korist od toga, jer na veće cene ide veći PDV.“Vrlo je moguće da ako neko prati te krive da primećuje da prihod od prodaje hrane, na primer, ne pada i onda neko kaže, ako narod ima para da plaća, što da država tu ne ućari, jer što je veća osnovica veći je i PDV”, napominje on.Gavrilović kaže da sigurno ima nešto i “do proizvođača”, ali da država može preko tržišne inspekcije da uđe u strukturu cene i da građanima, potrošačima ako ništa drugo onda kaže šta plaćamo i kolike su te marže.“Onda bi možda osvestilo građane, koji bi nekim bojkotom ili smanjenjem kupovine nekog asortimana naterali trgovce da smanje marže. Da nam kažu da znamo ko se bogati na nama”, ističe Dejan Gavrilović.BONUS VIDEO Pitali smo građane čega su morali da se odreknu zbog krize

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=eksplejnerkrizadunjaam-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5463792"]