0
Ove i prošle godine, u Srbiji je prinudno likvidirano 29.588 preduzeća, najčešće zato što dve godine za redom nisu predala svoje završne račune Agenciji za privredne registre, što im je zakonska obaveza. Njihovim nestankom, međutim, ne znači da su se vlasnici spasili od plaćanja obaveza prema državi i drugim poveriocima. Naprotiv - neki će tek sada morati da plate dug, i to iz sopstvene imovine, iako je to suprotno od pravne forme preduzeća čiji su bili vlasnici.
Da li ću za poslovanje i dugove odgovarati svom svojom imovinom ili samo imovinom firme – prvo je i osnovno pitanje koje sebi postavi svaki pokretač posla.
I u zavisnosti od toga se opredeljuje da li će u posao krenuti kao preduzetnik – koji odgovara celokupnom svojom imovinom, ili kao vlasnik preduzeća u formi društva sa ograničenom odgovornošću (DOO čine više od 90 odsto svih registrovanih firmi u Srbiji), gde ova vrsta odgovornosti – ne postoji.
Međutim, postoji situacija u kojoj ovo pravilo ne važi.
To je slučaj za prinudnom likvidacijom gde zakon predviđa da takozvani „kontrolni vlasnik“ i posle ovakvog gašenja firme u obliku DOO, odgovara za obaveze preduzeća i to – celom svojom imovinom.
Kontrolni vlasnik nekog preduzeća je onaj koji sam, ili zajedno sa povezanim licima na koje može da utiče, kontroliše upravu i poslovanje firme.
To ne znači nužno da mora da bude reč o većinskom vlasniku – neko može da poseduje 30 odsto vlasništva, ali zajedno sa, na primer, suprugom ima 60 odsto vlasništva i odlučuje o svemu.
Takođe, postoje situacije kada neko ko ima i 70 odsto vlasništva nije kontrolni član jer je osnivačkim aktom preduzeća predviđeno da se uprava bira i odluke donose – jednoglasno, od strane svih članova (vlasnika DOO).
Iz ovoga proizilazi da će svaki osnivač društva sa ograničenom odgovornošću, koji je ujedno njegov jedini vlasnik (takozvani „član“) celokupnom svojom imovinom odgovarati za obaveze preduzeća posle prinudne likvidacije.
Istu sudbinu najverovatnije će doživeti svi koji imaju više od 50 odsto udela u DOO firmama ugašenim kroz prinudnu likvidaciju.
Tako se sada dolazi do apsurdne situacije da vlasnik koji tokom aktivnog poslovanja preduzeća nije odgovarao svojom imovinom za dugove, nakon prinudne likvidacije firme zbog dugova može da izgubi stan kroz prinudnu naplatu.
Konsultant Bogdan Petrović za Nova.rs navodi da je ovakva situacija pravni nonsens.
„Ako imate ograničenu odgovornost, kao što je to slučaj kod društava sa ograničenom odgovornošću – ne može da se se uvodi neograničena odgovornost. Već postoji takozvani institut proboja pravne ličnosti, gde poverilac može da tuži vlasnika ako je zloupotrebio DOO i koristio novac preduzeća za lične potrebe – na primer – platio je letovanje novcem fime.
Ovde to nije slučaj. Već je reč o vlasniku firme koji je propao, ostao mu je sitni dug, ne može više da posluje, a nema novca da pokrene stečaj, ni likvidaciju „, navodi Petrović.
On postavlja pitanje – zašto poverilac nije pokrenuo stečaj pre prinudne likvidacije firme, ukoliko je želeo da naplati svoja potraživanja.
„To znači da poverilac nije imao interesa da vas ‘ganja'“, navodi Petrović.
Ovakvo zakonsko rešenje (član 548 Zakona o privrednim društvima) predviđa da kontrolni član doo „odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra“.
„Potraživanja poverilaca društva prema članovima društva zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra“, navodi se u Zakonu o privrednim društvima.
Agencija za privredne registre za Nova.rs:
„Na osnovu člana 547b Zakona o privrednim društvima, Agencija za privredne registre je obrisala 29.588 društava sa ograničenom odgovornošću, od čega je najveći broj ovih društava obrisan tokom 2019. godine (oko 23.000).
Najveći broj društava je obrisan iz razloga nedostavljanja finansijskih izveštaja do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine koje prethode godini u kojoj se podnose finansijski izveštaji (do kraja 2020. godine se mogu predati finansijski izveštaji za 2019. godinu), ali i drugih zakonom propisanih razloga, kao što je na primer slučaj u kojem društvo ostane bez zakonskog ili privremenog zastupnika duže od tri meseca.
Agencija sprovodi ove postupke od izmena Zakona o privrednim društvima, odnosno od 2018. godine.“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
