Foto: Promo

Advokat kompanije SBB Miloš Stojković ocenio je da se može smatrati jednim vidom opstrukcije prema SBB zahtev vlasnika televizije Prva i B92 Srđana Milovanovića SBB-u da za distribuciju ta dva kanala ubuduće plaća 38 miliona evra godišnje umesto dosadašnjih 3,5 miliona. "Ovde imamo dve od četiri nacionalne televizije, ako gledamo po broju dozvola to je 50 posto i iz te pozicije neko dolazi i daje vam ponudu koja je na prvu loptu neprihvatljiva i može da se i tako protumači - da je data da ne bi bila prihvaćena i to jeste jedan vid opstrukcije. SBB to ne mora da prihvati i odlučio je šta je mogao, rekao je Stojković povodom odluke da od 28. oktobra ne emituje ove televizije.

Podsećamo, ponuda sa novom cenom je stigla pre 50 dana, odmah nakon konkursa za dodelu nacionalnih frekvencija.

Na pitanje kako je došlo do situacije da Prva i B92 traže 11 puta više novca od SBB za emitovanje programa dve televizije, zajedno sa tri kablovska i da li je SBB pokušao da sazna za razlog ovog cenovnog udara, Stojković kaže da je suštinski pitanje razloga zašto neko uvećava cenu nije na onom kome je ponuđena već na onome ko je ponudio.

On je istakao da je isto lice vlasnik nosilac dve od četiri dozvole za nacionalnu frekvenciju, te da na tom tržištu imate na delu zloupotrebu tržišnog položaja i cena se uvećava bez realnog kriterijuma.

Stojković navodi da je nova cena za distribuciju ta dva kanala ponuđena SBB-u pošto mu ističe ugovor, te da ne zna da li je ona ponuđena samo SBB.

U saopštenju SBB-a piše da vlasnik Prve i B92 faktički zahteva da SBB plati višu cenu za 1.000 odsto. Na pitanje kako se gradi cena tih usluga i na osnovu čega veruje da je formirana ova cena, Stojković navodi da je to kompleksno pitanje – da li je u pitanju kvalitetan programski sadržaj, da li investirate u program, da li su u pitanju raznovrsni sadržaji koji ostvaruju javni inetres, ali da SBB u ovom procesu nije dobio nikakvo objašenjenje zašto je cena toliko puta podignuta.

Interesantno je i da je zahtev sa ovim povećanjem stigao ubrzo posle konkursa za dodelu nacionalnih frekvencija, na kome je vlasnik obe televizije Srđan Milovanović dobio dozvole da koristi javno dobro građana.

Upitan kako tumači ovaj tajming, advokat SBB kaže i da je zanimljivo kod obrazloženja REM-a da su televizije koje su dobile dozvole one za koje je procenjeno da će dati višestruke benefite za gledaoce, a da je SBB dobio samo višestruku cenu.

Kako dodaje, dogodilo se da jedan vlasnik ima pod kontrolom dve televizije i da sada imate situaciju da bez kontrole i ograničenja možete postaviti cenu i ulitimativno se postavlja prema operatorima, što nije dobar put.

On je istakao i da je u predsednica Saveta REM-a u svom reagovanju stala na stranu nacion televizija i nije se dotakla pitanja zašto je cena uvećana, da je govorila smao o manjkavostima u zakonu. Ona, kako dodaje, jeste implicitno potvrdila da je SBB sve uradio po zakonu i da nije dužan da prenosi ova dva kanala u svojoj mreži.

„Zamislite da vam jedan mesec dođe račun za struju koji je 11 puta uvećan“, ilustrovao je celu situaciju Stojković.

Inače, gledaoci znaju da se signal televizija sa nacionalnom frekvencijom može primati najobičnijom antenom. Pitanje za advokata je bilo i kakve logike ima da traže od SBB i njegovih korisnika 11 puta više novca ako svako od nas može i preko sobne antene da gleda program tih televizija.

Stojković navodi da ako pričamo o načinu kako funkcionišu nacionalne TV, on je različit od onog kako funkcionišu kablovski kanali koji se finansiraju tako što im plaćaju operatori za prenos, dok nacionalni kanali se finansiraju mahom iz oglašavanja.

„To je suština kakvi su biznis modeli te dve vrste pružaoca medijske usluge“, rekao je on i dodao da signal TV koje su dobile nacionalne dozvole mogu da primaju gledaoci putem obične antene i taj singnal je bespklatan. „Ako to uzmemo u obzir i kakav je primaran način finansiranja TV sa nacionanim dozvolama dolazimo do potpune nedoumice kako je formirana ta cena od 1000 posto uvećanja“, kaže advokat SBB.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare